Судска пракса - ауторке
30. 12. 2020.
Апелациони суд у Београду: Неовлашћено објављивање туђег дела ускраћује личну афирмацију и сатисфакцију аутора
На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Апелациони суд у Београду: Неовлашћено објављивање туђег дела ускраћује личну афирмацију и сатисфакцију аутора.
ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ жалба тужене спортске кладионице “М.”.д.о.о. Београд, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.бр.283/14 од 23. 11. 2016. године, у ставу другом и трећем изреке.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ: решење о трошковима садржано у ставу петом изреке пресуде Вишег суда у Београду П4.бр.283/14 од 23. 11. 2016. године, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужена спортска кладионица “М.”д.о.о. Београд из Београда, да тужиоцу Г. С. из Београда накнади трошкове парничног поступка у износу од 41.640 динара...
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П4.Обр.283/14 од 23. 11. 2016. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је тужени повредио његова ауторска права тако што је на интернет сајту www.m.s.rs дана 16. 5. 2014. године неовлашћено јавно саопштио ауторско дело и јавно саопштио ауторско дело- фотографију “Н”, без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора, чиме је тужиоцу нанео имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име имовинске штете због повреде ауторских права, јер је дана 16. 5. 2014. године, на интернет сајту www.m.s.rs неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиоца-фотографију “Н”, исплати износ од 16.800 динара, са законском затезном каматом...Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца-фотографије “Н”...без назначења имена или псеудонима аутора, исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да суд обавеже туженог да му на име неимовинске штете због повреде моралних права аутора...исплати још 25.000 динара као неоснован. Ставом петим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 43.644 динара.
Благовременом жалбом тужени је ту пресуду побијао у ставу другом, трећем и петом изреке...
Испитујући правилност првостепене пресуде, у ожалбеном делу...другостепени суд је нашао да је жалба тужене делимично основана.
При одучивању о ожалбеном делу пресуде, првостепени суд није учинио битне повреде парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1-3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а наводима жалбе тужени не указује на неку другу битну повреду из те одредбе закона.
ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је аутор дела-фотографије “Н”, на којој се виде навијачи са заставом Републике Србије. Тужени је дана 16. 5. 2014. године, ту тужиочеву фотографију саопштио на свом интеренет сајту www.m.s.rs, не означивши име или псеудоним тужиоца као аутора.
Првостепени суд је на ожалбеном делу пресуде усвојио тужбени захтев тужиоца и тужену обавезао да му накнади имовинску штету због повреде ауторског права...у износу од 16.800 динара са законском затезном каматом почев од 23. 11. 2016. године, као дана пресуђења, па до исплате, делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и туженог обавезао да му на име накнаде неимовинске штете, због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца, наведене фотографије на свом интеренет сајту, без назначења имена или псеудонима аутора, исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...По налажењу тог суда, (Вишег суда у Београду, прим. УНС) тужени је повредио имовинска и морална права тужиоца јер је на свом интеренет сајту 16. 5. 2014. године, јавно саопштио његову фотографију без означења аутора и без сагласности тужиоца као аутора. Износ накнаде имовинске штете тужиоцу, првостепени суд је утврдио на основу прегледа минималних цена фотографија УЛУПУДС-а, чијим је ценовником предвиђено да објављивање на интернету, у сврху веб сајта фотографије до 300 КБ, има вредност од 40 поена, што износи 40 евра(један поен- један евро), да објављивање фотографије до 1,1 МБ има вредност 50 поена, односно 50 евра и да се цена фотографије може увећати за 200% за случај глобалног коришћења, што је овде случај...Пошто је тужилац тужбеним захтевом тражио на име накнаде имовинске штете износ од 16.800 динара, то је првостепени суд тужиоцу тај износ досудио, крећући се у границама постављеног захтева. Износ од 25.000 динара, на име накнаде неимовинске штете тужиоцу, првостепени суд је одмерио имајући у виду да је фотографија тужиоца била објављена на интернет сајту туженог без навођења имена аутора, при чему је тужилац професаионални фотограф, а објављена фотографија је била доступна великом броју људи, без тужиочеве сагласности, на који начин му је ускраћена лична афирмација и сатисфакција.
СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Такву одлуку првотепеног суда (Вишег суда у Београду, прим. УНС), као правилну и на закону засновану, прихвата и овај суд, као другостепени.
Наводима жалбе тужене о томе да је тржишна цена предметне фотографије нижа од износа опредељеног тужбеним захтевом, не доводи се у сумњу правилност ожалбене пресуде. Ово због тога што се ради о паушалној тврдњи тужене док је првостепени суд, правилно, при одлучивању о накнади имовенске штете тужиоцу, имао у виду минималне цене фотографија уметничког удружења из те области. Неосновани су наводи жалбе тужене да је требало да првостепени суд тужиоцу досуди нижу накнаду неимовинске штете...Супротно тим наводима жалбе тужене, по мишљењу овог суда (Апелационог суда у Београду, прим. УНС),као дугостепеног, признати износ од 25.000 динара тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде његових моралних права аутора јавним саопштавањем предметене фографије на интернет сајту тужене, представља правичну новчану накнаду коју је првостепени суд одмерио правилном применом одредбе члана 200 став 1 Закона о облигационим односима...
Из изложених разлога, жалба тужене је одбијена као неоснована, а првостепена пресуда, у ожалбеном делу, потврђена, као правилна и на закону заснована...
При одлучивању о трошковима парничног поступка, првостепени суд је погрешно применио одредбу члана 153 став 2 Закона о парничном поступку, јер је тужиоцу признао више износе на име судских такси од припадајућих, сразмерно његовом успеху у парници. Првостепени суд је тужену обавезао да тужиоцу накнади трошкове, између осталог, на име судских такси за тужбу и одлуку суда у износимаа од по 4.572 динара, иако је износ судских такси, сразмерно успеху тужиоца, а према износу за који је успео у парници, по 3.570 динара, за тужбу и одлуку суда. То значи да тужиоцу припада право на трошкове у укупном износу од 41.640 динара, који обухвата његове издатке на име ангажовања пуномоћника-адвоката ради заступања на три одржаана рочишта у износу од по 7.500 динара, састављање тужбе и једног поднеска у иснодима од по 6.000 динара, и за судске таксе износ од укупно 7.140 динара...
(Из пресуде Апелационог суда у Београаду Гж4-45/17 од 6. 4. 2017. године)
____________________________________________________________
Текст је настао у оквиру пројекта „Како суд суди новинарима и медијима“ подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.