Novinarsko ćoše
29. 11. 2012.
Nepoštovanje novinarske legitimacije
Novinarka i član UNS-a Jovanka Lazarov Đorđević opisala je UNS-u neprijatno iskustvo sa Festivala autorskog filma u Beogradu.
Poštovani,
neposredni povod mog obraćanja vama je sinoćnji događaj (28. 11. 2012.) u Domu omladine na Festivalu autorskog filma. Naime, tražila sam akreditaciju na licu mesta (sur place) što uvek činim kada sam u Beogradu. Naznačila sam da sam dopisnik srpskog medija iz Pariza pokazavši međunarodnu pres kartu i članstvo UNS-a. Dočekana sam "na nož", pogotovo od devojčurka koja je po ponašanju (ne po izgledu) bila odgovorna za karte, ulaznice...
"Gospođo, meni je stvarno žao, ali ne možete da uđete, nema mesta, eto vidite", i tako dalje, razvlačila me je curetak uz asistenciju šest pomoćnica u ranom punoletstvu. U međuvremenu, one su mahale kovertama, delile karte bukvalno svakome, nudeći i više nego što je trebalo, da se nađe i za prijatelje.
Dok sam bespomoćno stajala pored pulta, devojka sa početka priče mi je rekla da će me "možda uvesti" da sačekam da svi uđu, a vrhunac bezobrazluka je bio da ako ne uđem sada, mogu da dođem sutra pre podne, onda ionako nema skoro nikog pa, eto, moći ću...
Ne možete ni da zamislite koliko sam bila ražalošćena ovakvim ponašanjem! Gde je tu bila pres služba? Zar se tako poštuje novinarska isprava? Ne moram ja njima da budem dopadljiva - njihov nivo procene je bio verovatno da eto neko hoće da gleda "fraj filmove"!
Poštovana gospodo, nigde u svetu, možete mi verovati da ovo nije fraza, nema ovakvog javašluka i nipodaštavanja novinarske karte kao što je to kod nas u Srbiji, posebno u Beogradu. Nikada i nigde mi nije bilo onemogućeno prisustvo događaju zato što nisam na spisku, ili nema karata, mesta, itd. Čak i pedantni i predostrožni Francuzi su novinarima pružali sve. Nije ni mesto ni vreme da vam navodim primere razumevanja pres službe od lokalnih manifestacija u Parizu, preko UNESCO-a, ministarstava, pa sve do Jelisejske palate. Svuda je novinarska karta srpskog Uduženja imala ugled. Ono što se može u svetu, gde su novinari zaista "sedma sila", kod nas u Beogradu "sila" su eto one devojke iz priče u Domu omladine.
Znajući vašu profesionalnost i spremnost da razumete značaj novinarske profesije kada isprava UNS-a i NUNS-a otvara sva vrata svuda u svetu, učinite da se otvore i vrata Doma omladine i da u 18-oj rundi Festivala autorskog filma izvučemo bar - nerešeno.
Epilog: "Sirota novinarka je ipak ušla u salu Doma omladine zahvaljujući reditelju Srdanu Goluboviću koji je u jednom trenutku naišao, prepoznali su se iz Pariza i Kana, i pružio ulaznicu spasivši "obraz" sakate organizacije.
Na kraju, napominjem da ne bih nikako insistirala da je to bila stroga selekcija, zatvorena projekcija, neki bezbednosni razlozi i tome slično! Te novembarske večeri u Dom omladine je mogao bukvalno svako ko nije imao gde da uđe, ali samo preko poznanstva.
Izgleda da sam i ja podelila takvo iskustvo i ovom prilikom se zahvaljujem Srdanu Goluboviću čije sam ime u reportažama iz Pariza uporno pisala sa crtom - Srđan.
Uz osobito poštovanje,
Jovanka Lazarov Đorđević
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.