Novinarsko ćoše
26. 06. 2014.
Povodom smrti Miroslave Putnik - Švenda
I kolege su porodica
Čovek je društveno biće, ali i jedinka koja ima svoja osećanja, svoj svet mašte, svoja verovanja, ali i zablude. U tekstu čitulje objavljene povodom smrti osamdesetjednogodišnje novinarke Miroslave Putnik - Švenda to se moglo lako uočiti.
U čitulji stoji i sledeće: „Ožalošćeni prijatelji i kolege iz Udruženja novinara Srbije“, a u naslovu: „Naša voljena“. Neko je mogao pomisliti da Miroslava Putnik ustvari i nema porodice.
Miroslavu Putnik ljudi su upoznali i pamtili po dobrom. I to ne samo zato što je bila uspešan saradnik, reporter, urednik ili autor tekstova koji su privlačili pažnju čitalaca i slušalaca, već i po još nečemu važnom. Ona je svojim kolegama i koleginicama bila uvek spremna da pomogne, posebno da im otkrije tajne profesije u koju je zakoračila sa svega 18 godina. Za kratko vreme postala je i aktivista UNS-a.
Kada su je stigle godine, za kratko vreme ostala je bez supruga, majke, oca, sestre i sestričine. Osetila se usamljenom kao vuk samotnjak. U UNS-u je sebi pronalazila porodicu. Ipak, potajno je mislila da je preostali rođaci nisu zaboravili, ali prevarila se. Nisu je se setili čak ni u poslednjim časovima života. Jednostavno, nestali su. Nije imao ni ko da je sahrani.
Ustvari, dogodilo se da je UNS preuzeo upravo onu ulogu koju mu je namenila još dok je bila živa. UNS je uistinu postao adresa na koju se Miroslava mogla da obrati u bilo kojoj, pa i u ovoj najtežoj situaciji. Zato i u čitulji spomenutoj na početku teksta stoji: „Prijatelji i kolege iz UNS-a“. Među prisutnima na sahrani govorilo se da bi Miroslava bila zadovoljna kada bi znala da će na ovaj način biti ispraćena.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.