Novinarsko ćoše
28. 12. 2016.
Novinarka Tanja Panić iz Slovenije: Poražavajuće stanje medija na srpskom jeziku u Sloveniji
Tanja Panić iz Slovenije jedna je od polaznica studijske prakse za novinare i predstavnike organizacija na srpskom jeziku iz regiona. Za UNS govori o iskustvu sa desetodnevne prakse u Beogradu, koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
„Prijavila sam se na konkurs jer želim biti inicijator velike ljubavi prema srpskom kao maternjem jeziku, koju možda naša deca u Sloveniji ne osećaju zbog pritiska okoline. Ne želim reći da u Sloveniji osećaju averziju prema srpskom jeziku, ali se ponekad oseti prikrivena negativna konotacija”, započinje razgovor za UNS Tanja.
Tanja je novinarka i spikerka na slovenačkom radiju „Univox“ . Završila je pedagogiju (univ.dipl.pedagog).
„Činjenica da se kao pedagog bavim novinarstvom je priča za sebe. Od januara počinjem da radim u osnovnoj školi, ali je novinarstvo nešto čime želim da se bavim honorarno. Kao spiker na radiju i novinar na terenu, ne vidim drugu opciju nego da radim oba posla, jer volim i jedno i drugo. Iako na izgled možda nisu povezani međusobno, ne bih se složila sa tim“, kaže Panić.
Ona ističe da je kao pedagog „osetljiva na decu, te zbog toga želim još više pažnje posvetiti obrazovanju mlađe generacije, koja bi mogla naučiti svoj maternji jezik ”.
„Maternji jezik zaslužuje punu pažnju i upotrebu među svojim narodom, gde god on bio“, kaže Panić.
Kako dodaje, nada se da će u Sloveniji biti pokrenuta internet stranica gde će biti objavljivane informacije o Srbima koji tamo žive.
Tanja Panić, u okviru desetodnevnog studijskog boravka u Beogradu bila je na praksi u redakcijama lista „Večernje novosti” i „Vesti onlajn” (Frankfurtske vesti).
„Sa veb redakcijom ‘Večernjih novosti’ ću ostati u kontaktu i pisati priloge i vesti o događajima u vezi sa Srbima u Sloveniji. To je ponuda koju treba iskoristiti. Obišla sam i njihov 'Radio Novosti' gde sam dobila ideju o češćem objavljivanju lokalnih vesti. Na ‘Vestima onlajn’ upoznala sam se sa projektom ‘Učimo ćirilicu’ koji bi mogli uspešno započeti i kod nas '', rekla je Panić UNS-u.
Kako je dodala, nada se da će sarađivati sa Srpskim kulturnim centrom 'Danilo Kiš' iz Ljubljane, sa srpskim društvima i slovenačkim školama koje bi mogle da pomognu u izvođenju tako bitnog, dugogodišnjeg i, kako se nada, nikad završenog projekta.
Komentari (1)
ostavi komentar28.12.
2016.
И ЈА САМ СЕ НАДАО
Жао ми је што ћу разочарати младу колегиницу, али и ја сам се надао када сам 1975. године отишао за дописника "Политике" из Љубљане. Тада јесу постојала одељења где се учило на српскохрватском језику и то само у школи ""Прежихов Воранц", али Срби и тада ( мада их је било више него данас) нису имали статус националне мањине. Тај статус сада имају Мађари и Италијани, а Срби опет немају.
OdgovoriКад се о говорењу српског на јвном месту ради, деца у се стидела и ућуткивала своје родитерље ако би се заборавили па почели да говоре на српском. Тада су за Словенце сви јужњаци били "преклети Босанци", зато су се деца стидела па и плашила да говоре на српском језику. Била је то класична асимилција и то већ у првом колену! Деца су презимена, ако су бил на - ић или вић обавезно писала као ич или вич! На ћирилицу нису ни помишљала.
Наравно, побегао сам на време, још 1981. године и затим путовао у Љубљану сваког месеца (пошто сам склонио жену и децу од невероватне мржње) боравио по десетаки дана и био тамо у време тзв. "освободилног рата од србочетнишке ЈНА"! Каква је то мржња била, то је тешко описати.
Не желим да обесхрабрим младу колегиницу, али мислим да од неких мањинских права, права на употребу свог језика, на штампање својих новина, оснивање свог радија или своје тв у Словенији - неће бити ништа, и то не само сада, него - никада!
С поштовањем, бивши Југословен, а после свега што је иицирано у Словенији, а приписано Србим - Србин!