Судска пракса - штампарке

16. 12. 2020.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Апелациони суд у Београду: Објављивање непроверених и неистиних информација не може се правдати интересом јавности

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Апелациони суд у Београду: Објављивање непроверених и неистиних информација не може се правдати интересом јавности

ПРЕСУДА: ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиоца (Богдана Пушића, бившег заменика начелника Управе криминалистичке полиције) и туженог („Адриа Медиа Груп” д.о.о. Београд) и ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. бр 468/16 од 21. 03. 2017. године, у ставу првом изреке, делу ставе другог изреке којим је одбијен као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на износ досуђен ставом првим изреке пресуде плати законску затезну камату од дана подношења тужбе, као и ставу трећем изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. бр 468/16 у делу става другог изреке, па се обавезује тужени „Адриа Медиа Груп” да тужиоцу Богдану Пушићу из Новог Сада на име нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа исплати преко досуђеног износа (50.000 динара) из става првог побијане пресуде износ од још 50.000 динара са законском затезном каматом…док се захтев тужиоца за исплату износа од још 400.000 динара одбија као неоснован.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени „Адриа Медиа Груп” да тужиоцу Богдану Пушићу на име трошкова другостепеног поступка исплати износ од 6.000 динара…

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Изреком побијане пресуде у ставу првом изреке делимично је усвојен захтев тужиоца Богдана Пушића, па је обавезан тужени „Адриа Медиа Груп” да му на име накнаде нематеријалне штете због повреда части и угледа исплати износ од 50.000 динара са законском затезном каматом…у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа исплати износ од још 450.000 динара, преко досуђеног износа од 50.000 динар као и у делу пресуде којим је тражио да се обавеже тужени да му на износ досуђен ставом првим изреке пресуде плати законску затезну камату почев од дана подношења тужбе 16. 01. 2025. године, па до дана пресуђења, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 49.800 динара.

Против ове пресуде у одбијајућем делу и против одлуке о трошковима поступка, жалбу је је благовремено изјавио тужилац.

Против ове пресуде тужени је у усвајајућем делу и против одлуке о трошковима поступка благовремено изјавио жалбу.

Испитујући парвилност побијане пресуде, Апелациони суд је нашао да су жалбе делимично основане.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању у дневном листу „Курир“, чији је издавач тужени, као и у интернет издању тог листа, објављен је низ текстова који се односе на тужиоца Богдана Пушића и његово противзаконито деловање, у које време је био заменик начелника Управе криминалистичке полиције (УКП), а касније и шеф радне групе за истраживање 24 спорне приватизације, која је радила од 3. септембра 2012. до 1. октобра 2014. године. У јулу 2014. године објављена је серија од осам текстова о њему и његовом раду везано за испитивање спорних приватизација. Дана 24. 07. 2014. године на страницама 4 и 5 дневних новина „Курир“: најутицајније дневне новине Балкана“, објављен је текст под насловом „Доказ! Шефови полиције ухваћени на делу“ и наднасловом „Скандал. Полиција скоре две године истражује пет функционера МУП-а због текстова у Куриру“ а који текст је објављен на насловној страни овог броја под насловом „Доказ! Шефови полиције ухваћени на делу и поднасловом „Мафија- Курир дошао  у посед докумената, који потврђују да руководиоци МУП-а заташкавају истраге које се против њих воде“ и наднасловом „Прљава значка- раскринкани челници МУП-а“ на којој насловној страни се, поред осталог, налази и фотографија тужиоца (текст је објављен и на званичној интернет страници листа 24. 07. 2014. године). Фотографија тужиоца објављена је и у самом тексту у којем се тврди да полиција две године истражује пет функционера МУП-а због текстова у „Куриру”, да је Сектор унутрашње контроле полиције у септембру 2013. године послао 10 извештаја и обавестио кабинет министра о овим истрагама, да о тужиоцу постоје четири извештаја, од којих је један строго поверљив. У тексту се тврди да иако је Сектор унутрашње контроле проследио извештаје „истрага тапка у месту“, а свој став о томе да истрага не напредује изнели су бивши начелник београдске полиције Марко Ницовић који је навео „То показује да су поједини у МУП-у кокетирали са криминалцима, тајкунима и људима из тог миљеа и да у полицији постоје полицајци који се само зову тако“. Пренета је и изјава криминолога Добривоја Радовановића који каже да „Ова ситуација може указивати на кривично дело“, тада „очигледно је да унутрашња контрола ништа није могла да уради јер је врх тадашње полиције био јачи од државе, зато ништа није предузето“. На страни 4, између наслова и наднаслова налазе се четири фотографије, па и она на којој је тужилац, а испод ње се наводи: „Извештај број 05/2-646/12 од 7. 2. 2012. године, извештај број 04/2-1827/05 од 24. 8. 2005. године, извештај бр. 04/2-4840/09 од 19. 9. 2011, извештај са ознаком „строго поверљиво“ бр. 805/05 од 7. 9. 2005. године, као и текст „Афере о којима је Курир писао: Спречено хапшење Петра Матијевића…“. У тексту на страни 5 стоји, између осталог, „Сектор унутрашње контроле полиције, још у септембру прошле године, послао кабинету тадашњег министра полиције Ивице Дачића, да се детаљно испитају мутни послови петорице високих функционера- поводом злоупотреба на које је указивао Курир, али истрага и даље тапка у месту. У документу се наводи да постоје подаци да су неки од поменутих полицајаца под истрагом још од 2005. године. Скандалозно је што у вези са истрагом о криминалним радњама челника полиције недавно смењен начелник Управе криминалистичке полиције Родољуб Миловић ништа није предузео иако су Ћук и Цветковић управо од УКП и њега тражили да провери све наводе из текстова Курира. Документ под редним бројем 05/2 од 9. септембра 2013. године доказује да је тадашњи врх полиције био под истагом, као што је „Курир“ и писао. У вези са текстовома о наводним злоупотребама појединих старешина Министарства унутрашњих послова који су последњих дана објављени у дневном листу „Курир“, обавештавамо вас да је Сектор унутрашње контроле полиције у ранијем периоду вршио одређене провере и да је кабинету министра доставио извештај- каже се у документу до којег је дошао „Курир“ још у септембру прошле године. Укупно је поднето 10 извештаја, а два о (Милораду) Вељовићу (бившем директору полиције-прим. нов.) и то пре четири године…У чак четири наврата Сектор је послао извештај о Пушићу, а међу њима и онај са ознаком строго поверљиво”….

Из исказа тужиоца саслушаног у својству странке утврђено је да је у дневном листу „Курир” 28 дана за редом о њему писано, да је на насловној страни излазило све у вези са његовим послом и све саме неистине. Када је мислио да је све готово изашла је серија од осам текстова у јулу 2014. године, а једна од неистина и у тексту објављеном 24. 7. 2014. године. Када су изашли ти текстови тражио је да се формира радна група која би испитала истинитост навода „Курира”. Радна група је установила да нема никаквог незаконитог рада. Како би се окончала читава ствар, поднео је захтев да га разреше дужности заменика начелника УКП, што је и учињено. Навео је да је у тексту приказан наводно скенирани документ, извештај Унутрашње контроле полиције, а то је представљено као да је тужилац предмет истраге, што је апсолутно нетачно. Унутрашња контрола функционише тако да је дужна да по некој притужби обави одређене активности ради утврђивања истинитости навода притужбе, а да је то било више пута поводом његовог рада, али да је реч о уобичајеној ствари и зна да није предмет неке контроле. Све контроле су окончане тако што је извештај о извршеној контроли прослеђен кабинету министра, што је уобичајени начин поступања у случају да се утврди да нема никаквих незаконитости. Колико је видео са тог скенираног документа, реч је о некој контроли из 2005, 2011. и 2012. године, при чему не зна да ли је тај документ истинит, али под претпоставком да јесте, то је уобичајени поступак у контроли по притужби. Новинари „Курира“ га никада нису контактирали ни поводом овог текста ни поводом неког другог. Већ две године се лечи код неуропсихијатра због свих текстова који су о њему излазили, а додатно му се у 2014. години, када су наставили да пишу о њему, погоршало здравствено стање. Има висок крвни притисак, повишен му је шећер, данима не спава зато што има ужасних непријатности од окружења, јер је и комшијама и познаницима, као и родбини и колегама морао да објашњава да је неистина оно што је објављено у овом и другим текстовима. Апсолутно је згрожен чињеницом да је приказан као члан мафије на насловној страни и са називом прљава значка…

Из исказа сведока Данијеле Луковић утврђено је да је она као новинар била аутор текста од 24. 7. 2014. године, када је тадашња уредница рекла да је уредништво добило информацију да је начелник унутрашње контроле МУП-а тражио да се обави унутрашња контрола над радом Богдана Пушића, као и још тројице припадника полиције који су наведени у тексту, а због текстова који су о њима излазили у „Куриру“. Звала је своје изворе из полиције и утврдила да је заиста тачно да се спроводи одређена истрага о овоме што је „Курир“ претходно писао о Пушићу и осталима. …Сведок је навела да је послала СМС поруку тужиоцу, пре него што је изашао текст. Наведени текст је објављен и на интернет издању истих дневних новина 24. 7. 2014. године под насловом „Доказ: шефови полиције ухваћени на делу“.

 Имајући у виду напред изнето, а посебно садржину како наведеног текста (те његов наслов и поднаслов), објављеног 24. 7. 2014. године, (а у интернет издању 24. 7. 2014. године), као и претходно објављену серију текстова током 2013. године, првостепени суд је нашао да се ради о садржају који је подобан да повреди част и углед тужиоца, односно да има лезиону способност, са којих разлога је тужени, као издавач тог листа, одговоран да му накнади нематеријалну штету, коју је претрпео услед објављивања истих. Одговорност туженог је заснована на одредбама Закона о јавном информисању и медијима, с обзиром на то да у конкретном случају није поступао с пажњом примереном околностима, а која се односи на обавезу да се пре објављивања информације провери порекло, истинитост и потпуност података о догађају, појави или личности на коју се односи објављена информација, па је првостепени суд одлучио да правно лице које је оснивач јавног гласила(“Курира”-прим. нов) тужиоцу по овом основу исплати износ од 50.000 динара са припадајућом законском затезном каматом….

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Полазећи од овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, које се ни жалбеним наводима тужиоца и туженог не доводи у сумњу, правилно је поступио првостепени суд када је нашао да је тужени у обавези да накнади тужиоцу нематеријалну штету коју је претрпео на име претрпљених душевних болова због повреде части и угледа….

Наиме, из доказа изведених током трајања поступка пред првостепеним судом произилази да тужени ни на који начин, сходно правилима о терету доказивања, није доказао да су објављене информације истинитог садржаја, а и по налажењу овог суда није могуће правдати повреду личних права исказом чија се истинитост не зна (нити је тај исказ на адекватан начин проверен), нити се исти може правдати ни постојањем оправданог интереса за таквим нетачним приказивањем (на пример, ради обавештавања јавности и слично), односно да се у конкретном случају не ради о примереном средству за остваривање других интереса и циљева (на пример, да је тужилац јавна личност са чијом “делатношћу” јавност има право да буде упозната).

Ово са разлога што наведени текст (као и претходно објављена серија текстова) по свом смисаоном и структурном значењу представља информацију која поседује лезиону способност, односно способност да повреди част и углед тужиоца, с обзиром на препознатљивост субјекта информације (објављивањем његовог имена и презимена, функција, као и фотографија), његову личну погођеност садржином информације, а посебно њену неистинитост, коју је нематеријалну штету тужилац трпео у периоду коме је наведена серија текстова објављивана, као и у време објављивања текста од 24. 7. 2014. године, што је, као и остале релевантне околности, првостепени суд правилно имао у виду приликом одлучивања о основу тужбеног захтева.

Неосновани су наводи жалбе туженог („Адриа Медиа Груп“) да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање у погледу повреде правила новинарске пажње и повреде права на презумпцију невиности. Наиме, у наведеном спорном тексту се наводи да је реч о раскринканим челницима МУП-а, да се ради о мафији, као и да је тужилац спречио хапшење Петра Матијевића и стопирао истрагу о изнуди Богдана Родића, што све код просечног читаоца може да изазове закључак да се ради о лицима која злоупотребљавају службени положај, а што представља кривично дело, а у конкретном случају да се ради о утврђеној одговорности тужиоца.

Ово са разлога што из стања у списима и изведених доказа произилази да је у конкретном случају изостало поштовање обавезе која спречава повреду права личности, те да објављене информације нису засноване на провереним и доказаним стварним односима и чињеницама, који у својој свеукупности упућују на одређени истинити закључак, па су неосновани и жалбени наводи туженог да је првостепени суд пропустио да има у виду да дужност новина није да сазнају апсолутну истину, јер се у конкретном случају не ради о критици, већ низу информација о личности и (противзаконитог) рада тужиоца, чија истинитост није ни на који начин доказана изведеним и предложеним доказима, из чега следи да исте садрже непроверене и неистините информације, које превазилазе право на изношење критичког мишљења и садрже квалификације и оцене чије исказивање се не може правдати оправданим интересом јавности да буде упозната са деловањем тужиоца као јавне личности, па се тим као ни осталим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде…..

Међутим, основано се жалбом тужиоца указује да је приликом одлучивања о висини правичне накнаде на име нематеријалне штете коју је претрпео, првостепени суд пропустио да правилно примени материјално право и то одредбу чл. 200 Закона о облигационим односима, па је с обзиром на све околности случаја, као што су интензитет душевних болова и трпљења непријатности због изношења нетачних информација којима је тужилац био изложен у средини у којој живи са својом породицом и ради, доступност тих информација великом броју људи, значај повређеног добра и циљ коме накнада нематеријалне штете служи, овај суд је (Апелациони суд у Београду - прим. нов.) нашао да тужиоцу по наведеном основу , поред износа досуђеног ставом првим побијане пресуде, припада износ од још 50.000 динара….

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж3. 153/17 од 22. 6. 2017. године)

____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Како суд суди новинарима и медијима“ подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.