Ћурчија је 2016. године урадио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како су рекли за РТВ, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали на име потрошње струје Електродистрибуцији.

У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а прилог је емитован без његове изјаве. Ћурчија је на једном од претходних рочишта навео да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са овим бизнисменом, али неуспешно, јер одговор није добио.

Зоран Микаћ, који је био саговорник Ћурчији у спорном прилогу, рекао је да је његова изјава веродостојно пренета.

„Све што сам рекао је и пренето. Коментар се односио на рачун за 550 киловата струје и кирију за три месеца у износу од 32 хиљаде динара“, навео је он.

Са друге стране, Саша Вујачић, који је до пре две године био директор СКОМ-а, у власништву Врбашког, каже да му није познато да постоји било каква веза између ове фирме и ораница у Гакову, као ни то да је на РТВ-у уопште емитован прилог о томе.

„Име Предрага Ђурчије ми је познато само из медија и никада нисам учествовао у прилозима које је он радио, а односе се на пословање фирме Врбашког. Приметио сам да је на позиву 2016. година. Прошло је, дакле, доста времена од тада и то може бити разлог због кога се ових детаља не сећам“, навео је он.

Иначе, Микаћ је због болести саслушан преко Скајпа. Одлука ће, како је навео судија, бити достављена писаним путем.

Радуловић судским путем тражи накнаду од 300 хиљада динара, због како је навео, угрожене репутације и претрпљеног душевног бола, због спорних текстова. Иначе, Жујовић је на порталу Слободна Суботица објавио неколико текстова у којима је писало да је Радуловић оперисао труднице док је осећао симптоме корона вируса и тиме их довео у опасност.

Сведок Татјана Поповић, иначе гинеколог, рекла је да није приметила никакве симптоме код доктора Радуловића.

„У спорном периоду сам са њим била у емотивној вези и, као и сада, у мају 2020. године, долазила сам повремено у његов стан. Знам сигурно да сам 26. маја те године била у стану са њим непрекидно и тада није имао никакве симптоме“, рекла је она.

Прве знаке болести је, како је навела, испољио 28. маја, након ручка.

„Рекао је да му је топло и, након мерења, видео да има температуру 38 степени. Отишли смо у респираторну амбуланту у оквиру болнице. Остао је тамо дуго, урадили су више прегледа и анализа, и сваки тест на ковид је био негативан. Он је и сутрадан имао температуру, осећао се лоше, није долазио на посао. Најпре се лечио од куће, а затим је пребачен у КБЦ Драгиша Мишовић“, рекла је Поповић.

Додала је да је неколико дана касније стигао једини резултат позитиван на вирус ковид 19.

Поповић је додала да је Радуловић уредно радио 26. и 27. маја, док је 28. узео слободан дан како би отишао на уручење награде.

„Он је управник у тој болници и заиста не знам да ли је тог дана долазио да обиђе пацијенте“, наводи она.

Адвокат тужених навео је да исказу Поповић приговара у целости, а нарочито у делу где наводи да Радуловић није имао никакве симптоме пре 28. маја, јер је то у супротности са исказом тужиоца у овом поступку, али и са анамнезом која је достављена суду 14. фебруара ове године.

Његова колегиница Јелена Тиквицки Петров је, са друге стране, рекла да је Радуловић, колико се сећа, радио 28. маја, односно да је био на јутарњем састанку и обишао пацијенте.

На питање поступајућег судије да ли су она и Радуловић 27. маја радили неки царски рез рекла је да се не сећа шта се тада дешавало.

„Ако смо радили царски рез, све је било у реду. Доктор Радуловић је био исти као и претходних дана, као и сада“, додала је.

Сведок Тиквицки Петров рекла је да зна да је Радуловић имао упалу плућа почетком јуна и да се тада често преко телефона чула са њим, али да се у току маја није жалио на било какве тегобе.

На питање тужиоца зашто није примљен у болницу у Новом Саду него у Београду, рекла је да је разлог то што су ковид тестови показали да је негативан. Навела је да је болница у Новом Саду била ковид болница, док КБЦ Драгиша Мишовић у том тренутку није био ковид болница. Ипак, вести на интернету су, како је навео Жујовић, показале да је КБЦ Драгиша Мишовић изашао из ковид система тек средином јуна.

Супротно од Жујовићевих написа било је и сведочење Радуловићевог колеге, гинеколога Хамија Фатхија, који је такође рекао да се у спорном периоду Радуловић није жалио на симптоме ковида, а потврдио је да му је 27. маја асистирао на царском резу.

„Све је то било рутински, та операција иначе увек траје 20 до 30 минута. Све је то рутински, а ја се после тога нисам разболео“, рекао је.

На питање Жујовића да ли је у питању био унапред заказан царски рез или хитна интервенција, рекао је да је он само асистирао током царског реза и да није гледао индикације.

Следеће рочиште заказано је за 30. мај, а тада ће се тужилац изјаснити о поднеску са доказима који је предао Жујовић.

Незадовољан начином на који судија води поступак, тражио је његово изузеће. Списи предмета биће достављени председнику Трећег основног суда, како би одлучио о предлогу Шешеља за изузеће поступајућег судије.

Иначе, Наташа Миљановић Зубац тужила је Шешеља због увреда које је њој и њеној породици упутио у емисији „Добро јутро, Србијо“ на Телевизији Хепи, али и у „Новом јутру“ емитованом на телевизији Пинк, повезујући је са владиком Григоријем Дурићем. Новинарку је називао погрдним именима, а навео је и да се због свих догађања повезаних са владиком Григоријем „њен супруг убио на гробу свога оца“.

Директним обраћањем присутном адвокату и читањем тужбеног навода, Шешељ је потврдио да је све што је наведено рекао у поменутим емисијама.

„Пошто су ме људи уверили у детаље, решио сам да то изнесем у јавност“, навео је.

Суђењу је присуствовао и син Миљановић Зубац, који се слушао све што је Шешељ говорио. Како није негирао да је било шта од поменутог рекао, извођење доказа из видео снимака емисија у емитованих на телевизијама Хепи и Пинк стављено је ван снаге.

Миљановић Зубац се након суђења обратила присутнима и рекла да је опроштајним писмом свог покојног супруга које је на претходном рочишту доставила рекла много тога.

„Случај је стигао до Агенције за истраге и заштиту- СИПА и Тужилаштво БиХ. Од кад ме је Шешељ јавно извређао уследила је серија напада на мене: запаљен је аутомобил испред куће у којој сам становала, инфрацрвени зраци били су на зиду дневног боравка, на мом телу на и на прагу куће у којој сам становала. Дошло је и до пресретања у вожњи од стране криминогеног лица, а лутка са одрубљеном главом, посута црвеном течношћу, стављена је на праг куће у којој сам становала. Иначе, на том прагу остављена је и писана порука ‘Мртва уста не говоре’“, навела је она.

Додала је да „су јој позната имена људи из Требиња који су се бавили њом и случајем везаним за Шешеља“.

Иначе, Шешељ је тражио да и владика Григорије Дурић буде саслушан као сведок, зато што се као црквено лице не може лажно изјаснити пред судом. Адвокат Миљановић Зубац се успротивио овом предлогу јер је дат након истека рока прописаног Законом. Шешељев предлог је одбијен, а он је, незадовољан због тога и зато што, како тврди, није добио тужбу, тражио изузеће судије.

„Неоспорна је чињеница да сам ја тек данас добио тужбу и нисам је у целости прочитао. Објективно сам био спречен да донесем предлоге за доказни поступак, о чему сам благовремено обавестио суд. Захтевам да председник Трећег основног суда удовољи захтеву и одреди другог судију који ће наставити да води овај поступак“, навео је он у захтеву за изузеће судије.

Пуномоћник Миљановић Зубац рекао је да није јасно како Шешељ није добио тужбу, а јесте позив на прво рочиште.

Суђење се наставља након одлуке председника Трећег основног суда.

Ово је првостепена, неправоснажна пресуда на коју право жалбе имају јавни тужилац, Драгић Филиповић и Владимир  Митрић.

Подсетимо, Филиповића је Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) Лозница оптужило, по службеној дужности, за угрожавање сигирности, док је тужбу за увреду против њега Митрић поднео приватно.

У завршним речима, како је  рекао УНС-у, Митрић је навео  “да је оптужени образован, стручан и каријерни београдски полицајац, који је радио и на обезбеђењу Народне скупштине Републике Србије, као и човек који се дружи са умним, утицајним и образованим људима, посебно из правне струке, што указује да је дубоко свестан шта значи оно што је рекао због чега је оптужен”.

“Полицајац који ме је обезбеђивао потврдио је на суду да ми је оптужени јавно и исувише гласно рекао да ће ме ‘како поуздано зна, онај који ме је премлатио, поново премлатити’, мислећи на  оно што је учинио његов колега пре више од 18 година, на начин који је, по батињању и свему осталом, био скоро сличан атаку на Милана Пантића”, каже Митрић.

Он је додао да се „ствари, нажалост, враћају на почетак, само је разлика што су сада полиција ОЈТ и суд реаговали ефикасно, часно и професионално, о чему у време напада од пре 18 година није могао ни да сања“.

“Тада је тужилац, уместо да води истрагу, двојици полицајаца који су дошли да се договоре о препознавању нападача, за мене рекао: ‘Што није погинуо!’. И лознички суд га је, тада, осудио само на шест месеци, ваљда толико да може да се врати у полицијску униформу”, каже Митрић.

Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.

Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку у једном ресторану, полицајац у пензији Драгић Филиповић је почео да га вређа.

Након увреда полицајац му је тада рекао и „да поуздано зна да ће онај који га је пребио 12. септембра 2005. поново да га пребије“.

Митрић га је тужио за увреде, а ОЈТ га је оптужило и за угрожавање сигурности. Предмет је спојен и данас је изречена првостепена пресуда.

Оптуженог Д.Ф. је Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) Лозница оптужило, по службеној дужности, за угрожавање сигирности, док је тужбу за увреду против њега Митрић поднео приватно.

Бивши полицајац је, рекао је Митрић за УНС, током суђења, признао да га је увредио, што је потврдио и његов бранилац.

“Јавни тужилац је тражио да Д.Ф. буде осуђен, али и да му се изрекну и мере безбедности по којима не би смео да ми приђе на прописаној раздаљини. Тужилац је тражио да мера траје најдуже колико закон дозвољава, што је три године. На предлог ОЈТ, судија за предходни поступак је, одмах после догађаја, донео решење о ступању на снагу тих мера, које подразумевају редовно јављање полици у Београду или Лозници”, рекао је Митрић УНС-у.

Он каже да је у завршним речима рекао “да је оптужени образован, стручан и каријерни београдски полицајац, који је радио и на обезбеђењу Народне скупштине Републике Србије, као и човек који се дружи са умним, утицајним и образованим људима, посебно из правне струке, што указује да је дубоко свестан шта значи оно што је рекао због чега је оптужен”.

“Полицајац који ме је обезбеђивао потврдио је на суду да ми је оптужени јавно и исувише гласно рекао да ће ме ‘како поуздано зна, онај који ме је премлатио, поново премлатити’, мислећи на  оно што је учинио његов колега пре више од 18 година, на начин који је, по батињању и свему осталом, био скоро сличан атаку на Милана Пантића”, каже Митрић.

Он је додао да се „ствари, нажалост, враћају на почетак, само је разлика што су сада полиција ОЈТ и суд реаговали ефикасно, часно и професионално, о чему у време напада од пре 18 година није могао ни да сања“.

“Тада је тужилац, уместо да води истрагу, рекао двојици полицајаца који су дошли да се договоре о препознавању нападача, за мене рекао: ‘Што није погинуо!’. И лознички суд га је, тада, осудио само на шест месеци, ваљда толико да може да се врати у полицијску униформу”, каже Митрић.

Подсетимо, Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.

Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку у једном ресторану, сада оптужени полицајац у пензији је почео да га вређа.

Након увреда полицајац му је тада рекао и „да поуздано зна да ће онај који га је пребио 12. септембра 2005. поново да га пребије“.

Митрић га је тужио за увреде, а ОЈТ га је оптужило и за угрожавање сигурности. Предмет је спојен и данас би требало да буде изречена пресуда.

Митрић истиче и да је велики успех његовог адвокатског тима што је судија, упркос противљењу одбране, прихватила предлог да у списе предмета уврсти и пресуду против полицајца у пензији који га је претукао 2005. године.

Последње у низу суђења, овог пута због оптужби за претње смрћу стражару притворске јединице Окружног затвора у Београду и његовој породици, није могло да одмакне.

Предмет између два суда

Из Врховног суда, који одлучује о заштити законитости по захтеву Николићевог адвоката, нису вратили списе поступајућем судији Другог основног суда.

У једном моменту судија Дејан Стефановић рекао је "не могу да држим претрес без предмета", али, како је образложио, одлучиваће о ономе што може. Прихватио је захтев одбране да се вештачи способност окривљеног Николића да учествује у кривичном поступку. Одбрана је то образложила инвалидитетом окривљеног и постојањем нових лекарских налаза.

"Ван главног претреса суд доноси наредбу за вештачење окривљеног на околност да приступи на главни претрес, разуме процесне радње и да сам и уз помоћ браниоца даје одбрану имајући у виду медицинску документацију у списима, по потреби и преглед окривљеног", издиктирао је судија у записник.

Тужитељка у овом поступку одговорила је да треба такође утврдити и стање окривљеног приликом извршења кривичног дела и на тај начин упоредити има ли битнијих промена.

Николићев адвокат тражио је да суд укине притвор у ком се његов брањеник налази. Одустао је од захтева да суд омогући Николићу да буде у кућном притвору и уместо тога тражио да почне да у Окружном затвору у Нишу издржава затворску казну од годину и по дана. Навео је да је осуђујућа пресуда врањског суда постала правоснажна у августу ове године.

Ради се о пресуди којом су кажњене поновљене претње власници и запосленој у ОК радију које је Николић изговорио у судници, док му се судило за раније претеће речи истим особама.

"Скршићу и Врање и Београд“, "онај ко се плаши и треба да се плаши“ и "неће се на овоме завршити. "То се некад у Јасеновцу радило: так, так, так", изрекао је Николић у судници.

Притвор или затвор

Тужитељка се успротивила захтеву одбране да се Николићу укине притвор и навела да разлози због којих је та мера одређена и даље постоје.

Уследила је расправа у којој је адвокат окривљеног рекао да су "ванправни разлози" због којих је његов брањеник у притвору, да тужитељка износи "паушалне наводе" и да је Николић од 9. октобра због тога почео штрајк глађу.

"Одлуку о притвору је донео суд, а тужилаштво је предложило. Ништа паушално није тужилаштво рекло. Наведени су сви разлози за притвор", одговорила је тужитељка.

Николићев адвокат одговорио је да је друга ситуација од момента када је осуђујућа пресуда постала правоснажна и да зато траже да притвор буде замењен затвором.

На кратко се окривљени Николић, који је седео у инвалидским колицима испред судије, обратио и рекао да има нових здравствених проблема. Судија је одговорио да ће све медицинске захтеве одобрити али да је неопходно да му их окривљени и одбрана доставе писаним путем.

Сведоци

На данашњи претрес дошли су оштећени стражар, његов колега који је требало да сведочи, али и колегиница запослена у кухињи, такође спремна да опише шта се догодило тог дана у кантини Централног затвора.

У оптужници Другог основног тужилаштва у Београду наведено је да је у кантини Окружног затвора у Београду, након вербалне расправе, Николић запретио стражару: „Убићу ти децу. Шта је за мене да дам за тебе и твоју породицу 30.000 евра да вас нема”.

Окривљени је претњу, наведено је, поновио неколико пута.

Суђење се наставља 27. децембра у 12 сати.

Новинарка Наташа Миљановић Зубац тужила је политичара због неистина и увреда које је о њој и њеној породици изрекао на ТВ Хепи у емисији „Добро јутро Србијо“, а затим и у Пинковом „Новом јутру“ почетком 2021. године.

Шешељ је уместо да буде у судници, изабрао да гостује на телевизији. У образложењу судији због изостанка пише да је почела предизборна кампања, а да као предводник Српске радикалне странке треба да буде у емисији.

Јутарњи програм за увреде

Миљановић Зубац је сведочење почела речима да политичара лично не познаје и да све што о њему зна је кроз његове телевизијске наступе.

Испрва од колегинице која је била усплахирена и плакала је, а затим и од колеге, који су је један за другим позвали на мобилни телефон, сазнаје да се нешто догодило.

Убрзо и од рођака из Ужица добија информацију да је „Војислав Шешељ изговорио неке ужасне ствари“. То се све дешавало док је возила ауто у Требињу, у ком живи, и одакле ради за Радио-телевизију Републике Српске.

Тек увече тог 30. јануара 2021. године, сведочи Миљановић Зубац, смогла је снаге да погледа шта је било изјутра у програму Хепи телевизије. Рекла је да је тада чула „бруталне вербалне нападе и апсолутне лажи“.

Шешељу је у јутарњем програму мета био владика Григорије за ког је рекао да је „велики швалер“, а затим је у ту причу увео и породицу Зубац.

Новинарку је назвао „проститутком“, „курветином“, именом и презименом говорио о њеном покојном супругу, поменуо малолетну децу, и закључио како се „осрамоћени муж убио на гробу свог оца“.

Миљановић Зубац је говорила да је Шешељ употребио смрт њеног супруга, што је једина тачна информација, да би надовезао „бруталне лажи“.

„Сутрадан сам одлучила да напишем отворено писмо Војиславу Шешељу које је постало вирално. Претпостављам да га је то јако наљутило па је после десетак дана на Пинку поновио увреде“, рекла је Миљановић Зубац.

Живот после

Од тог момента, наставила је новинарка, живот јој се у потпуности променио. Изложена је различитим медијским написима, коментарима испод тих написа и све се, рекла је, одразило на њено здравље, породицу и посао. Већ годину дана је на боловању.

„Одлучила сам да тражим правду“, казала је у судници Миљановић Зубац.

Тужила је таблоидне медије који су пренели оно што је Шешељ говорио на телевизији Хепи.

Она је на суду рекла да јој је уочи одласка у Београд на једно од рочишта заказано за 16. јун 2022. године запаљен аутомобил који је био паркиран испред куће у којој живи.

Требињска полиција је проценила, било је речи и данас у судници о томе, да је безбедност новинарке угрожена.

Она је изнела и податак да ју је полиција обавестила да мотив паљења доводи у везу са њеним новинаркским послом, као и да не искључују да је поступак који је покренула против Шешеља један од разлога.

„Од 30. јануара 2021. године до данашњег дана живим живот који не бих пожелела ни оном који ми је то направио“, рекла је Миљановић Зубац.

У обраћању које је на моменте било изузетно емотивно тужиља је судији показала опроштајно писмо покојног супруга.

Суђење се наставља  28. фебруара 2024. године.

У судници Радуна Бубање данас је завршена главна расправа и овај судија је у неформалном разговору, у чекању на записник, изговорио да ће се једна од страна сигурно жалити, а каква ће пресуда бити видећемо.

Први човек владајуће Српске напредне странке у Горњем Милановцу тужио је локални недељник јер су му повредили част и углед објавом саопштења политичке организације која је у том моменту имала одборнике у локалној скупштини.

То саопштење имало је наднаслов „ГГ `Победи и спаси Општину Г. Милановац“ и наслов „Обелодањена махинација Ковачевића“.

Као саопштење групе грађана, наведено је у тужби, пренет је већи део текста Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE) „којим се указује да Александра Јовичић и њена предузетничка агенција остварују зараду фиктивним пословима, захваљујући личним односима са утицајним члановима владајуће политичке странке“.

Врх пирамиде

Управо је данас у београдској судници сведочила власница „Нивеус тима“ Александра Јовичић о случају, како су се сви у судници сложили, о ком је брујао Горњи Милановац.

На питање судије о занимању, рекла је да је директор и власник агенције за пружање услуга социјалне заштите, а то су помоћ у кући, пружање помоћи старим лицима и деци са сметњама у развоју.

Јовичић је навела да Ковачевића зна као председника општине, „не толико лично, у школи смо били сличне генерације“.

„Повредило ме је да се наводи да сам формални власник. Уложила сам своја средства као предузетник, подигла сам кредит у банци на своје име. То је за мене био шок када сам прочитала. Махинације не постоје. Немамо привилегије. Не постоји пријатељство председника општине са запосленима у мојој агенцији“, рекла је власница „Нивеус тима“.

„Нивеус тим“, рекла је, постоји од 2016. године и сада запошљава око 250 до 300 људи.

Сарадњу, како је навела Јовичић, са Општином Горњи Милановац њена фирма има и тренутно, а она траје од 2017. године. Познато јој је да је и тада Ковачевић био председник Општине.

 „Број запослених је променљива категорија. Ја сам на врху пирамиде, па стручни људи“, рекла је Јовичић одговарајући на питање судије.

Додала је да њен „Нивеус тим“ ради у Темерину, Новој Црњи, Белој Цркви, Трстенику, Чајетини, Босилеграду, Димитровграду и да су отворили дом за старе у Книћу.

„Ја сам ничим изазвано доспела у те Таковске новине. Сам тај текст је плод људске маште да се понизи као човек и као председник општине (Дејан Ковачевић, прим. нов.)“, рекла је Јовичић

На питање адвоката одбране да ли је пре закључења уговора са Горњим Милановцем имала искуство у тој делатности, Јовичић је одговорила да то није био услов јавне набавке.

У судници је дошло до преплитања гласова адвоката, сведока и судије, на питање да ли је ивањичка фирма која је такође у истом тренутку учествовала на конкурсу то искуство имала.

Јовичић је рекла како је понуда коју је фирма Нивеус дала била нижа од конкуренције.

На питање да ли су имали лиценцу за обављање делатности када су се јавили Општини Горњи Милановац, Јовичић је одговорила да је приложила потврду коју је издало Министарство да су у поступку за добијање дозволе.

Власница „Нивеус тима“ рекла је да је знала да је „овај текст објављен на сајту ГМ инфо, VOICE и Фејсбук групи Горњи Милановац“.

“Тужила сам VOICE“, казала је Јовичић

Против „Таковских новина“ није желела да поднесе тужбу, како је рекла, јер је сматрала да се објава више односи на председника општине.

Афера

У Вишем суду данас је сведочио и пензионисани директор „Таковских новина“ Мирослав Мишковић који је рекао судији да је пракса да одговорни уредник и новинар одлучују шта ће се објавити.

„Спорни текст смо добили као и сва друга саопштења од политичких странака. Новинар који приређује текст и потписује, таква је увек била пракса“, казао је Мишковић.

Био је то одговор на питање зашто су се испод саопштења које је предмет тужбе нашли иницијали новинара и главног уредника „Таковских новина“ Небојше Савића.

„И дан данас кажем да је о тој афери писао цео Горњи Милановац. Милановац је мали“, речи су овог сведока.

Брујао је цео Милановац, наставио је Мишковић, како је посао добила фирма која није имала лиценцу за обављање тих делатности.

„Чињеница је да је овај текст који је предмет спора потписао наш новинар јер је таква била пракса, али он није аутор овог текста већ је само пренео текст Удружења грађана Победи и спаси Горњи Милановац“, навео је Мишковић.

На питање да ли се неко после јавио листу, Мишковић је одговорио да нико није звао ни послао деманти.

Адвокат тужиоца Горан Стаменић из Чачка питао је сведока Мишковића како се догодило да на истој страни у новинама испод једног саопштења изостане потпис новинара, ако је већ речено да је потписивање пракса.

„Има на истом листу. Информативна служба, не знам ове скраћенице... СНС“, прочитао је Стаменић.

На то питање одговорио је Небојша Савић, тужени новинар, који је навео да су израчунали да је за годину дана објављено 56 саопштења и од тога три нису имала иницијале новинара, већ су потписани као странка.

Савић је рекао како су до сада СНС, СПС, слали деманти, да је то била пракса.

Судија Бубања упитао је Савића да ли су проверавали наводе из саопштења, истинитост и како су новинари утврдили да се ради о махинацијама.

Савић је одговорио да су прочитали текст VOICE-a који је садржао линкове ка АПР-у и другим изворима и да је јасно да се ради о махинацијама када посао добије фирма која нема лиценцу.

На судијину констатацију да је сведок Јовичић, власница Нивеус тима, навела да је приложила у документацији потврду и да би то новинари знали да су је позвали за коментар, Савић је одговорио да закон који важи за ту област не предвиђа могућност достављања потврда приликом јавне набавке и да сви, као и сам судија који суди по закону, треба да се придржавају одговарајућег прописа.

Суђење у Вишем суду по тужби против „Таковских новина“ почело је 18. новембра 2021. године, а пресуда ће бити објављена брзо, према мишљењу адвоката.

Виши суд одлучује по жалби Кантара и његових адвоката на пресуду Основног суда у Врању којом је осуђен на 18 месеци затвора за поновљене претње Оливери Владковић и Светлани Иванов.

Кантар је нове претње изрекао у самој судници, у поступку који се против њега водио због насилничког понашања и угрожавања сигурности према ОК радију и две жене које га воде, а због ког је осуђен и на издржавању је казне затвора од 14 месеци.

Кантару се суди због претњи: "Скршићу и Врање и Београд", "Онај ко се плаши и треба да се плаши" и "Неће се на овоме завршити. То се некад у Јасеновцу радило: так, так, так".

Николићу је 2014. године ампутирана нога после експлозије бомбе подметнуте под његов џип, а познат је и као власник кладионица и коцкарница.

За проширење једне од кладионица одлучио је да нелегално догради простор и загради ОК радио, али и застраши запослене нападом на партнерски Но комент кафић ком су разбијена стакла, а инвентар испрскан белом фарбом.   

„Олуја носи списе из суда“ и нови адвокат

Нови судски поступак који је под рефлекторима јавности могао је да буде заустављен јер је недавно Врањем прострујала вест да је спис Кантаровог предмета у ком је осуђен првостепено на 18 месеци затвора нестао из суда.

О томе је Сталну радну групу за безбедност новинара обавестио Веран Матић, а АНЕМ се обратио Министарству правде које је покренуло посупак надзора над радом Вишег суда у Врању.

На друштвеним мрежама тим поводом водила се занимљива преписка у којој је блиски Кантаров сарадник, који је присуствовао суђењима, написао „Јака олуја јуче погодила наш диван град... одлетело пар кровова, сунцобрана, тенди... и да ... по неки предмет Вишег суда“.

Истрага о нестанку судске документације није омела веће врањскег Вишег суда да се јуче састане.

Тужилац Гордана Недељковић и адвокат оштећених Круна Савовић остале су при ставовима да су неосноване жалбе Кантара и његових адвоката Милана Ђорђевића, који је у међувремену престао да заступа окривљеног, односно нове заступнице Христине Ђоровић.

Оне су тражиле да Виши суд потврди пресуду за угрожавање сигурности по члану 138 Кривичног законика којом је Основни суд одлучио да казни Кантара на 18 месеци затвора.

Адвокаткиња Ђоровић је рекла да је тужилаштво повредило претпоставку невиности Николића тако што је написало у оптужном акту да је окривљени извршио дело, а затим је понудила да достави упутство како се пишу таква акта.

Она је истицала да су неправилности то што судија није узео исказ окривљеног, затим, одржавање суђења без његовог присуства упркос достављеној документацији „више медицинских стручњака да је тежак инвалид, 70 одсто“, те да постоје „знаци инфламације у пределу патрљка, што захтева строго мировање“.

„Окривљени се никада није изјашњавао о наводима из оптужног предлога. Окривљени је дао исказ јавном тужиоцу на околности из кривичне пријаве, а не из оптужног предлога“, рекла је Ђоровић.

Превише брзо

Није кривица окривљеног, наставила је Ђоровић, што није спровођен из Окружног затвора у Врању који се налази на 20 метара од суда и суд је требало да обезбеди његово присуство.

Ђоровић се позвала на Устав Србије и пресуде Европског суда за људска права указујући да њен брањеник није могао да буде осуђен ако му није омогућено да се брани.

„Ради се о брзој одлуци суда особи којој се суди у одсуству“, казала је Ђоровић жалећи се на првостепену осуђујућу пресуду и хитност у поступању суда.

Као аргумент одбране Ђоровић је навела и то да је у судници на дан када је Кантар поновио претње било више од 40 људи, а да је саслушано седам сведока од којих један каже да ништа није чуо.

„Али, суд томе не придаје веру“, рекла је Ђоровић.

Осврнула се и на то да не постоје службене белешке нити изјаве судије, чувара који су довели Кантара, да се у судници догодио икакав инцидент или кривично дело.

Нема кривичног дела, наставила је Ђоровић, уколико не постоји индивидуализација лица на које се претња односи.

„Када сте бранилац Дејана Николића свуда наилазите на зид тишине, а ако превише питате добијете налог за претрес адвокатске канцеларије“, навела је Ђоровић која је одбила полиграф у истрази која се води због несталих судских списа у вези са Кантаровим предметом.

Осим Ђоровић, према информацијама из полицијских извора, полиграф је одбила и њена мајка, судија Татјана Јовановић Михајловић, којој је такође претресена канцеларија.

Опструкције

„Од почетка и првог суђења стално постоје различите опструкције. Или су то адвокатске игре. Повлачење овлашћења заступања. Било је опструкција у доласку оптуженог на суђење. Прошли пут, када је донета првостепена пресуда, било је потпуно јасно да у том здравственом обраћању пише да је у питању препорука лекара. Да је Дејан Николић могао да буде спроведен“, рекао је Веран Матић пред зградом Вишег суда у Врању.

Матић се осврнуо и на то да 17. августа Николић излази са издржавања казне затвора.

„Важно је да најзад стигну и списи из специјалне болнице из Београда са вештачењем здравственог стања Дејана Николића, како би се и у осталим судским процесима могла елиминисати ова стална појава стизања мишљења из локалног здравственог центра да није у могућности да присуствује суђењу“, рекао је Матић.

Против Кантара се води у Врању и судски поступак за угрожавање сигурности некадашњег начелника полиције Игора Живковића, подсетио је Матић. Затим, за претње некадашњој емотивној партнерки.

Постоји и оптужба за претње Николића запосленом у Централном затвору у Београду и то суђење се очекује у Београду у октобру,  рекао је Матић.

У наведеним емисијама, пише у тужби, Шешељ је изговарао неистине.

За туженог, иначе уредно позваног, није се појавио нико. Тако је забележено у записнику са суђења.

Уместо председника Српске радикалне странке и његовог адвоката у судницу је дошла некадашња народна посланица Вјерица Радета.

Иако је навела да има пуномоћје Шешељевог браниоца који је одсутан због другог суђења, закључак суда био је да Радета не може да буде замена јер није адвокат.

Радети је допуштено да у судници остане као представник јавности.

На Радетин захтев да јој се да тужба уз тврдњу да је Шешељ није добио судија Милош Петровић одговорио је да поседује потписану повратницу. То је доказ, навео је судија, да је тужба уручена.

Судија Петровић додао је да ће туженом и његовим адвокатима у сваком тренутку омогућити увид у списе.

Тужбом је затражено да Шешељ на име нематеријалне штете за претрпљену душевну бол Миљановић Зубац плати 300 000 динара.

На две телевизије он је у кратком временском периоду, наводи су из тужбе, изнео неистините чињеничне тврдње и грубе вредносне судове.

На телевизијама са националном фреквенцијом изрекао је, између осталог, како је Миљановић Зубац „проститутка“, устврдио како је била у емотивној вези са епископом Григоријем из чега је извео даљи закључак да је то разлог самоубиства њеног супруга.

УНС је раније писао о томе да су Шешељеву изјаву са телевизије Хепи пренели таблоиди „Ало“ и „Објектив“ које је Миљановић Зубац такође тужила.

Почетком јула прошле године Апелациони суд у Београду правоснажно је пресудио да су одговорна уредница и издавач портала „Објектив“ повредили углед и част новинарке Радио телевизије Републике Српске и обавезао их да плате 150 000 динара због наношења нематеријалне штете за претрпљену душевну бол.

Апелациони суд у Београду је утврдио и да је портал Ало повредио достојанство новинарке Миљановић Зубац изношењем неистина. Због претрпљене душевне боли за исте пренете речи портал Ало кажњен је са 70 000 динара.

Новинарка је Војислава Шешеља тужила и кривично и парнично.

Наташа Миљановић Зубац новинарка је Радио телевизије Републике Српске више од две деценије.

Пре годину дана запаљен јој је аутомобил испред куће у којој станује у Требињу. Полиција до данас није пронашла починиоце иако је утврдила да је пожар подметнут.

Због безбедносне процене да је угрожена полиција у Требињу патролира улицом у којој живи.

Чупић је тужбу поднео због повреде угледа и части против потала Цензоловка и ауторке Иване Предић, као и против портала “Панчево Си Ти”, “Пан прес” и “013инфо”, који су текст пренели.

Чупић од сва четири портала, због повреде угледа, тражи надоканду од по 300.000 динара. 

Ненад Живковић, уредник портал Панчево Си Ти претходно је тужио Александра Чупића, новинара из Вршца због текстова у којима га је називао “експонентом усташтва у Србији, страним плаћеником, учеником шпијуна, лажним новинаром, лажним миротворцем…”

 

Ћурчија јe направио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како су у прилогу рекли, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали за комуналије Електродистрибуцији. У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а репортажа је емитована без његове изјаве.

Ћурчија је на једном од претходних рочишта рекао да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са Врбашким, али без успеха, јер одговор није добио.

На данашњем рочишту прочитана је изјава Зорана Микаћа који је навео да је његова изјава у прилогу верно пренета и да је Ћурчија на позив грађана дошао у Гаково да сними прилог.

Адвокати Врбашког имају рок од осам дана да се изјасне да ли прихватају писану изјаву која је дата на овај начин.

Иначе, ово је трећи сведок на овом суђењу који је потврдио да су у прилогу Предрага Ћурчије верно цитиране његове речи.

„У погледу мојих сазнања о прилогу од 14. маја 2016. године, који је емитован у Војвођанском дневнику РТВ-а, у коме сам дао изјаву поводом рачуна које смо добили од фирме SCOM, могу да кажем да је моја изјава пренета баш онако како сам је рекао и да немам примедби на то како је пренета.  Знам да је новинар Предраг Ћурчија дошао по позиву нас становника насеља које је месец дана било без струје и да је истинито пренео све чињенице које је сазнао на лицу места“, наводи се у писаној изјави Микаћа, овереној код јавног бележника.

Сведок Драган Праштало је на данашњем рочишту навео да се ових изјава и репортаже не сећа, али је додао да је прилог погледао када је био објављен.

„Оно што памтим је да нису истинити наводи мештана да смо узурпирали одређене површине и радили на њима, јер смо за све што смо радили имали одговарајуће уговоре о семенској производњи, који се обавезно пријављују Министарству пољопривреде“, рекао је.

Адвокат одбране навео је да изјаву Праштала у вези са пословањем БСП-а и уговором о семенској производњи сматра ирелевантном, јер то привредно друштво није странка у овом поступку, већ је тужилац физичко лице. Додао је да је кључно утврдити да ли су све изјаве верно пренете.

Када је у питању пословање БСП-а,  Праштало је навео да је ова фирма, која се бави производњом, организацијом, дорадом и прометом семенске робе, због спорне репортаже трпела штету и да су многи кооперанти обуставили сарадњу са њима.

„Све делатности БСП-а су трпеле када је изашла репортажа, јер су многи кооперанти изразили сумњу у рад са нама, а многи су и одустали у том временском периоду“, истакао је.

На питање адвоката одбране "Који су кооперанти отказали сарадњу?", Праштало је рекао да се не сећа о коме је било речи.

Праштало је навео да се не сећа ни када су тачно протестовали мештани Гакова, али је навео да памти да су протести у годинама објављивања репортаже били чести.

„Дошао сам да сведочим о томе како је тај прилог утицао на рад фирме, због чега се других ствари не сећам“, рекао је.

Да се Праштало сећа само детаља који тужиоцу иду у прилог, док не памти друге који се односе на околоности на које је одређено његово саслушање, констатовала је авокатица одбране.

Сведок Саша Вујачић, који је био присутан на претходном рочишту, данас се није појавио. Због тога је наредно рочиште заказано за 8. март. Адвокати Врбашког имају осам дана да доставе доказ о оправданости одсуства Вујачића.

Ненад Живковић, уредник портал Панчево Си Ти претходно је тужио Александра Ћупића, новинара из Вршца због низа текстова у којима га је најгрубље вређао, називајући га “експонент усташтва у Србији, страни плаћеник, ученик шпијуна, лажни новинар, лажни миротворац…”

Два спора, од којих је један окончан правоснажном пресудом у корист Живковића трајали су неколико година. После једног рочишта, Цензоловка је објавила текст са суђења, ауторке Иване Предић, који је постао предмет новог спора.

Чупић је потом тужио медије који су текст пренели са Цензоловке, сматрајући да му је повређен углед, јер је наведено да је “пети пут одсуство оправдао медицинском документацијом из Специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу”, а да у документацији стоји да “пати од депресије и да му је преписана терапија”.

Чупић је на данашњем рочишту навео да су у тексту објављене неистине и да је у питању оркестрирана кампања, због које је имао доста проблема.

“Напомињем да сам члан Управног одбора Радио-телевизије Војводина. Морао сам да објашјавам својим клијентима да немам психичких проблема, да нисам психијатријски случај. У мом здравственом картону забележен је податак да сам имао проблем са депресијом, а заправо је реч о пост-ковид депресији која се јавља код свих пацијената и траје неколико дана”, изјавио је Чупић.

Он је додао да је разлог недоласка на рочиште био бол у леђима и да има проблем са дискус хернијом. Потрвдио је да је медицинска документација коју је приложио из Специјалне неуропсихијатријеске болнице, али да је у њој читав след који прати његово здравствено стање, па и “пост-ковид депресија”, али да је разлог за недолазак био бол у леђима. Додао је да за јавност није био битан разлог одлагања рочишта, а да је његово здравствено стање лична ствар.

Вељко Милић, бранилац Ненада Живковића као примедбу на исказ навео је да су у тексту наведене истините информације које су добили од поступајућег судије, да тужени нису имали увид у медицинску докумантацију, а да предрасуде јавности о депресији нису одговорност туженог.

Ненад Живковић је током саслушања рекао да је колегиница пренела оно што је чула од судије и да нису имали увид у поднесак којим је тужилац оправдао изостанак. Додао је да нису имали разлога за сумњу у судијине речи, а да колегиница Предић није имала намеру да дискредитује тужиоца.  Живковић је навео да је пре објављивања прочитао текст и да му ништа није било спорно.

На питање адвоката тужиоца који је интерес јавности да прати поступак између два физичка лица, Живковић је одговорио да је тај поступак илустрација медијске сцене у Србији и да су у текстовима због којих је тужио Чупића увреде које не би требало да буду прихватљиве у јавној конуникацији, па је због тога постојао интерес јавности за суђење.

Следеће рочиште заказан је за 14. март 2023. године.  

Данас је требало да буде одржано и суђење по тужби Александра Чупића против Иване Предић и портала Цензоловка, али због избора поступајућег судије у Апелациони суд, рочиште је одложено.

 

На расправи се, поред адвокатице тужиоца, туженог Предрага Ћурчије и његовог адвоката, појавио и сведок Саша Вујачић. Осим Вујачића, данас је требало да сведоче и Драган Праштало и Зоран Микаћ. Прашталу судски позив није уредно уручен, а уједно је и достављен доказ да је спречен да присуствује данашњем рочишту, док је Микаћ добио позив и није се појавио.

Ново рочиште заказано је за 11. јануар 2023. године, са почетком у 11 часова.

Предрага Ћурчију и РТВ Врбашки је тужио, потражујући 10 милиона динара одштете „због повреде угледа и нанетог душевног бола“  у прилогу те медијске куће из 2016. године.

Ћурчија је 2016. године урадио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како кажу, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали за комуналије Електродистрибуцији. У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а репортажа је емитована без његове изјаве. Ћурчија је на једном од претходних рочишта тврдио да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са овим бизнисменом, али неуспешно, јер одговор није добио.

И заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић и адвокати осуђених жалили су се на то да је првостепеном пресудом прекорачен оптужни акт јер је супротно оптужници за директног извршиоца убиства означено НН лице.

Тужилац Мандић и бранилац некадашњег шефа Државне безбедности Радомира Марковића адвокат Владимир Маринков тражили су да суд отвори претрес, због доказа који нису изведени, а потребни су за пресуђивање.

О томе да ли ће Апелациони суд испунити ове захтеве или донети пресуду без отварања претреса јавност ће бити обавештена у наредном периоду.

Пресуда нема идентитет са оптужницом

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић која је данас износила жалбе Милана Радоњића и Ратка Ромића поновила је да тражи ослобађајућу пресуду јер њени брањеници нису учествовали нити убили Славка Ћурувију.

„Првостепени суд је уверен да је извршилац НН лице, али није објаснио каква је веза између НН лица и окривљених“, рекла је Добричанин Никодиновић.

Кривични поступак се није водио да би се утврдио ко је убио Ћурувију, рекла је она, већ да се обрачуна са службом Државне безбедности и влашћу Слободана Милошевића.

Излазак из Апелационог суда окривљених Радоњића и Ромића уз присуство адвоката (фото: УНС/ Д. Бјелица)

У изношењу личних жалби на пресуду Радоњић и Ромић такође су изнели овакву одбрану да „разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница“.

„Претходна пресуда је укинута због прекорачења оптужнице. Радоњићу није стављено на терет да је омогућио Ромићу, Кураку и НН лицу да изврше кривично дело убиства. Наметнуто му је ново чињенично стање од ког није могао да се брани“, рекла је она.

У судници су се поново чуле речи да је првостепена пресуда мањкава јер није утврђено ко је и како контактирао НН лице.

Добричанин Никодиновић је говорила о томе да је писани налог за праћење Славка Ћурувије дао Стеван Никчевић, а не Радоњић и да се радило о законитом налогу. Да је Никчевић потписао 21 или 22 налога за примену мера према Ћурувији.

„Да је мера тајног праћења овако организована ради убиства било би глупо“, навела је Добричанин Никодиновић.

Државна безбедност је била озбиљна служба, а не неформална дружина, рекла је даље Добричанин Никодиновић, а револуционарни полет изнедрио је медијске спинове, монтирање доказа и да на основу сто пута поновљене лажи буде написана оптужница.

Она је додала да прича о томе како је Државна безбедност у име државе убила Ћурувију не би смела да буде историјски прихваћена.

Време смрти

„Ова опасна оптужба целог једног времена и прекрајање историје је преточена у изреку пресуде“, наставила је Добричанин Никодиновић.

Рекла је да тужилаштво користи политичке флоскуле, а да суд није образложио у првостепеној пресуди чиме се доказује да су ниске побуде имали сви учиниоци кривичног дела.

Цитирала је изјаву некадашњег секретара за информисање Савезне републике Југославије Милана Комненића, дату италијанском медију како је Ћурувија био новинар, „у то време је обртао милионе“ и како је могуће да је његово убиство „освета љубоморног мужа“.

Навела је да је овог сведока предложила одбрана, али да је преминуо и није био испитан.

У два наврата Добричанин Никодиновић је рекла како је полиција уз наговор новинарских удружења „вртела да је страдао од ДБ-а“.

Нико се никада није бавио исказом где је нестало 415 000 долара које је Ћурувија добио, рекла је ова адвокатица, позвала се на сведочење Владана Динића, власника листа „Сведок“ који је рекао да му је Ћурувија приликом сусрета рекао да запосленима дугује шест плата, да је новац добио и да може да новинарима исплати дуг.

Негирала је да је Радоњић тражио да га се о кретању Ћурувије извештава из минута у минут, да је последњи пут добио информацију у 16.22 сати, а да је у 16.25 прекинуо праћење када се Ћурувија налазио у ресторану „Коларац“.

Адвокатица је цитирала сведоке да је прекид праћења био уобичајен и навела да Ћурувија није имао досије у служби Државне безбедности него приручни картон.

Није тачно да је Радоњић упознао са кретањем Ћурувијиним Ромића и Курака и није тачно, рекла је Добричанин Никодиновић да је лишен живота око 16.45, како пише у оптужници и ожалбеној пресуди.

„Мењају неспорне материјалне доказе да је смрт била у 17 сати. То је уклапано у телеконумикације и тај извештај“, рекла је.

И она је поново говорила о доказима који су прикупљени преко базних станица мобилних оператера на основу којих је идентифокавано кретање окривљених, али и међусобни телефонски разговори, као материјалу који се не може користити.

Хајте да то одлежим

У одбрани Ратка Ромића, кога такође заступа, Добричанин Никодиновић је рекла како је већ говорио да „ако је у интересу државе хајте да то одлежим“.  Да је много пута жртвовао свој живот, али да треба да му се каже јасно, а не да то буде кукавичко жртвовање.

Поновила је да се ради о суђењу Милошевићу и једном времену и да је предлага да се постави бранилац ДБ-у, односно БИА, пошто је овде тужена.

Рекла је да нема примедбе на исказ Бранке Прпе, која се налазила уз Ћурувију када је убијен и да је сведочила да је неко треће, НН лице, убица.

Тужилаштво нема доказе да се бели голф налазио у близини места убиства, рекла је Добричанин Никодиновић, а ни окривљени Ромић и Курак нису уочени у возилу „како вребају Славка Ћурувију“.

„Нетачно је утврдио суд да је Ромић користио голф“, рекла је.

После више приговора председнице петочланог већа, судије Наде Хаџи Перић, у неколико наврата и других судија, да Добричанин Никодиновић скрати излагање које чита, јер су га добили, прекинута је диктирањем записника.

Све по закону

Судијама су се обратили Милан Радоњић и Ратко Ромић, који су жалбама свог адвоката прикључили и личне.

Радоњић је тражио да суд посебно погледа извештај БИА од 10. априла 2012. године, да је лако проверљив и навод Улемека Легије о састанку с краја марта 1999. године и да је јасно негирано да је било претњи сведоцима.

„Извео сам стотине оперативно техничких мера. Ниједан захтев нисам урадио супротно закону“, рекао је Радоњић.

О Славку Ћурувији нисам знао ништа кад сам дошао у Центар, рекао је накадашњи шеф београдског одељења Државне безбедности, наводило се да треба да се сретне са неким лицем, узме нешто, преда.

„Пратили смо из разлога конспирације, заштите и у овом случају је рађено као што је Ресор иначе радио“, наставио је Радоњић.

Навео је да је прекинуо праћење оног тренутка када је остварен контакт са другом везом.

„Ни са ким се нисам консултовао. Није ми јасно што би се консултовао, што пише у оптужници, и с ким бих се консултовао ако сам прихватио задатак“, рекао је Радоњић.

Износећи жалбу на првостепену пресуду рекао је да нема податке ни од кога шта се дешавало од момента када је прекинуо мере праћења Ћурувије.

„Понављам, никад се нисам чуо са Мирославом Кураком. Човека сам видео два, три пута у животу“, казао је Радоњић.

Радоњић се осврнуо на рад инспектора Драгана Кецмана који је радио на разрешавању убистава Славка Ћурувије и новинара Милана Пантића.

Писање службе

„Кецман је рекао суду да сматра да је служба убила Ћурувију. Јер је прочитао у досијеу да је од државних непријатеља број један. То је глупост. То није манир ни начин на који служба пише. Узгред, Славко Ћурувија није имао досије“, рекао је Радоњић.

Изнео је како су разне злоупотребе и кривична дела извршена да би се доказала њихова кривица. Ту је рекао како је ранијем тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу напоменуо да комплетна документација ко је, када и како, „украо документацију и како је завршила у медијима“ постоји.

Навео да је лажну кривичну пријаву против припадника службе поднела Наташа Кандић.

„Немам ништа против што су примењиване мере против мене, али који закон дозвољава мере према мојој супрузи и деци, 2012. и 2013. године. Писао сам и нисам добио одговор полиције“, навео је.

Рекао је да је срамно за полицију то што не проверава изјаву Владана Динића и да се „новчана помоћ прима транспарентно, не знам која се то новчана помоћ доноси кући“.

„Јуче сам то урадио, урадио бих данас, увек бих проверавао на који се то начин долази до више стотина хиљада“, рекао је Радоњић.

Свима је важно да се осудимо ми који нисмо то урадили, наставио је да говори Радоњић, а да они који јесу седе негде и испијају пића.

„И данас мало знам о јадном Ћурувији“, казао је.

Поновио је да није извршио никакво кривично дело у свом животу и свестан је да судије „нису ни глупе ни луде“, да су правно потковани и да и они то знају.

„Разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница. Ништа нисам урадио ни за ону власт, ни да будем марка за поткусуривање“, завршио је Радоњић изношење жалбе на првостепену пресуду.

Кум

Жалбу коју је лично поднео Ратко Ромић образложио је речима да се ради о неоснованој оптужници.

„У оптужници стоји да сам ударио Прпу у главу, а да је Курак пуцао у њу. Оптужница није издржала проверу. Једини сведок је Бранка Прпа и она је сведочила супротно од навода оптужнице. Лице које је описала је потпуно супротно од мог и лика Курака“, рекао је Ромић.

Додао је да је то суд прихватио и осудио НН лице као извршиоца.

„Суд наводи да смо Курак и ја омогућили НН лицу да неопажено, с леђа приђе Ћурувији и Прпи“, казао је жалећи се на пресуду и додао како је је то измишљено.

Немамо Курак и ја, рекао је Ромић, никакву телефонску комуникацију са неким НН лицем, односно неким ко није идентификован.

Указао је и да нису суду познати садржаји телефонских разговора који су вођени између Курака, Радоњића и њега.

Ромић је негирао и да је користио бели голф на дан убиства Ћурувије.

Потврдио је да је то возило преузео 9. априла, на дан када је мера тајне пратње, како је рекао, почела да се примењује, али да га је користио један дан.

Он је рекао како се у јавности ствара утисак да је важан извештај о телефонским комуникацијама, али да није и да он нема ништа против њега јер показује да је био негде другде, а не на месту убиства.

Рекао је да му је Курак кум, а Радоњић непосредни старешина и да је са њима редовно комуницирао.

„Извештајем о телекомуникацијама није показано где се налазио Курак“, навео је Ромић.

Иначе, у претходним данима јавног претреса поновљено је да је број мобилнog телефонa који је користио Курак био у власништву фирме некадашњег високог функционера СПС-а и директора РТС-а, сада главног и одговорног уредника Новости Милорада Вучелића.

Ромић је рекао како се у овом поступку као веродостојни сведоци третирају Легија, Симовић и други припадници „Земунског клана“, а да немају никаквих конкретних сазнања о убиству Ћурувије.

Без јавности

На јавној седници своју жалбу није износио Радомир Марковић јер му то здравствени разлози, према речима адвоката, нису дозволили.

Жалбу суду је доставила и Марковићева супруга Иванчица Марковић.

Судија Нада Хаџи Перић затворила је данас јавну седницу која је трајала три дана у Апелационом суду у Београду и рекла да се веће повлачи на рад који није доступан јавности.

Апелациони суд по други пут одлучује о жалбама, јер је у претходном случају укинуо првостепену пресуду за убиство издавача „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије.

Новом првостепеном пресудом високи припадници Државне безбедности поново су осуђени на затворске казне.

Излазак из Апелационог суда окривљених Радоњића и Ромића уз присуство адвоката (фото: УНС/ Д. Бјелица)

Првог дана расправе пресуду је „напао“ заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић речима да има сасвим довољно доказа за осуду Мирослава Курака који је у бекству, као извршиоца, помагача Ратка Ромића и организатора Милана Радоњића и Радомира Марковића, водећих људи службе Државне безбедности у време убиства Ћурувије.

Иако су се тужилац и одбрана сложили да је првостепени суд прекорачио надлежности наводећи да је НН лице убило Ћурувију, расправа је продубљена када је у питању жалба на висину казне.

Тужилац је у жалби тражио да казна буде максимална, 40 година, док је адвокат првоокривљеног Радомира Марковића, некадашњег шефа Државне безбедности, рекао да захтевана казна затвора не може бити већа од 15 година. 

И тужилац у овом поступку јуче и Марковићев адвокат Владимир Маринков данас тражили су од Апелационог суда да отвори претрес како би се извели докази који и једној и другој страни треба да омогуће да докажу своје тврдње.

НН убица у пресуди

„Кривице Радомира Марковића нема“, рекао је на почетку Маринков.

Истакао је да кривично дело које се ставља на терет Марковићу „није постојало тада“ , да је „појам организоване криминалне групе уведен 2005. године“ и да суд пред којим је суђено за убиство Ћурувије, Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал, није за то надлежан.

Овај адвокат се позвао на Европску конвенцију о заштити људских права и слобода за свог брањеника и у више наврата указивао суду како ће, ако буде осуђујућа, пресуда бити штетна по правосуђе у Србији и да ће се наћи пред Европским судом за људска права.

Пошто пото донета пресуда, казао је Маринков, без доказа о кривици била би „Пирова победа“.

Маринков је говорио да у првостепеној пресуди којом су четворица окривљених осуђена на укупно 100 година затвора, суд уводи ново, НН лице, али не наводи из којих доказа.

„Ако је извршилац НН лице, како је суд одлучио, могао је само да ослободи окривљене“, закључио је Маринков.

Он је приговорио и да су извештаји базних станица мобилних оператера на основу којих је утврђено кретање и учестали контакти на дан Ћурувијиног убиства четворице првостепено осуђених, материјал чију аутентичност није могуће испитати.

На незаконитим доказима, рекао је Маринков мислећи на извештаје о телефонској комуникацији, не може се заснивати пресуда.

Да се ради о компромитованом материјалу потркепљивао је тиме што у доказном материјалу нема евиденције о телефонским разговорима Стевана Никчевића, који је у време Ћурувијиног убиства био заменик Милана Радоњића.

О непосредно надређеном Радоњићу Никчевић је изјавио да није поштовао субординацију и да је давао усмене налоге који су били обавезујући за оперативце службе.

Адвокат Маринков је говорећи о кључним доказима, телефонским разговорима, рекао како су законске обавезе мобилних оператера биле да после годину дана унишите податке, а да су о телефонској комуникацији четворице осуђених ти подаци добијени шест, односно 12 година касније.

Адвокат некадашњег шефа Државне безбедности оспоравао је и исказ Милорада Улемека Легије у ком је тврдио да се крајем марта 1999. године срео са Марковићем и да је тада одбио да изврши налог по ком би учествовао у Ћурувијином убиству.

„Радомир Марковић у потпуности оспорава наводе Улемека. Никада са њим није разговарао о Ћурувији. Није могуће било проверити наводе из исказа Улемека датог у истрази јер је одбио да сведочи у главном претресу“, рекао је Маринков.

Маринков је говорио како је Легијина фирма „Алфа тим“ била ангажована на обезбеђењу објеката у власништву Ћурувије и у једном моменту самог Ћурувије, али да на дан убиства није било обезбеђења.

„О овом конкретном случају немам никаквих сазнања, нити конкретних доказа“, цитирао је Маринков да је рекао Улемек Легија о убиству Ћурувије.

На исти исказ позвала се касније у свом обраћању суду Зора Добричанин Никодиновић која је говорила да су некредибилни сведоци уз Легију и Милош и Александар Симовић, Дејан Миленковић Багзи...

Немамо шта да причамо

Бранилац Мирослава Курака адвокат Стеван Протић рекао је како у оптужном акту има четири особе, а да је осуђено пет „што је у инат здравој памети“.

„Не постоји доказ да је Курак пуцао“, рекао је Протић.

Мишљење тужиоца не може бити доказ на основу ког ће се засновати пресуда, рекао је адвокат јединог осуђеног који је у бекству.

На данашњој јавној седници одговарала је на жалбу тужиоца и Зора Добричанин Никодиновић, бранилац Радоњића и Ромића.

„Тужилац је упоран да додаје нове чињенице и конструкције. У жалбу има нов сценарио како се тај догађај догодио“, рекла је.

Као и адвокат Радомира Марковића критиковала је захтев тужиоца да суд донесе пресуду убицама Славка Ћурувије по којима би их казнио на по 40 година затвора,

За извршено кривично дело пре 2001. године, навела је, тражити 40 година, немамо шта да причамо, то је више него много.

„Лично сам познавала Мирослава Курака. Био је један од најлепших момака у Београду. Не постоји женска особа која га не би упамтила. Да га побрка Бранка Прпа, то је немогуће“, навела је Зора Добричанин осврнувши се на сведочење Ћурувијине партнерке која је била уз њега када је убијен.

Ова адвокатица је говорила да су особе које су покушале да убију Курака и Ромића тужилаштву требало да буду непристрасни сведоци.

„Тужиочеви сведоци, најпре Улемек Легија, ништа није рекао за моје клијенте. То је све оговарање“, навела је.

Никодиновић Добричаин је у судници тражила да тужилац једнако као што је у случају Ћурувија, уложи енергију у решавање убиства адвоката Мише Огњановића.

Законито и дозвољено- 40 година

Тужилац Мандић је тражио реч на самом крају како би образложио основаност захтева да окривљени буду осуђени на максималне казне.

„Потпуно је законита и дозвољена казна од 40 година“, рекао је Мандић.

Постоји, навео је, тачно наведено када је укинута смртна казна, када је уведена казна од 40 година, рекао је и позвао се на прописе.

Судија Нада Хаџи Перић рекла је да ће суд ценити све што је изнето и да нема потребе да тужилац образлаже даље свој захтев о висини казне.

Јавна седница Апелационог суда која је отворена по жалбама тужиоца и осуђених за убиство Славка Ћурувије наставља се сутра од 10 сати.

Ромић, првостепено осуђен на двадесет година затвора, обратио се Радоњићу, који је у реду за окривљене седео место од њега, док је образлаган кључни доказ- телефонски разговори и места на којима су се на дан убиства налазили. Суд није уважио доносећи првостепену пресуду Ромићеву жалбу да се брзо смењују две локације базних станица мобилних оператера у случају његовог кретања, уз објашњење да су адресе на којима се налазе станице једно, а зона покривања друго.

Радоњић се није осврнуо на ову Ромићеву реакцију, али јесте одмахнуо главом и гласно издахнуо када је тужилац Мандић рекао како суд у првостепеној пресуди греши када одбија доказе да је убиство Ћурувије дело организоване криминалне групе. Емоције је показао тада, али и када је судија Петровић читала из првостепене пресуде опис политичке атмосфере и констатацију да је утврђено да су се према Ћурувији односили као према непријатељу тадашње власти.

Мандић: Нема сувишних доказа

Први је тужилац Мандић добио прилику да пред Апелационим судом образложи жалбу на првостепену пресуду којом су поново на 100 година затвора за Ћурувијино убиство осуђени припадници службе Државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић, као и Мирослав Курак, који је у бекству.

Он је навео да су мањкавости првостепене пресуде неизвођење и нетачно интерпретирање доказа што је, како је рекао, довело до одлуке да је Ћурувију убило НН лице.

„Неоснован је закључак о НН лицу као непосредном извршиоцу убиства“, рекао је Мандић.

НН лице је убачено као непосредни извршилац, наставио је, а не види се на који су начин оптужени учествовали у извршењу кривичног дела.

„Да су Ромић и Курак омогућили неком НН лицу, то је конструкција која се не темељи ни на једном изведеном доказу“, навео је Мандић нападајући првостепену пресуду.

Тужилац је отишао и корак даље и рекао да је првостепеном пресудом суд, уводећи НН лице као убицу, изузео од одговорности Ромића и Курака као извршиоце.

Суд треба да цени све исказе у њиховој укупности, истакао је Мандић. Исказ сведока је јединствен, рекао је, и не постоји могућност да се делови исказа одбију као сувишни.

То је био увод у критику суда и пресуде која не уважава поједине исказе Милорада Улемека Легије, Бранке Прпе, као и Александра и Милоша Симовића јер су означени као сувишни.

У Законику о кривичном поступку нема одредбе, рекао је Мандић, по којој се не сагледавају сви искази.

Курак у Бомбају

Навео је да су у кафићу Бомбај седели Александар и Милош Симовић када је Улемек Легија рекао да обрате пажњу на првог који ће ући и с њим се руковати и да је то особа која је убила Славка Ћурувију, а то је био Мирослав Курак.

Тужилац је говорио и да су се браћа Симовић изјашњавала да им је прећено, о угрожености породица, због чега не могу да сведоче.

Круцијални сведоци и докази су, речено је у судници, да је Курак пуцао у Ћурувију и да је Ромић помагао.

„Нема говора да је исто лице које је пуцало у Славка ударило Прпу“, рекао је Мандић указујући да је Бранка Прпа, која је била уз Ћурувију када је убијен, у једном сведочењу говорила о два нападача.

Затим је затражио од Апелационог суда да се „ови докази изведу и да се отвори претрес“.

Мандић је оспорио и првостепену одлуку суда да за убиство Ћурувије није крива организована криминална група. Оценио је неодговарајућим означавање убиства Ћурувије као „убиства из ниских побуда“.

„Доста доказа је у прилог томе да се ради о организованој криминалној групи. Лишење живота лица из јавног и политичког живота дошло је из врха власти. Види се један модус операнди“, указао је Мандић и поменуо убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића.

Из изведених доказа, рекао је, неспорно се утврђује да је реч о организованој криминалној групи.

„Искази бројних сведока показују да је Ћурувија био најистакнутија тачка отпора против државне власти“, рекао је.

Тужилаштво је, жалећи се на пресуду, тражило више затворске казне од оних које је суд досудио - по 20 година Ромићу и Кураку, и по 30 година Милану Радоњићу и Радомиру Марковићу.

Ћурувија праћен по усменој наредби

Претходно данас, првостепену пресуду петочланом већу Аплелационог суда реферисала је судија известилац. Ово је друга по реду пресуда пред Апелационим судом за убиство Ћурувије , након што је прву овај суд укинуо. И овог пута суд одлучује по жалбама тужилаштва и окривљених.

Као важан доказ у првостепеној пресуди наведени су подаци са базних станица који су показали да су четворица оптужених тих дана били у честом контакту, а да су се највише пута чули на дан када је Ћурувија убијен.

Наведено је да је Славко Ћурувија од 1994. предмет интересовања службе Државне безбедности, а од 1998. године је примењивана мера тајне контроле телефонских разговора и праћења, када је на челу београдског сектора ДБ-а био Момир Радосављевић. Ова мера обустављена је у фебруару 1999. године.

Радоњић је, по ступању на дужност, у једном моменту дао усмени налог за тајно праћење Ћурувије, који је обустављен непосредно пред убиство.

Суд је дао веру сведоку Стевану Никчевићу, заменику Милана Радоњића, који је рекао да Радоњић није поштовао систем субординације и да није давао налоге оперативцима по редоследу по коме је требало и да је издавао усмене налоге који су били обавезујући за оне који их приме. Овај сведок је навео да је преседан то што је Радоњић тражио да буде извештаван из минута у минут о праћењу Ћурувије

Поступак се наставља сутра од 10.30, када ће жалбу на првостепену пресуду износити бранилац Радомира Марковића. Марковић данас се није нашао у судници Апелационог суда због здравствених разлога, а његов бранилац је рекао да он има жељу да овај поступак прати уколико то буде изводљиво.

Петочлано веће Аплеационог суда које одлучује по жалбама чине: председница Нада Хаџи Перић, судија известилац Весна Петровић, као и судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић. Судија известилац реферсиала је доказе из првостепене пресуде.

На данашњем рочишту је, поред Бошњака, требало да буде саслушана и уредница Југпреса Љиљана Стојановић.

Ново рочиште заказано је за 25. април наредне године, са почетком у 12 часова, а на њему ће бити саслушани само тужиоци.

Стојановићка је истакла да јој је напорно да радним данима долази из Лесковца у Палату правде у Београду и да на крају не буде саслушана. Судија је затим одлучила да Стојановићка буде саслушана на неком од наредних рочишта након што Бошњак буде дао изјаву.

Миленијум тим је тужио Југпрес јер је, како стоји у тужби, преношењем изјаве председника Народне странке Вука Јеремића са конференције за новинаре у Врањској бањи „утицао на умањење вредности жига компаније“.

Удружење новинара Србије (УНС) прошле године је изразило забринутост због тога што фирма „Миленијум тим“ тужи медије, иако су веродностојно пренели изјаву политичара, тражећи накнаду штете од неколико стотина хиљада евра.

Најпре је Миленијум тим од ЈУГпреса захтевао одштету од 100.000 евра, а након реакције УНС-а и других новинарских удружења, одштетни захтев су смањили на 100 евра.

Међутим, због службеног пута овај сведок тужилачке стране јуче је изостао, рочиште је одложено, а ново је заказано за 20. фебруар.

Председник општине Горњи Милановац покренуо је судски поступак против „Таковских новина“ због текста „Обелодањена махинација Ковачевића“ из децембра 2020. године.

Под тим насловом на страницама на којима објављују саопштења политичких странака „Таковске новине“ пренеле су саопштење Групе грађана „Победи и спаси општину Горњи Милановац“.

У тексту саопштења ове политичке групације изнети су подаци Војвођанско истраживачко-аналитичког центра (VOICE) који је истраживао повезаност председника општине Горњи Милановац и фирме „Нивеус тим“.

Ковачевић тужбом тражи да му издавач, новинар и одговорни уредник локалног недељника исплате милион динара јер су му повредили част и углед.

Припремно рочиште у овом поступку одржано је 18. новембра 2021. године, тако да је суђење ушло у другу годину. Временски оквир дат на почетку суђења је 18 месеци, односно четири рочишта. 

До сада сведочили су тужилац Ковачевић, који је на челу Српске напредне странке у Горњем Милановцу од њеног оснивања и тужени новинар који је и главни и одговорни уредник „Таковских новина“ Небојша Савић.

„Притисак Савића и `Таковских новина`“

Ковачевић је у јуну ове године у судници београдске Палате правде рекао да се на њега континуирано врши притисак од стране „Таковских новина“ и њиховог уредника Савића.

„Савић је у једном моменту навео да ја желим да уништим слободне медије и `Таковске новине` као један од тих медија“, рекао је Ковачевић према записнику са летошњег рочишта.

Навео је да је редовни купац „Таковских новина“ и да је текст због ког је поднео тужбу прочитао и да је циљ текста да „омаловажи углед и политички углед који имам у средини у којој живим“.

Ковачевић је навео да познаје Милана Тадића, да су пријатељи, и да није спорно да он обавља послове „Нивеус тима“ који је ангажован преко општине за помоћ старим лицима, а да је томе претходила законита и транспарентна процедура и да пре него што је добио тај посао била је ангажована агенција из Ивањице.

„У овом тексту се наводи да ће се обелоданити наводно моје махинације, а од тада је прошло скоро две године, нити сам добио било какву тужбу нити се водила расправа у Скупштини по том питању“, изјавио је Ковачевић пред судом и додао да мисли да је циљ текста да га прогласи за лопова.

У свом сведочењу Ковачевић се дотакао и медијских конкурса тврдећи да „Таковске новине“ нису задовољне што су на локалном конкурсу за пројекат добиле 100.000 динара, те да „у сваком броју на насловној страни наводе текст да је нечувена одлука општинских власти да се оглашавају у гласилу које није у Горњем Милановцу већ у Чачку“.

„Међутим, била је јавна набавка и у тој јавној набавци је одлучено да због висине цене оглашавања добију новине које имају најнижу цену оглашавања“, рекао је Ковачевић додајући убрзо затим да су „Таковске новине“ најчитаније гласило у општини.

Агенција Нивеус тим тужила је VOICE, даље је у летошњем сведочењу рекао Ковачевић, али се „они не појављују на пет рочишта“.

Закључио је да није тачно да су „Таковске новине“ само пренеле „информацију Покрета... имајући у виду наслов `Обелодањене махинације Ковачевића`, осим тога из садржине самог текста јасно се може закључити да је аутор текста Небојша Савић одредио наслов текста“.

Пренети саопштење

На истом рочишту у јуну ове године сведочио је и главни уредник „Таковских новина“ који је објаснио да постоји званичан имејл медија на који странке, покрети и свако ко жели доставља различита саопштења и обраћања. Тако је било и са саопштењем „Победи и спаси општину Горњи Милановац“.

Савић је навео да је и наслов задржан.

„Онако како је стигао на мејл и ми смо га објавили“, рекао је.

Објаснио је да није ни он нити било ко додавао коментаре и да су саопштење политичке организације само пренели.

Савић је рекао да није пре објављивања овог текста контактирао тужиоца и да објављују саопштења свих политичких организација, а поготово када су у питању послови јавних набавки о којима јавност треба да зна.

У истом броју, рекао је Савић, објавили су реаговање СНС-а на ранији текст.

„Ми смо само пренели информацију овог покрета и ја лично ништа нисам видео спорно у томе“, рекао је у јуну, на последњем одржаном рочишту, Савић.

На питање адвоката тужиоца да ли му је супруга члан Покрета „Победи и спаси општину Горњи Милановац“ Савић је одговорио да му је супруга одборница испред Покрета, док је на питање да ли се слаже са оним што је наведено у спорном тексту Савић одговорио да нема разлога да се слаже или не.

Сведоци

На следећем рочишту требало би да буду саслушани Милан Тадић који због службеног пута није могао јуче да сведочи, власница „Нивеус тима“ Александра Јовичић и законски заступник „Таковских новина“ Мирослав Мишковић.

Адвокат тужиоца је на припремном рочишту рекао да ће Милан Тадић и Александра Јовичић сведочити о реакцијама на текст у месту у ком тужилац живи и постоји ли његова повезаност са пословима „Нивеус тима“.

Судија у овом поступку је Радун Бубања.

Заступници и тужиоца и одбране предочили су суду доказ из АПР-а да је Удружење слободан град у ликвидацији и да због тога тужба мора бити прецизирана.

Следеће рочиште заказано је за 12. април 2023. године.

Александар Радуловић је тужио новинара Бранка Жујовића и портал у коме је он радио као новинар и главни и одговорни уредник, јер је у неколико текстова наведено да је тужилац оперисао трудне жене док је имао корона вирус и тиме их довео у опасност. Текстови су објављени на порталу Слободна Суботица у јуну и јулу 2020. године.

Тужилац тврди да је овим текстовима угрожена његова репутација као угледног стручњака и за претрпљене душевне болове тражи накнаду од 300.000 динара.