Novinarsko ćoše
19. 11. 2012.
Ko o čemu - Rodići o poštenju
Dok ovih dana čitam jadikovku Kurira o tome kako ih preko Blica i Alo mučki napadaju i pokušavaju da eliminišu sa medijskog tržišta tajkuni Mišković i Đilas, kao jaje jajetu mi liči način na koji sada Aleksandar Rodić mlađi kao vlasnik Kurira imitira svog mnogo poznatijeg tatu Radisava Raju Rodića koji je ciklično pokušavao da se brani na stranicama Kurira i Glasa pričajući priče o ovoj, onoj, ovakvoj ili onakvoj zaveri protiv njega kao čoveka koji navodno sve radi pošteno, transparetno i u interesu građana.
Dakle, ko o čemu, a tata Raja, a onda i sin Aca, o transparentnosti i poštenju. Ali, neka to njihovo poštenje ili nepoštenje istražuju za to plaćeni državni organi, a ja bih ovom prilikom o odnosu medijske dinastije Rodić prema novinarima, jer sam jeo Rajin hleb kao šef dopisništva Glasa i Kurira iz Niša od aprila 2001. do marta 2009. godine.
Tada sam sa 14 neisplaćenih zarada i mnogih drugih prinadležnosti koje su mi proisticale iz stalnog radnog odnosa, bio ucenjen da potpišem izjavu da sam navodno primio otpremninu, da bi mi u rešenju o otkazu neki tadašnji direktor Drobnjak velikodušno napisao i potpisao da dobijam otkaz kao tehnološki višak.
Vodio sam sudski spor, finansijski veštak je predložio sudu nalaz koji je sud usvojio, da mi Rodići sa kamatama duguju 1.800.000 dinara.
Međutim, Rodići su na dan završnog pretresa preko svog advokata sudu dostavili izveštaj o sprovedenom stečajnom postupku i gašenju Srpske informativne agencije SINA, koja je ustvari predstavljala dopisničku mrežu Glasa i Kurira. Sada sa presudom i odštetom mogu da se slikam i verovatno ću pravdu tražiti preko Strazbura, ali će onda to koštati državu Srbiju i njene građane, a ne Rodiće.
Jer, oni su početkom ove decenije i izmislili nekakvu agenciju SINA da bi u nju iz Glasa i Kurira prebacili gotovo sve dopisnike, kako bi nas, prvo mene, početkom 2009, a onda i gotovo sve ostale širom Srbije najurili kao kerove. Mnogi su tužili kao i ja i prošli kao i ja, sa presudama nad kojima mogu samo da plaču i čekaju da budu pojureni za sudske troškove.
Svojevremeno je Rajin sin Aleksandar navodno bio spreman da se otpuštenim dopisnicima isplati po neka crkavica, makar ona koju je po zahtevu UNS-a utvrdila Republička inspekcija rada, ali ni od toga nije bilo ništa. Naravno, uz takvo nepoštovanje novinara i neizumirenje makar i minimalnih obaveza prema njima, lako je sada Aci da se hvali kako je od njegovog dolaska na čelo Kurira sve čisto, pošteno i nikome ništa ne duguje.
Radisav Raja Rodić je u vreme dok smo bili njegovi najamni radnici u nekim intervjuima govorio da su novinari jeftina roba. Na jednom sastanku sa dopisnicima u Beogradu u Vlajkovićevoj 8, na pitanje da li je tačno da je plata glavnog i odgovornog urednika Kurira nekoliko stotina hiljada dinara, Raja je rekao da jeste uz komentar: ”Jeste, tolika mu je plata i zaslužuje je jer svakodnevno potpisuje ovoliko gluposti u Kuriru“!
Ja, lično, sam od više godina hvaljenog dopisnika za Raju postao neradnik nakon što sam odbio jedan prljavi radni zadatak- da odem u Pirot i pišem o tome kako navodno Čedomir Jovanović ima strica koji je klošar i mentos. Odbio sam uz komentar da je to ružan i verovatno od nekoga naručeni način za obračun sa Čedom, a slično bih postupio da se radilo i o bilo kome drugom čoveku bez obzira šta ja privatno mislio o njemu. Rodići su, inače, od dopisnika umeli da naručuju tekstove u kojima se hvale ili napadaju poslovni partneri Rajinih firmi koje je kupovao i upropaštavao širom Srbije.
Molio bih Aleksandra Rodića, mada znam da je i njemu dosta toga poznato, da pita svog oca Raju da li se seća kada je sve i kako svojom, često krajnje ponižavajućom bahatošću prema novinarima, dramatično uticao na ljudske sudbine. Da je, na primer, honorarni dopisnik iz Bačke Palanke umro jer nije imao para da kupi lekove, a bolovao je od epilepsije! Molio je i kumio da mu isplate makar delić honorara koji su inače kasnili više meseci. Ubrzo je umro. U epileptičnom napadu ugušio se u snu.
I da li se seća kako je ignorisao molbe dopisnika iz Novog Sada Nenada Ćaćića da mu uputi pozajmicu koju bi mu inače odbio pri isplati više meseci neisplaćenih zarada kako se sa suprugom koja je bila pred porođajem, ne bi našao na ulici zbog neplaćene kirije. Sedeo je tada i Aca tu negde pored tate Raje, nisu uputili pozajmicu Ćaćiću, našao se sa porodicom na ulici, a njegova supruga je prevremeno rodila mrtvo dete. Lekari su je pitali kakav je to stres doživela jer joj je trudnoća do tada tekla bez problema. Nenad nam je pričao da je ona pred lekarima prećutala šta joj se desilo i odakle potiče stres. Pitam se da li je baš neodobrena pozajmica bila direktni povod za nesreću porodice Ćaćić?
Dopisnik Ćaćić im je inačeo bio miljenik u godinama kada im je na novosadskim sajmovima ugovarao reklame... Mogao bi Aca zajedno sa tatom Rajom da prelista sećanja i na mnoge druge primere šikaniranja, omalovažavanja, maltretiranja, ucenjivanja, instruiranja novinara koga da hvale a koga da napadaju... Ne verujem da će posle toga moći mirno da spavaju shvatajući da njihovi novinari i novinarske porodice često nisu imali šta da jedu, dok su oni glumili biznismene.
Pamtim dobro da sam bio njihov miljenik jedino kada sam pred privatizaciju Fabrike duvana DIN ugovorio reklamu od 2,5 miliona dinara, ili ugovarao reklamne kolor stranice AIK banke u Glasu u Kuriru. Kasnije su mi neki ljudi iz beogradskog dela redakcije govorili da sam imao pravo na procenat od tih reklama, ali da je to neko iz marketinga verovatno prisvojio za sebe.
Mislim da Raja Rodić treba da slavi što je na slobodi i što još uvek u svoju kafanu „Svrati bato“ može da okuplja razne slugane, podrepaše, tajkune i tajkunčiće, a često i neke uticajne političare.
Sa gorkim iskustvom, uz puno ožiljaka, pa i onih zdravstvenih koje su mi ostavile godine rada za Rodićeve novine, svaku priču o poštenju sa potpisom te tajkunske dinastije smatram ironičnom i drskom. Jer, zakidao nam je na platama, delio ih kad mu se htelo, slao Post netom sa imenima sekretarica kao pošiljalaca, nije plaćao doprinose za penzijsko osiguranje, izdavao je lažne obrasce M/4 kada smo ih potraživali za turističke vize, itd.
Zato pozivam sve kolege širom Srbije, koje su kao i ja jeli gorki Rodićev hleb, da što pre javno i glasno objave svoja iskustva sa Rodićima kako bi se pred javnošću u pravom svetlu predstavio njihov „lik i delo“.
Jer, krajnje je vreme da se u ovoj zemlji takvi likovi ućutkaju kako ne bi pričali o pravdi i poštenju!
Komentari (1)
ostavi komentar21.11.
2012.
doderpress@sbb.rs
Zbunjen sam hroničnim ćutanjem ojih kolega,bivših Rodićevih dopisnika Kurira i Glasa iz desetak gradova Srbije.Verovatno se nadaju da će se "uhlebiti" dopisničkim radom za neko od novih izdanja iz Vlajkovićeve 8, poput novorođenog dnevnika San koji se ovih dana besplatno deli na trafikama.Verovatno će primiti nekoliko honorara redovno, a onda dvadesetak nikako i nikada.To je već viđeni manir Rajinih novina i redakcija.Ćutim, dakle ne postojim, ali zato postoje Rodići i njima slični, zbog našeg novinarskog ćutanja.
Odgovori