Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Саопштења
24. 03. 2010.
Протест Танјугу због нетачног извештавања... и како је ТАНЈУГ пренео УНС-ов протест
Удружење новинара Србије позива редакцију Танјуга да објави исправку извештаја ове агенције са јучерашњег округлог стола НУНС-а о улози медија у ратним сукобима деведесетих година, који садржи тврдњу да је председница УНС-а Љиљана Смајловић "отказала учешће" на том скупу. Сви остали медији који су се бавили овом темом коректно и тачно су пренели да је председница УНС-а обавестила организаторе о свом одбијању да учествује на округлом столу како својим присуством не би дала подршку кривичној пријави НУНС-а против новинара из Србије који су наводно "организовали и подстицали геноцид и ратне злочине".
УНС овим поводом примећује да је Танјуг, уз лист Политика, добио признање заменика тужиоца за ратне злочине Бруне Векарића за "максималну предусретљивост" којом су ове редакције примиле захтев тужилаштва да отворе архиве истражитељима тужилаштва. Танјуг је са овог догађаја известио да је директорка и главна уредница Танјуга Бранка Ђукић тим поводом констатовала како се ова агенција деведесетих година "ставила у службу једне политичке опције", додавши да се "данас види" како се Танјуг са тим делом своје прошлости "одавно суочио".
УНС овом приликом упозорава да подизање професионалних стандарда у српском новинарству представља сталан задатак новинара. Придржавање правила заната, између осталог тачности и коректности у извештавању, данас је једнако важно као и правилан однос према гресима из прошлости.
А овако је УНС-ово данашње реаговање "пренео" ТАНЈУГ:
УПР:УНС-МЕДИЈИ-САОПШТЕЊЕ
УНС објаснио разлоге недоласка на округли сто НУНС-а
БЕОГРАД, 24. марта (Танјуг) - Удружење новинара Србије (УНС)
саопштило је данас да није учествовало на округлом столу "Улога медија
и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ" зато што се не
слаже са иницијативом организатора, Независног удружења новинара
Србије (НУНС), да се покрене судски поступак против новинара одговорних
за "ратно хушкање".
"Председница УНС-а је обавестила организаторе о свом одбијању да
учествује на округлом столу како својим присуством не би дала подршку
кривичној пријави НУНС-а против новинара из Србије који су наводно
'организовали и подстицали геноцид и ратне злочине'", саопштио је УНС.
УНС, такође, оцењује да је агенција Танјуг у извештају са
догађаја некоректно пренела да је председница тог удружења Љиљана
Смајловић "отказала" учешће на скупу.
(Крај) упр/дед
Спорни јучерашњи извештај на који је УНС данас реаговао можете прочитати у наставку.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ТАНЈУГ, 23. Март 2010.
Испитати улогу новинара у ратној пропаганди током 90их
Београд, 23. марта (Танјуг) - Представници медија и невладиног сектора истакли су данас значај утврђивања улоге новинара у стварању атмосфере за избијање сукоба у бившој Југославији, и потоњој ратној пропаганди коју је спроводио режим Слободана Милошевића.
На округлом столу, "Улога медија и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ", који је организовало Независно удружење новинара Србије (НУНС), констатовано је да су многи новинари у Србији, али и осталим земљама проистеклим из бивше Југославије, били активни саучесници у ратној пропаганди, и као такви доприносили распламсавању сукоба.
Представници правосуђа на округлом столу нису, међутим, могли да кажу да ли ће икада морална осуда оних који су у ратној пропаганди учествовали прерасти и у кривичне поступке.
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је данас да у овоме тренутку не постоје претпоставке за доношење одлуке о томе да ли ће бити покренут кривични поступак против неких новинара за ратно хушкање током ратова у бившој Југославији.
Вукчевић је, међутим, најавио да ће то тужилаштво ускоро објавити извештај о медијској слици у Србији током последње деценије прошлог века и ономе што је то тужилаштво открило у преткривичном поступку.
Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић објаснио је да многи медији нису одговорили на захтев тог тужилаштва да отворе своје архиве за истражитеље, чиме су, како је оценио, показали нехајни однос према држави и њеним институцијама. С друге стране, Векарић је похвалио позитиван пример Танјуга и "Политике", који су, у том смислу, показали максималну предусретљивост.
Директор и главни уредник Танјуга Бранка Ђукић оценила је у дискусији да је објективно анализирање текстова или емисија из времена ратова у бившој Југославији најбољи начин да се избегну паушалне расправе о одговорности новинара.
"Управо у том уверењу, Танјуг је прошле јесени ставио на располагање своју документацију на увид заинтересованима, укључујући Тужилаштво. И не само то - Танјуг се сам преиспитао у том смислу, будући да је то једини поштен приступ, да видимо шта смо ми радили, а не да правимо досијее о другима, а да се са самима собом нисмо пре тога суочили", рекла је Ђукић.
Према њеним речима, Танјуг је средином деведесетих доживео професионални пад ставивши се у службу једне политичке опције, једне странке и њеног лидера Слободана Милошевића.
"Тањуг је послужио, злоупотребљен је пре свега у обрачуну Милошевића са политичким противницима у Србији, а не толико као средство његове ратне пропаганде и машинерије. Танјуг се с тим делом своје прошлости одавно суочио. И то се данас види", казала је Ђукић.
Председница НУНС-а Надежда Гаће је, објашњавајући разлоге организовавња округлог стола, констатовала да је су новинари једина струка која се одважила на суштинско преиспитивање сопствених погрешака у прошлости.
НУНС, при том, како је истакла, неће одустати ни од сталног преиспитивања одговорности политичких структура, које су, уосталом, и злоупотребљавале медије и новинаре за ратнохушкачку пропаганду.
Она је подсетила да су у врху многих медијских кућа били фукционери тадашњег режима, и да је "веома је тешко поверовати да они нису знали шта раде".
Директор београдског фонда за људска права и професор међународног права Војин Димитријевић оценио је да се често погрешно сматра да кривична одговорност постоји само уколико позив на кривично дело, односно неки ратни злочин, резултира самим злочином.
"Та узрочно-последична веза не мора да постоји. Сам чин позивања довољан је у већини међународних законодавстава да би кривично дело било извршено. Битно је дакле да ли је постојао позив али не и да ли је тај позив послушан", рекао је Димитријевић.
У том правном стандарду, како је рекао, треба тражити и одговорност новинара који су учествовали у ратном хушкању.
Данашњем округлом столу присуствовали су представници бројних медијских кућа и невладиних организација из Србије и иностранства, а председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић отказала је учешће.
(Крај)
упр/дед
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.