Novinarsko ćoše
05. 02. 2025.
Sa promocije „Enciklopedije srpske dijaspore“ novinara Marka Lopušine: Želeo sam da od zaborava sačuvam značajne Srbe iz rasejanja, tvorce nacionalnog identiteta i čuvare srpske tradicije
„Ja sam pre svega novinar, moje knjige su nastale zato što su mi novine postale tesne, a feljtoni koje sam objavljivao bili su prekratki da bih opisao ono što sam želeo“, rekao je na promociji trotomnog izdanja „Enciklopedije srpske dijaspore“ - Srbi u prekomorskim zemljama, Srbi u evropskim zemljama i Srbi u balkanskim zemljama novinar, publicista i dugogodiši član Udruženja novinara Srbije (UNS) Marko Lopušina.
Lopušina se više od 40 godina bavi izučavanjem Srba u rasejanju. Informacije do kojih je došao višedecenijskim istraživanjem Srba koji žive van matične države zabeležio je u hiljade tekstova i reportaža i 60 –ak knjiga, od ukupno 105 koliko ih je napisao, rečeno je na promociji.
„Ove tri enciklopedije su kruna mog posla. Danas dva i po miliona Srba živi u 159 država sveta, a to je jedna druga Srbija, često bogatija i uspešnija nego naša matica“, rekao je Lopušina na jučerašnjoj promociji održanoj u knjižari „Geca Kon“ u Beogradu.
On je istako da je Srbe u rasejanju smatrao “jednim nacionalnim bićem“.
„Najvažnije mi je da sam za četiri decenije ostvario svoju misiju i kako je i ovde rečeno, a i kako je u medijima objavljivano, ’postao sam čovek koji je ujedinio Srbe’“.
Dodao je da su Srbi u dijaspori jedna kultura i nacionalni identitet.
„Uvek sam imao želju da pišem i dokazujem da su oni neraskidivi deo našeg naroda i da su ti ljudi podjednako srećni kad kažu Srbija, kao i mi ovde“, objašnjava Lopušina.
Većina njih pati zbog toga što nisu u Srbiji, rekao je Lopušina i dodao da veliki broj Srba u dijaspori radi po dva ili tri posla, brine o svojoj porodici i živi u “nacionalnom getu u inostranstvvu“.
„Tuđina je velika muka. Želeo sam da sačuvam od zaborava velike Srbe, tvorce srpskog nacionalnog identiteta, čuvare srpske tradicije, a pre svega Srpsku pravoslavnu crkvu koja je oštećena kao nacionalna institucija, jer se ona, u nekim zemljama, gde je najveći broj Srba, tretira kao udruženje građana“, objasnio je Lopušina.
Predsednik Matice Srpske i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dragan Stanić rekao je da je „vrlo zanimljiv fenomen da iz novinarskog esnafa dolaze ljudi koji rade kapitalne stvari za našu kulturu“.
Stanić je istakao da je autor u svoja dela uvrstio ličnosti koje su vrlo različite, po profilu i ideološkom opredeljenju. Među njima je na primer, kaže on, jedan od najznačajnijih u istoriji Sentandreje, gradonačelnik Evgenije Dumča.
„Naši Srbi i dan-danas čuvaju sećanje na 'Dumču'. Ličnost koja zaslužuje da bude upamćena i u istoriji Srba u celini“, dodao je Stanić.
Kada su u pitanju mađarsko-srpske relacije, naveo je Stanić, Lopušina je pisao i o Jovanu Damjaniću, piscima Petru Miloševiću i Dragomiru Dujmov.
„Ovo što je uradio Marko nas konstituiše u pogledu naše svesti o tome gde su Srbi sve živeli, kuda su otišli i šta je bilo sa njima kasnije“, istakao je on.
Dodao je da važno da pokažemo našim ljudima gde god da borave da nisu zaboravljeni i da su deo naše zajednice.
Profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu Danica Šantić kaže da se malo promovišu knjige koje se bave migracijama, a posebno na način na koji je Lopušina obradio ovu temu.
„Mnogo smo naučili od Marka Lopušine, mnogi završni i master radovi na fakuletu u svojoj bibliografiji imaju njegova dela kao bibliografske jedinice, jer smo polazili od njegovih radova“, rekla je Šantić, govoreći o knjizi.
Dodala je da je rad Lopušine jako važan zbog toga što ne postoje zvanični podaci o našim ljudima u inostranstvu.
„Kada odete na sajt Republičkog zavoda za statistiku ne možete da saznate koliko ljudi je iseljeno zato što se svi oni koji duže od godinu dana žive u inostranstvu ne ubrajaju u stalno stanovništvo Srbije“, objasnila je Šantić.
Ova dela nas uvode u jedno novo poglavlje izučavanja naše dijaspore, rekla je ona i dodala da će biti polazna osnova za različita istraživanja na ovu temu.
Profesorka srpskog jezika u Beču i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“ Svetlana Matić istakla je da je Lopušina najveći poznavalac srpske dijaspore i neko ko najbolje osluškuje njihove potrebe, želje i htenja.
„Marko Lopušina je čovek koji impresionira svojom pojavom, entuzijazmom i harizmom, ali i neko ko svima nama u rasejanju daje neku vrstu smernica“, rekla je Matić.
Knjige Marka Lopušine predstavljaju jedinstven prikaz duha srpske zajednice u rasejanju, zaključeno je na promociji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.