Naslovna  |  Beležnica  |  Novinarsko ćoše  |  Ko drugome daje, Bogu pozajmljuje
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Novinarsko ćoše

07. 01. 2025.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Ko drugome daje, Bogu pozajmljuje

“Ko drugome daje, Bogu pozajmljuje – kaže naš narod, a ja sam u tome našao motiv za lično humanitarno delovanje”, istakao je za UNS prvi dobitnik nagrade “Đoko Vještica” Dragoljub Janojlić, pričajući o dobrim delima koja su obeležila njegov novinarski rad.

Za svaku humanitarnu akciju, važnu ulogu imala je podrška redkacija, a Janojlić, pored “Ekspresa” i “Palanačkih novina”, ističe i frankfurtske “Vesti”, koje su imale rubriku “Humanitarni most”. 

“Ova rubrika donosila je priče o ljudima koje život nije mazio. Njima su u najvećem broju pomagali Srbi u dijaspori. Potrebu za tuđom pomoći imali su ljudi slabog imovnog stanja, uglavnom za lečenje i kupovinu skupih lekova. Težio sam tome da se siromašnim porodicama pomaže čak i u rešavanju  stambenog pitanja. Na prvi pogled, to je izgledalo kao nemoguća misija, ali se pokazalo da upornost i želja da se učini pomak mogu dati rezultat”, priča Janojlić za UNS.

Pomoć sedmočlanoj porodici sa KiM

Niz humanitarnih priča koje su pomogle različitim porodicama da dobiju krov nad glavom počeo je pozivom kolege Aleksandra Ećimovića. On mu je rekao da u gradskom parku u Glavaševoj ulici živi sedmočlana porodica sa Kosova i Metohije kojoj je potrebna pomoć. 

Janojlić se, nakon razgovora sa Ećimovićem, obratio ocu petoro dece.

“Rekao sam im da mogu napisati tekst o njihovoj nevolji i naglasio da se može naći neko u „belom svetu“ ko hoće i može da pomogne. Taj čovek izmučenog lica gledao me je s očevidnim nepoverenjem, verovatno misleći da sam još jedan od onih koji obećavaju, a ne učine ništa. Znao sam da moram biti uporan i da ne smem odustati od pokušaja da rešim životno pitanje ove porodice”, nastavlja Janojlić. 

Ubrzo nakon razgovora, Janojlić je uradio priču o ovoj porodici sa Kosova i Metohije.

“To je, čini mi se, bio moj najbrže napisani tekst za novine u dugoj novinarskoj karijeri. Poslao sam ga faksom frankfurtskim ‘Vestima’ i požurio na autobusku stanicu da vozača autobusa na liniji Smederevska Palanka – Beograd zamolim da fotografije preda kuriru ove redakcije. Već sledećeg dana osvanuo je moj tekst na celoj stranici”, dodao je on.

Odmah nakon objavljivanja teksta, zvali su ga mnogi Srbi koji žive u rasejanju, a priča ove porodice postala je poznata i meštanima Smederevske Palanke.

“Hipođakon ovdašnjeg hrama nazvao me je i ponudio pomoć da je zbrinemo. Išli smo u nekoliko sela da nađemo slobodnu kuću i rešimo problem za neko vreme dok se ne nađe trajno rešenje. Na rezultat nismo dugo čekali. Pomoć je ponudila humanitarna organizacija ‘Božur’ iz Čikaga. To nas je sve ohrabrilo i krenuli smo u potragu za domaćinstvom koje je moguće kupiti doniranim novcem”, ispričao je Janojlić.

Sa kumom ove porodice Janojlić je u selu kraj Ribarske banje odabrao kuću i okućnicu koju će kupiti. 

Vraćajući se iz tog mesta, došao je do rasadnika, čiji je vlasnik ponudio da zaposli oca dece da zaliva biljke. 

“Njihovom useljenju su se naročito obradovali ljudi iz komšiluka. Nudili su mleko za decu svakog jutra. Kasnije su im kupili i odeću”, ispričao je on. 

Posao u fabrici opreme i mašina za oca troje dece

Ubrzo je svojim tekstom i humanitarnim aktivnostima pomogao i porodici koja se iz Đakovice doselila u Smederevsku Palanku. Ovaj bračni par je sa troje dece živeo u teškim uslovima. Najmlađe dete imalo je teško oštećenje vida. 

“Odmah sam uradio tekst za ‘Vesti’, a na reagovanje čitalaca iz inostranstva se nije dugo čekalo. Skupljene su pare i u Smederevskoj Palanci im je kupljena kuća sa četiri ara placa. Javili su se i donatori da pomognu oko njenog uređenja i to je urađeno u rekordnom roku”, nastavio je on.

Janojlić je pomogao da otac troje ovo troje dece pronađe posao u gradu.

“U fabrici opreme i mašina, koja je pripadala sistemu „Goša“, ponudili su radno mesto zavarivača. Znajući da nema tu kvalifikaciju, otišao sam do Instituta ‘Goša’ i direktorki Marini Kutin predočio njegovu situaciju. Ona je pristala da mu besplatno omogući prekvalifikaciju u Zavodu za zavarivanje čime je rešeno i pitanje stalnog radnog mesta”, dodao je on.

Srbi na privremenom radu u inostranstvu uspeli su da nabave i očne proteze za najmlađu ćerku, a sve to desilo se nakon Janojlićevih tekstova. 

Kuća za samohranu majku iz Podujeva 

Iz Redakcije „Vesti“ Janojliću su javili i da u Kuršumliji živi višečlana porodica sa Kosova i Metohije kojoj treba pomoć. Otišavši tamo, upoznao je majku sa troje dece, čiji je otac preminuo.

“Kad sam se našao u kući u kojoj je privremeno boravila ova siromašna porodica, majka me je pozvala da pogledam indekse i đačku knjižicu mlađe ćerke. Imao sam šta i videti: u indeksu nije bilo nijedne ocene manje od 10, a u đačkoj knjižici bile su sve petice. Iako bolešljiva, majka je radila u hladnjači da bi deca koja studiraju imala novca da jednom mesečno plate kombi prevoz od Kosovske Mitrovice do Kuršumlije i nazad”, ispričao je on.

Ubrzo posle objavljivanja njegovog teksta u “Vestima”, doniran je, kaže Janojlić, novac za kupovinu kuće. 

“Bio sam na useljenju i uverio se koliko je ova akcija bila potrebna. Za tu porodicu kupljena je kuća na sprat s pomoćnim prostorijama i radionicom za popravku vozila”, naveo je on. 

Par iz Tuzle koji se preselio u Italiju

Znajući koliko pomaže ljudima u nevolji, nazvao ga je, kako kaže, učitelj iz Vodica kod Smederevske Palanke Milan Todorović i zamolio da pomogne tročlanoj porodici koja se doselila iz Tuzle. 

“Mladi mešoviti bračni par nije imao izbor .Napisao sam tekst o njihovoj nevolji za ‘Vesti’, a ubrzo potom u Vodice je iz Italije došao čovek iz Goloboka (selo palanačke opštine) i ponudio pomoć. Pre toga preko ‘Vesti’, poslao je i nešto para da prežive dok se ne nađe rešenje. Golopčanin je predložio da otac deteta krene s njim u Italiju, uz obećanje da će mu se pridružiti i supruga s bebom čim se za to stvore uslovi”, dodao je on.

Sve pomenute humanitarne akcije Janojlić je, kako kaže, smatrao novinarskom i ljudskom obavezom.

“Najveća nagrada mi je bila kad sam video osmeh na licu ljudi kojima sam, uz angažovanje dobrih ljudi, pomogao da dobiju svoj krov nad glavom i svoje parče hleba”, istakao je Janojlić. 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi