Novinarske anegdote
12. 09. 2012.
Kad su novinari bili džentlmeni
Jednog dana, oko podne u “Ježu”, čija redakcija je tada bila u Poenkarevoj ( sada Makedonskoj ) ulici, su sedeli Miloš Vušković, zvani Frdžop, koji je završavao jedan nastavak svog stripa “Moca i Krcun” i Nada Doroški.
Tada mlađahna novinarka i karikaturistkinja je sedela za kosim pisaćim stolom, preko puta kolege, i nešto, takođe, crtala.
U neko doba u redakciju banuo je Vuk Dragović, jedan od najboljih novinara u “Politici” u to vreme (druga polovina četvrte decenije 20.- veka), koji je došao u posetu zemljaku Vuškoviću, takođe Crnogorcu.
Bio je sušta uglađenost i finoća, izvrsno je govorio francuski jezik. Sitan rastom, čak i nije ličio na gorštaka!
Elem, Vuk je privukao stolicu i seo kraj Miša Vuškovića i počeli su oko nečega da se preganjaju.
U jednom trenutku Nada začuje Vukov glas:
- J... te mitropolit Dožić! (Gavrilo Dožić, takođe Crnogorac je 1938. godine izabran za patrijarha SPC)
Iznenađena nenadanom psovkom Nada podiže glavu i pogleda Vuka koji je pocrveneo kao paprika.
U to vreme opsovati pred ženskom osobom bilo je nezamislivo. Muškarci, pa i novinari su tada bili pravi džentlmeni.
Vuk se dugo izvinjavao koleginici što je, na trenutak, u žaru diskusije zaboravio da je i dama u sobi.
- Onaj Crnogorac me izazvao, pravdao se zbog psovke.
Drugo vreme, drugi običaji!
Ovu anegdotu je, na osnovu knjige sećanja “Otrgnuto od zaborava” Nade Doroški, zapisala Vesna Arsenić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.