Судска пракса
25. 01. 2017.
Виши суд експедитивнији, али суђења новинарима и медијима и даље предуго трају
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и Закон о ауторским и сродним правима (ЗАСП) представљају квалитетан инструмент заштите у судском спору, али и поред тога проблем за јавност и медијске актере представљају дуго трајање поступака, као и неуједначена судска пракса, закључак је анализе Удружења новинара Србије (УНС).
У оквиру пројекта „Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија“ УНС је анализирао судске спорове у области медијског и ауторског права у Србији, у периоду од 1. јануара 2014. до 31. јула 2016. године. Циљ анализе био је да се медијским актерима и јавности пруже основне информације о судској пракси у заштити права услед повреде угледа, части и приватности у медијима, као и заштити ауторских права.
Истраживање УНС-а је показало да је у Вишем суду у Београду у посматраном периоду растао број решених предмета у поступцима из области медијског и ауторског права, као и да се против новинара и медија значајно више поступака води због повреде угледа, части и права на приватност, него због кршења ауторских права.
У анализи УНС-а закључује се да Виши суд у Београду годишње прими више од 400 тужби против медија и новинара због повреде угледa, части и права на приватност, док због повреде ауторских права прими око 300 тужби.
За две и по године Виши суд је укупно примио 1.135 тужби из области медијског права, а за исто време решено је 834 предмета, док је у области ауторског права примио 787 тужби, а решио 679. У истом периоду Врховни касациони суд је формирао 33 предмета у области јавног информисања од чега је решено 19, док је у области ауторског права примио 24 предмета, а решио 15.
Међутим, како се наводи у анализи УНС-а, највећи проблем за новинаре, медије али и јавност представља неуједначена судска пракса у области медијског и ауторског права.
У споровима са истим или сличним чињеничним стањем различито се пресуђује, а разлике су нарочито видљиве приликом одмеравања накнаде на име причињене нематеријалне штете.
„У споровима због повреде угледа, части и приватности, због објављених информација у медијима, разлика у висини накнаде нематеријалне штете у одређеним предметима одступа и до десет пута“, наводи се у анализи и додаје да „суд у одређеним предметима објављене инфорамције третира као критику и допуштен вредносни суд новинара, док у другим предметима изводи закључак да је реч о недопуштеним и неистинитим чињеничним тврдњама којима се вређа част и углед оређеног лица“.
Један од закључака анализе јесте и да првостепени судски поступци пред Вишим судом у Београду дуго трају јер ову врсту предмета решава свега 14 судија који суде и у другим споровима.
У анализи је уочено и да пребацивањем надлежности за медијске спорове искључиво у Виши суд у Београду јесте резултирало досуђивањем битно нижих одштетних новчаних износа.
Анализу судских спорова у области медијског и ауторског права погледајте ОВДЕ.
Текст је настао у оквиру пројекта "Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија" који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.