Саопштења

22. 03. 2010.

Председница УНС-а Љиљана Смајловић не долази на скуп "о улози новинара и медија у рату на подручју СФРЈ"

Председница УНС-а Љиљана Смајловић одбила је позив НУНС-а да учествује на скупу "Улога медија и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ" уз који је достављен и списак учесника.

Разлог за неучествовање на сутрашњем скупу Смајловићева је доставила организаторима: НУНС-у, мисији ОЕБС-а у Србији и Београдском центру за људска права.

Поштоване колеге,

Захваљујем се на позиву на сутрашњи скуп о улози медија и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ. То је изузетно важна и недовољно истражена тема, о којој је неопходно разговарати у што ширем кругу јавних радника, у Србији и на целој територији бивше Југославије.

Мислим да је права штета што Независно удружење новинара Србије није покренуло јавну дебату о овој теми пре него што је, у јулу прошле године, поднело "кривичну пријаву против НН лица (новинара Радио-телевизије Београд, Радио-телевизије Нови Сад, Политике, Вечерњих новости и др.) због кривичног дела организовања и подстицања геноцида и ратних злочина из чл. 145 КЗ СРЈ".

Тужиластво за ратне злочине кривичну пријаву НУНС-а примило је са задовољством о коме је обавестило и ширу јавност.

Бојим се да сутрашњи скуп у организацији НУНС-а, ОЕБС-а и Београдског центра за људска права, није могуће посматрати изван контекста подршке тој, у јавности и стручним круговима оспораваној кривичној пријави НУНС-а. Удружење новинара Србије начелно је против сваке врсте хушкања, али и против сваког вида притиска на Тужиластво за ратне злочине да прихвати кривичну пријаву НУНС-а против новинара у Србији.

Нећу доћи на сутрашњи скуп јер не желим да својим присуством дам подршку спорној иницијативи НУНС-а, као ни истрази коју Тужиластво за ратне злочине води против новинара у овој земљи.

Вероватно сте обавештени и да је један број новинара, чланова УНС-а који су у пријави НУНС-а означени као могући извршиоци злочина организовања и подстицања геноцида, у међувремену поднео кривичну пријаву против чланова Извршног одбора НУНС-а за дело лажног пријављивања.

Поздрављам вас.

Љиљана Смајловић,

председница УНС-а.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Позив на Округли сто НУНС-а

Поштован/и/а

Позивамо Вас на округли сто “Улога медија и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ“ који организују Независно удружење новинара Србије, Мисија ОЕБС у Србији и Београдски центар за људска права. Округли сто ће се одржати у уторак 23. марта с почетком у 11,00 сати, у Медија центру у Београду (Теразије 3/ИИ).

Независно удружење новинара Србије, свесно чињенице да су поједини медији у Србији крајем 80-их и почетком деведесетих година 20. века, током распада СФРЈ, прво знатно допринели расту међунационалних нетрпељивости и мржње и затим се и директно ставили у службу ратне пропаганде, поднело је јуна прошле године Тужилаштву за ратне злочине Србије пријаву против НН лица - одговорних особа и новинара у више медија. Због неспорне улоге у пропаганди пријава је поднета против одговорних у Радио-телевизији Београд, Радио-телевизији Нови Сад, дневним листовима Политика, Вечерње новости, али и других који су својим утицајем и значењем у медијском простору и као државна медијска предузећа спроводили ратнохушкачку пропаганду.
“Сматрамо их саодговорним за ратна дешавања на простору бивше Југославије која су довела до огромних материјалних губитака и људских жртава и најстрашнијих ратних злочина”, наведено је у пријави.

Истовремено, НУНС подсећа да је независно од те пријаве само Тужилаштво покренуло истрагу о учешћу медија и новинара у ратнохушкачкој пропаганди и, евентуално, самим злочинима или подстицању на злочине.

Та истрага, а још више пријава НУНС-а, поделили су стручну јавност – једни, као и НУНС, сматрају да је то посао који се мора обавити да би читава професија била ослобођена баласта одговорности и кривице. С друге стране су они који мисле да је од ратова прошло сувише времена и да не би требало посебно истраживати улогу новинара и медија. Један од аргумената је да се медији, посебно државни, у венредним околностима морају држати званичне политике.

НУНС сматра да је вишемесечна истрага Тужилаштва добар повод да се још једном, јавно, разговара о овој осетљивој теми. Као додатни аргумент подсећамо и на резултате истраживања о односу грађана Србије према Хашком трибуналу које је за ОЕБС и Беградски центар за људска права провела агенција Стратеџик маркетинг априла прошле године. Истраживање које је спроведено пре него што је Тужилаштво покренуло истрагу и пре пријаве НУНС-а. Према резултатима тог истраживања, грађани су знатно заинтересованији за овај проблем него сами новинари, што је довољан разлог да се та тема актуелизује.

Истраживање “Информисаност и ставови према Хашком трибуналу и домаћим суђењима за ратне злочине (април 2009.), четврто је по реду (јул 2004, април 2005, децембар 2006) у погледу ставова грађана Србије према домаћем правосуђу за ратне злочине. Напомињемо да ови резутати нису јавно публиковани, а могу се наћи на сајту ОЕБС-а хттп://www.осце.орг/сербиа/итем_11_41942.хтмл

ПРЕМА РЕЗУЛТАТИМА ИСТРАЖИВАЊА, 55 ОДСТО ИСПИТАНИКА СМАТРА ДА СУ МЕДИЈИ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА НЕОБЈЕКТИВНО ИНФОРМИСАЛИ ГРАЂАНЕ, ОД ТОГА 32 ОДСТО ВЕРУЈЕ ДА СУ РАСПИРИВАЛИ МРЖЊУ И РАТ, СЛУЖЕЋИ СЕ ЛАЖИМА (СТР 222); ЧАК 76 ОДСТО ИСПИТАНИКА МИСЛИ ДА НОВИНАРЕ ЗБОГ ТАКВОГ ИЗВЕШТАВАЊА ТРЕБА САНКЦИОНИСАТИ (СУДИТИ – 17 ОДСТО, ЗАБРАНИТИ ИМ ДА СЕ БАВЕ НОВИНАРСТВОМ – 29 ОДСТО, ЗАБРАНИТИ ИМ СВАКО ЈАВНО ДЕЛОВАЊЕ – 30 ОДСТО) (СТР 226).

Сматрамо да је за тему наше расправе важан и став грађана према самом Тужилаштву, па и тај део истраживања дајемо:
1) Уочљив је велики помак према већој информисаности и заинтересованости грађана у односу на тужилаштво за ратне злочине - постоји добра комуникација: упознати са радом ТРЗ 65 одсто, није уопште упознато или веома мало 35 одсто (2006 - 50 одсто); оцена рада ТРЗ: позитивна 56 одсто (8 одсто не зна, 13 одсто веома лоше) (стр 25).

2) 33 одсто сматра да ТРЗ ИМА ХРАБРОСТИ да покрене све поступке (2004. - 47 одсто, 2005. - 44 одсто, 2006. - 40 одсто), 53 одсто сматра да Тужилац ради под утицајем власти, а 24 одсто да одлучује сам, независно од власти и притиска јавности (стр 26) - 2004. - 32 одсто, 2005. - 3 одсто, 2006. - 26 одсто.

3) 52 одсто сматра да су домаћи тужиоци НЕПРИСТРАСНИ према националности починилаца (стр 27).

4) СВРХА СУЂЕЊА: суочавање (20 одсто) - 2005. - 33 одсто, 2006. - 25 одсто, да спрече да се понови (11 одсто) 2005. - 14 одсто, 2006. - 14 одсто, спречавање некажњивости и помирење (30 одсто) (стр 30).

• Суђења пред домаћим судовима у потпуности или делимично доприносе сазнавању истине (57 одсто) у односу на МКТЈ (41 одсто); а помирењу – сматра да домаћи судови доприносе 33 одсто, МКТЈ 14 одсто (стр 33).

• 7 одсто испитаника прихвата (иначе и став ТРЗ) да је важно да се суди, није пресудно у којој држави, а 46 одсто сматра да свако треба да суди припадницима „свог народа“ (стр 34).


У Београду, 10. марта 2010.                                        Председница НУНС-а
                                                                                       Надежда Гаће




Округли сто "Улога медија и новинара у ратним сукобима на подручју бивше СФРЈ" – Медија центар, Београд, 23. март 2010.

Учесници:
Гордана Пуалић, државна секретарка у Министарству правде Србије
Представник Министарства културе Србије
Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Србије
Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине Србије
Оливера Милосављевић, историчарка
Бранка Прпа, историчарка
Аљоша Мимица, социолог
Јасна Шарчевић Јанковић, сарадница за медије у Тужилаштву за ратне злочине
Нерма Јелачић, портпаролка Хашког тужилаштва
Сања Модрић, Чланица ИО Друштва новинара Хрватске
Иван Јовановић, Мисија ОЕБС у Београду
Мирослав Јанковић, Мисија ОЕБС у Београду
Боро Контић, Медија центар Сарајево
Офелија Бацковић, директорка Медија центра Београд
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије
Динко Грухоњић, председник Независног друштва новинара Војводине
Небојша Попов, социолог и главни уредник Републике
Велимир Ћургус Казимир, директор Медијске документације Ебарт
Бранка Ђукић, директорка и главна уредница Танјуга
Веран Матић, главни и одговорни уредник Б92
Гордана Логар, новинарка
Гордана Суша, новинарка
Милица Лучић Чавић, новинарка
Ђорђе Влајић, новинар
Љиљана Зоркић, новинарка
Мирослав Турудић, новинар
Драго Хедл, новинар
Борис Дежуловић, новинар
Јован Дуловић, новинар
Теофил Панчић, новинар
Шеки Радончић, новинар
Светлана Лукић, новинарка
Драгољуб Тодоровић, адвокат
Наташа Кандић, Фонд за хунамитарно право
Соња Бисерко, Хелсиншки одбор за људска права
Јадранка Јелинчић, Фонд за отворено друштво
Наталија Братуљевић, Бранитељи људских права
Миљенко Дерета, Грађанске иницијативе
Владан Јоксимовић, Канцеларија Савета Европе
Ивана Кахрман, Норвешка народна помоћ
Сташа Зајовић, Жене у црном
Борка Павићевић, Центар за културну деконтаминацију
Драган Поповић, Иницијатива младих за људска права
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------