Ово је првостепена, неправоснажна пресуда на коју право жалбе имају јавни тужилац и Драгић Филиповић.

Подсетимо, фебруара прошле године Основни суд у Лозници првостепено је осудио Филиповића за угрожавање сигурности на осам месеци затвора, условно две године, а за увреду са 40 хиљада динара. Суд је и тада наложио меру забране приласка Филиповића Владимиру Митрићу на 100 метара, у трајању од најдуже три године.

Виши суд у Шапцу накнадно је укинуо пресуду у делу одлуке о кривичном делу угрожавање сигурности и предмет вратио Основном суду у Лозници на поновно одлучивање, док је део одлуке о увреди постао правоснажан.  

Драгића Филиповића је Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) Лозница раније, по службеној дужности, оптужило за угрожавање сигирности из члана 138 став 3 кривичног законика у вези са ставом 1, док је тужбу за увреду против њега Митрић поднео приватно. Суд је објединио предмете и од почетка водио један поступак.

У поновљеном поступку пред Основним судом, ОЈТ је прецизирао оптужни акт и дело квалификовао као угрожавање сигурности из члана 138 став 1.

„Оптужени је упућивањем речи 'поново ће га онај пребити сигурно знам' и то два пута угрозио сигурност оштећеног претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног. Оптужени је кривична дела извршио у урачунљивом стању, са умишљајем, при чему је био свестан да је његово дело забрањено и хтео је његово извршење“, навео је суд у пресуди.

Како је објашњено у пресуди, ради утврђивања чињенице да ли речи „поново ће га онај пребити“ представљају речи којима се може остварити биће кривичног дела, суд је ценио да је „Митрић изјавио да су код њега те речи изазвале осећај страха, угрожености, посебно ценећи околности ранијег догађаја када је био жртва кривичног дела од стране полицијског службеника, а посебно имајући у виду да је и оптужени бивши полицијски службеник у пензији, те да је осетио страх како у угоститељском објекту, тако и за убудуће шта му се може десити на улици или на неком другом месту“.

„Код кривичног дела угрожавање сигурнoсти лична сигурност се схвата у субјективном смислу и довољна је да је претњом проузрокован  осећај личне несигурности. Суд је утврдио да је оштећеном Митрићу угрожена сигурност која је манифестована у његовом осећају несигурности и угрожености, односно страха за своје тело“, навео је суд.

Митрић: Важно да је утврђена кривица

Жалосно је, али све се враћа на почетак, на време кад је покушано моје убиство на кућном прагу, по повратку са задатка. Само је сада стање у лозничком суду и правосуђу красно у односу на 2005. годину и касније док сам се борио за правду. Ево суд је нашао везу из садашњости и прошлости. За сваку је то похвалу. Казна за мене није битна, јер ми је важна утврђена кривица и сјајно образложење судије Дубравке Тодоровић, где се све види и све је јасно“, рекао је Митрић за УНС.

Он истиче да је 2005. године лознички тужилац „уместо да се бави истрагом напада на мене рекао двојици полицајаца који су били код њега због тог предмета 'што није погинуо', мислећи на мене“.

„То никада није демантовао, мада је објављено и у земљи и у свету. Истовремено тадашњи министар је свом блиском сараднику тада Влади Божовићу, који ме је посетио рекао 'шта ћеш код тог издајника, непријатеља и шпијуна'. Не знам како сам све издржао, а ево најновији случај и опет актер полицајац, додуше бивши“, каже Митрић.

Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.

Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку, у једном ресторану, полицајац у пензији Драгић Филиповић је почео да га вређа.

Након увреда полицајац му је тада рекао и „поново ће га онај пребити, сигурно знам“.

Митрић га је тужио за увреде, а ОЈТ га је оптужило и за угрожавање сигурности.

Златановић је на  „скупу против француско-немачког плана“ рекао:

„Свима онима који хоће да издају, то је сада актуелно и данас, па ко се препозна - препозна, а стићи ће га то - ко потпише, њега убише“.

Из Вишег јавног тужилаштва навели су да постоји сумња да је Златановић са Дамњаном Кнежевићем извршио кривично дело због позивања грађана "на насиље и нереде у циљу свргавања председника Републике Србије Александра Вучића са те функције".

Златановић је у притвору био од 17. фебруара до 7. априла, а Више јавно тужилаштво подигло је оптужни предлог којим за њега тражи годину дана затвора. Златановић и Кнежевић се сада бране са слободе.  

Виши јавни тужилац Никола Пантелић предложио је суду да Дамњану Кнежевићу изрекне казну затвора у трајању од годину и по дана, а Дејану Златановићу казну од годину дана затвора, а да им у казне урачуна време током којег су били лишени слободе.

На данашњем рочишту Златановић је рекао да је процес од почетка апсурдан, јер приликом држања говора он ничије име није споменуо.

„Да ствар буде гора, на самом догађају су ми ускратили да радим новинарски посао. Полицајци су ме напали с леђа. Мене – особу са инвалидитетом. Тада су ми узели телефон и из њега су преузели и обрадили све контакте. Када сам причао са људима у централном затвору, рекли су ми да се ником то није десило“, рекао је Златановић и плачући додао да му се пре суђења јавио игуман Симеон из манастира Рукумија и рекао му да се данас молио за њега.

Кнежевић је рекао да, за разлику од тужиоца, неће изнети претпоставке, већ чињеницу да су три особе изгубиле живот после потписивања споразума у Охриду. Због тога се, каже, чак осећа осрамоћено што није урадио нешто више да то спречи, али да је миран што је бар нешто учинио на поменутом скупу.

Позивање државних органа да поштују Устав није његово угрожавање, већ одбрана

Адвокат УНС-а који брани Златановића Гордана Константиновић рекла је да је овај поступак пре него што је и започео, свој почетак, средину и крај имао у обраћању представника највиших државних органа Републике Србије, а потом и у „јавном суђењу“ таблоидних-режимсих медија.

Они су, додала је Константиновић, свој суд и казну већ изрекли дан након што су Златановић и Кнежевић држали говор на скупу.

„Чини се да се у делу јавности створила свест да је све утврђено, да се све разрешило и да су се прикупили докази. Јавна обраћања створила су перцепцију и да је хапшење оправдано, притвор неминован, а казна засигурно извесна. Спорна је само њена висина. У тај део се, изгледа, нису мешали“, додала је.

Константиновић је навела да је тужилаштво у овом предмету, суштински изгубило своју самосталност, одступило од објективности и подигло оптужни акт у контексту дневно политичке потребе.

Она је указала и на то да код кривичног дела које се окривљенима ставља на терет мора постојати намера угрожавања уставног поретка. 

“Позивање највиших државних органа да поштују Устав није његово угрожавање већ одбрана. Не постоје никакве индиције које би на овакву намеру, указивале. Конструкција тужилаштва је управо то што и јесте. Конструкција”, додала је она.

Константиновић је истакла да предаја захтева и политички говори, на пријављеном, одобреном скупу, који је прошао без инцидената, не представљају намеру угрожавања. 

Како је у оптужном акту, поред наведеног, писало и да је Златановић „силом са неколицином протестаната оборио заштитну ограду и насилно ушао у двориште Председништва“, Константиновић је истакла да Председништво нема двориште.

Златановић је, како је објаснила, пао преко већ срушене ограде, трудећи се да као новинар забележи све детаље.

“Неспретност једног лица које снима и емитује уживо (па се тренутак његовог пада преко ограде која је већ на земљи јасно и види и чује), тешко се може назвати ‘насилним уласком у двориште“, додала је Константиновић.

Константиновић је истакла да је код кривичног дела које се Златановићу и Кнежевићу ставља на терет, потребно да постоји позив на угрожавање уставног поретка или на свргавање председника Републике силом. 

“Има се у виду физичка сила. Образложење које и какве силе код тужилаштва изостаје. Пад преко ограде није сила, већ незгода”, додала је.

Она је истакла и да политички говори, поетско, неодређено изражавање и право на изражавање мишљења које је гарантовано Чланом 46 Устава, нису позивање на насилну промену уставног поретка већ вредносни суд.

„Ставови попут ‘бојим се да Александар Вучић неће пасти без инцидената’(што је изговорио Кнежевић) нису позивање, већ вредносни суд”, истакла је она.

Права и пуна слобода политичког говора, додала је Константиновић, не прија свачијим ушима, посебно властодршцима.  

Константиновић је рекла да се нада да ће суд смоћи снаге, да ову бојазан отклони и да одлучи супротно. 

„Ко потпише, њега убише“ је поетска изјава с непознатим адресатом

Адвокат одбране Лука Бралић рекао је да као једини могући исход овог кривичног поступка види доношење ослобађајуће пресуде у односу на обојицу окривљених, имајући у виду садржину оптужбе, изведене доказе и утврђене чињенице, као и све релевантне кривичноправне и кривичнопроцесне норме. Доказима изведеним током поступка, истакао је он, није доказано да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени.

 „Прогон политичких противника режима заједнички је подухват тзв. Службе за борбу против тероризма као полицијске јединице и јавног тужилаштва као правосудног органа, због чега је Више јавно тужилаштво у Београду одушевљено прихватило да се бави кривичноправним прогоном политички таргетираних лица – овде окривљених“, додао је он.

У оптужном предлогу који је поднело Више јавно тужилаштво се, додао је он, легална и легитимна политичка активност, усмерена на заштиту уставног уређења, означава као позивање на насилну промену уставног уређења. 

Он је рекао да се окривљени залажу за очување уставног уређења Србије и да су са тим циљем 15. фебруара прошле године организовали јавни скуп.

“Накарадност оптужбе посебно се огледа у чињеници да тзв. јавно тужилаштво за рушење уставног уређења оптужује управо лица која се политички залажу за очување суштине тог уставног уређења, о чему је претходно било речи. У извршавању задатих политичких задатака, такво јавно тужилаштво не преза од кршења Устава, закона нити елементарних правних начела и логике”, додао је он.

“Ко потпише, њега убише” је, сматра Бралић, поетска изјава са неодређеним адресатом.

“Ни у ком случају не може бити схваћена као претња било коме, иако претња и не представља обележје кривичног дела за које су окривљени оптужени”, додао је Бралић.

Иначе, у кривичној пријави Службе за борбу против тероризма, именом и презименом помиње се осам особа, али, истакао је Бралић, само испред имена Александар Вучић стоји „господин“ . Тако је и Бралић помињући председника, све време, читајући завршне речи, уместо имена и презимена изговарао реч „господин“.

Новинари се не прогоне за изнето мишљење и ако је провокативно

Сходно свим детаљима које је уочила одрбана, адвокат одбране Марко Пушица закључио је да се поступајуће тужилаштво нашло у улози политичке полиције. 

“Суђење онима који износе вредносне судове политичке природе и јавно износе политичку критику власти је својеврсна објава рата правној држави и базичним људским правима и слободама. Зато се поступајуће тужилаштво у овој кривичној ствари нашло у улози политичке полиције и мотора хипокризије правног поретка у Републици Србији”, додао је Пушица.

Он је истакао да су сви испитани сведоци потврдили одбрану окривљених и истовремено оборили тезу јавне тужбе о постојању политичког кривичног дела. 

„У радњама окривљених у овој ситуацији нема противправности, јер се новинари и политички активисти у правној држави не прогоне за изнето мишљење и политички став поводом једном националног горућег питања, па било оно изнето и на оштрији и провокативнији начин”, додао је. 

Пушица је истакао да се слобода говора и мишљења, као и право грађана на окупљање због горућих политичких питања не смеју подвргавати било каквом кривичном прогону.

Доказано је да су окривљени позивали на насилно свргавање председника Републике

Ипак, Више јавно тужилаштво у Београду, како је на крају суђења рекао Виши јавни тужилац Никола Пантелић, остаје при наводима оптужног акта, те сматра да се у радњама окривљених Дамњана Кнежевића и Дејана Златановића стичу сви битни елементи кривичног дела Позивање на насилну промену уставног уређења.

Он пак сматра да је током поступка неспорно доказано да су окривљени са умишљајем заједнички извршили наведено продужено кривично дело, те да су у намери угрожавања уставног уређења позивали грађане да се председник Републике силом свргне.

Панетлић истиче да су сви акти предузети од стране окривљених, као и њихови говори на различитим местима, недвосмислени и изговорени „у циљу да се изазове одлука код грађана, како би се насиљем и нередима, односно силом свргнуо председник државе“.

Из наступа окривљених, додао је он, проистиче да окривљени својим поступцима не позивају грађане на мирно деовање попут изласка на изборе.

Он је истакао да су присутни срушили заштитну ограду, али је Константиновић више пута истакла да је Златановић преко ове ограде пао, покушавајући да извештава.

Пресуда ће бити објављена 28. новембра у 11 сати.

Тужбама које су поднели, осим новчане одштете, траже и двогодишњу забрану рада Дојчиновићу и Павловић и по 10 месеци затвора.

Велики број пристуних на суђењу, али и учестало извештавање медија о овој теми адвокаткиња тужених видела је као интерес јавности за слободу изражавања и очување истраживачког новинарства, а адвокати тужилаца као притисак на учеснике у поступку. И једни и други дали су уводну реч.

Дојчиновић и Павловић изјавили су да не признају извршење кривичног дела, а њихова адвокаткиња Круна Савовић истакла је да су они као новинари објавили јавно доступне податке, поступајући у складу са Законом о јавном информисању и медијима, Кодексом новинара Србије и праксом Европске конвенције за људска права.

Савовић је предложила да суд изведе писане доказе из којих се може утврдити да је база „Просуди ко суди“ имала сврху истраживања ове гране власти, а да су име, презиме и о подаци овом брачном пару јавно доступни. О томе, како је рекла, сведоче подаци о Душанки Ђорђевић, објављени на сајту Апелационог суда у Београду, као и информације о Александру Ђорђевићу, доступне на његовом сајту.

Информације о Душанки Ђорђевић објављене су, како каже, и у скорашњим медијским текстовима о суђењу за убиство Славка Ћурувије, јер је она била члан већа Апелационог суда, које је донело ослобађајућу пресуду.

Тужбу којом се због објављивања већ јавно доступних информација тражи десет месеци затвора за Дојчиновића и Павловић, адвокаткиња је окарактерисала као притисак на слободу изражавања.

Адвокат тужиоца Миодраг Стојанкић је пак апострофирао да је у овом случају, иако су подаци већ јавни, дошло до неовлашћеног прикупљања, обраде и употребе личних података, јер су употребљени у сврху за којој нису намењени. Тако се изјаснио да је против извођења доказа које је Савовић предложила.

Стојанкић се позвао на Устав Републике Србије, према коме су прикупљање, обрада и објављивање података уређени законом, као и на Закон о спречавању корупције, којим је регулисана употреба података у вези са нечијом имовином. Иако су ти подаци доступни у бази катастра, у њој је, како је навео, регулисана сврха њиховог објављивања.

У бази „Просуди ко суди“ сврха је, како наводи, била да се тужиоци повежу са криминалом и корупцијом, а то сматра њихова адвокаткиња Валентина Ђурђевић, која каже да се на основу имена медијске куће која је ову базу објавила може закључити да су обрађени подаци повезани са криминалом и корупцијом. Без обзира на то што адреса Ђорђевића није доступна у бази, до ње је на основу података из базе, како је рекла, лако доћи.

Адвокати Ђорђевића су стога предложили да се као докази изведу коментари читалаца објављени на сајту КРИК-а, али и других медијских кућа – на текстове о овој теми. Други сет приложених доказа чинили су такође медијски текстови – овог пута два текста таблоида у којима се Дојчиновић назива „француским шпијуном“.

Адвокаткиња тужених је истакла да је против извођења ових доказа јер их сматра сувишним. Она је подсетила да је за текст „Садо-мазо француски шпијун: Ко је заправо главни уредник КРИК-а“, који су адвокати Ђорђевића приложили као доказ, Дојчиновић тужио Информер и да је донета правоснажна пресуда да су у питању неистините информације. Како се и други приложени текст, заправо ослања на преношење информација, за које је у овом спору утрвђено да су неистините, Савовић је истакла да оба текста таблоида сматра ирелевантним као доказ.

Она је такође навела да је сувишно изводити доказ и о коментарима, али да јој то не би сметало, јер они одражавају интерес јавности за информације на ову тему. Такође, Савовић је истакла да се приложени коментари односе на вест да је Душанка Ђорђевић тужила новинаре КРИК-а и тражила казну од 10 месеци затвора за њих, а не на податке из базе.

„Низ информација које су у коментарима откривене, а којих нема међу подацима у ‘Просуди ко суди’, показује да је интерес јавности да зна и више информација него што је објављено. Ипак, новинари КРИК-а су се ослањали само на јавно доступне податке“, навела је Савовић.

Она је истакла и да се одредбе закона и Устава које су навели адвокати тужилаца не примењују када се ради о новинарима, јер се, да је тако, нико не би бавио истраживачким новинарством.

Иначе, адвокаткиња Ђорђевића је претходно рекла да су ову суткињу оптужени новинари пропитивали о имовини и начину на који је све што поседује стекла, а да им је она у одговору на имејл предочила да прикупљање ових података представља кривично дело. Адвокаткиња Ђурђевић истакла је да преписку коју је приложила сматра доказом да је умишљај тужених постојао. Да ову преписку суткиња није водила са Павловић или Дојчиновићем, већ са њиховом колегиницом Јеленом Радивојевић, истакла је Круна Савовић, која је и предложила да се она испита као сведок. Свакако, истакла је да се у имејловима јасно види ко су пошиљалац и прималац.

На констатацију адвоката тужилаца да се до адресе Ђорђевића, иако није доступна, на основу података може лако доћи, Савовић је рекла се ту не може доказати узрочно-последична веза јер ови подаци у бази “Просуди ко суди” не постоје.

Адвокаткиња тужилаца је истакла да би представнике амбасада Норвешке, Холандије, Велике Британије, Швајцарске, као и Европске уније, који су присуствовали суђењу питала – шта би било да се ово дешава у њиховим земљама, а Савовић је рекла да су они и дошли због тога што су овакви случајеви ретки.

Савовић је подсетила на реаговања Коалиције за слободу медија и организације Media Defense, у којима се ова тужба карактерише као СЛАП, и предложила да се и та саопштења уврсти у доказе.  

Следеће рочиште заказано је за 12. новембар, са почетком у 14 сати.

До одлагања је дошло због тога што је поступајући судија био спречен да присуствује. Иначе, Златановић се сумњичи да је на скупу против „француско-немачког плана“, одржаном у фебруару прошле године, починио кривично дело позивање на насилну промену уставног уређења у саизвршилаштву. Тада је обраћајући се грађанима рекао:

„Свима онима који хоће да издају, то је сада актуелно и данас, па ко се препозна -препозна, а стићи ће га то - ко потпише њега убише“.

Златановић је био у притвору од 17. фебруара до 7. априла, а Више јавно тужилаштво подигло је оптужни предлог којим се за њега тражи годину дана затвора. Поступак је у току, а он се сада брани са слободе.  

Из Вишег јавног тужилаштва навели су да постоји сумња да је Златановић са Дамњаном Кнежевићем извршио кривично дело, због позивања грађана "на насиље и нереде у циљу свргавања председника Републике Србије Александра Вучића са те функције".

Иначе, Златановић за сајт Удружења новинара Србије (УНС) каже да је пре суђења добио јавно писмо подршке Срба са КиМ који су учествовали на скупу.

„Драго ми је да они у нама препознају борце за њихову егзистенцију и право да буду део српске државе, народа и друштва. То нам даје снаге да наставимо даље“, рекао је Златановић за УНС.

Иначе, Радуловић је тужио Жујовића, тражећи накнаду од 300 хиљада динара, због како је навео, „угрожене репутације и претрпљеног душевног бола након објављивања спорних текстова на порталу ‘Слободна Суботица“. У њима је Жујовић навео да је Радуловић оперисао труднице док је осећао симптоме коронавируса и тиме их довео у опасност.

Подсетимо, на прошлом рочишту сведоци тужиоца рекли су да нису приметили симптоме ковида код доктора Радуловића док је оперисао пацијенте. Жујовић је, с друге стране тада рекао за УНС да је суду предао медицинску документацију, која доказује супротно, што је и објавио у текстовима због којих је тужен.

Ћурчија је 2016. године урадио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како су рекли за РТВ, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали на име потрошње струје Електродистрибуцији.

У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а прилог је емитован без његове изјаве. Ћурчија је на једном од претходних рочишта навео да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са овим бизнисменом, али неуспешно, јер одговор није добио.

Зоран Микаћ, који је био саговорник Ћурчији у спорном прилогу, рекао је да је његова изјава веродостојно пренета.

„Све што сам рекао је и пренето. Коментар се односио на рачун за 550 киловата струје и кирију за три месеца у износу од 32 хиљаде динара“, навео је он.

Са друге стране, Саша Вујачић, који је до пре две године био директор СКОМ-а, у власништву Врбашког, каже да му није познато да постоји било каква веза између ове фирме и ораница у Гакову, као ни то да је на РТВ-у уопште емитован прилог о томе.

„Име Предрага Ђурчије ми је познато само из медија и никада нисам учествовао у прилозима које је он радио, а односе се на пословање фирме Врбашког. Приметио сам да је на позиву 2016. година. Прошло је, дакле, доста времена од тада и то може бити разлог због кога се ових детаља не сећам“, навео је он.

Иначе, Микаћ је због болести саслушан преко Скајпа. Одлука ће, како је навео судија, бити достављена писаним путем.

Радуловић судским путем тражи накнаду од 300 хиљада динара, због како је навео, угрожене репутације и претрпљеног душевног бола, због спорних текстова. Иначе, Жујовић је на порталу Слободна Суботица објавио неколико текстова у којима је писало да је Радуловић оперисао труднице док је осећао симптоме корона вируса и тиме их довео у опасност.

Сведок Татјана Поповић, иначе гинеколог, рекла је да није приметила никакве симптоме код доктора Радуловића.

„У спорном периоду сам са њим била у емотивној вези и, као и сада, у мају 2020. године, долазила сам повремено у његов стан. Знам сигурно да сам 26. маја те године била у стану са њим непрекидно и тада није имао никакве симптоме“, рекла је она.

Прве знаке болести је, како је навела, испољио 28. маја, након ручка.

„Рекао је да му је топло и, након мерења, видео да има температуру 38 степени. Отишли смо у респираторну амбуланту у оквиру болнице. Остао је тамо дуго, урадили су више прегледа и анализа, и сваки тест на ковид је био негативан. Он је и сутрадан имао температуру, осећао се лоше, није долазио на посао. Најпре се лечио од куће, а затим је пребачен у КБЦ Драгиша Мишовић“, рекла је Поповић.

Додала је да је неколико дана касније стигао једини резултат позитиван на вирус ковид 19.

Поповић је додала да је Радуловић уредно радио 26. и 27. маја, док је 28. узео слободан дан како би отишао на уручење награде.

„Он је управник у тој болници и заиста не знам да ли је тог дана долазио да обиђе пацијенте“, наводи она.

Адвокат тужених навео је да исказу Поповић приговара у целости, а нарочито у делу где наводи да Радуловић није имао никакве симптоме пре 28. маја, јер је то у супротности са исказом тужиоца у овом поступку, али и са анамнезом која је достављена суду 14. фебруара ове године.

Његова колегиница Јелена Тиквицки Петров је, са друге стране, рекла да је Радуловић, колико се сећа, радио 28. маја, односно да је био на јутарњем састанку и обишао пацијенте.

На питање поступајућег судије да ли су она и Радуловић 27. маја радили неки царски рез рекла је да се не сећа шта се тада дешавало.

„Ако смо радили царски рез, све је било у реду. Доктор Радуловић је био исти као и претходних дана, као и сада“, додала је.

Сведок Тиквицки Петров рекла је да зна да је Радуловић имао упалу плућа почетком јуна и да се тада често преко телефона чула са њим, али да се у току маја није жалио на било какве тегобе.

На питање тужиоца зашто није примљен у болницу у Новом Саду него у Београду, рекла је да је разлог то што су ковид тестови показали да је негативан. Навела је да је болница у Новом Саду била ковид болница, док КБЦ Драгиша Мишовић у том тренутку није био ковид болница. Ипак, вести на интернету су, како је навео Жујовић, показале да је КБЦ Драгиша Мишовић изашао из ковид система тек средином јуна.

Супротно од Жујовићевих написа било је и сведочење Радуловићевог колеге, гинеколога Хамија Фатхија, који је такође рекао да се у спорном периоду Радуловић није жалио на симптоме ковида, а потврдио је да му је 27. маја асистирао на царском резу.

„Све је то било рутински, та операција иначе увек траје 20 до 30 минута. Све је то рутински, а ја се после тога нисам разболео“, рекао је.

На питање Жујовића да ли је у питању био унапред заказан царски рез или хитна интервенција, рекао је да је он само асистирао током царског реза и да није гледао индикације.

Следеће рочиште заказано је за 30. мај, а тада ће се тужилац изјаснити о поднеску са доказима који је предао Жујовић.

Незадовољан начином на који судија води поступак, тражио је његово изузеће. Списи предмета биће достављени председнику Трећег основног суда, како би одлучио о предлогу Шешеља за изузеће поступајућег судије.

Иначе, Наташа Миљановић Зубац тужила је Шешеља због увреда које је њој и њеној породици упутио у емисији „Добро јутро, Србијо“ на Телевизији Хепи, али и у „Новом јутру“ емитованом на телевизији Пинк, повезујући је са владиком Григоријем Дурићем. Новинарку је називао погрдним именима, а навео је и да се због свих догађања повезаних са владиком Григоријем „њен супруг убио на гробу свога оца“.

Директним обраћањем присутном адвокату и читањем тужбеног навода, Шешељ је потврдио да је све што је наведено рекао у поменутим емисијама.

„Пошто су ме људи уверили у детаље, решио сам да то изнесем у јавност“, навео је.

Суђењу је присуствовао и син Миљановић Зубац, који се слушао све што је Шешељ говорио. Како није негирао да је било шта од поменутог рекао, извођење доказа из видео снимака емисија у емитованих на телевизијама Хепи и Пинк стављено је ван снаге.

Миљановић Зубац се након суђења обратила присутнима и рекла да је опроштајним писмом свог покојног супруга које је на претходном рочишту доставила рекла много тога.

„Случај је стигао до Агенције за истраге и заштиту- СИПА и Тужилаштво БиХ. Од кад ме је Шешељ јавно извређао уследила је серија напада на мене: запаљен је аутомобил испред куће у којој сам становала, инфрацрвени зраци били су на зиду дневног боравка, на мом телу на и на прагу куће у којој сам становала. Дошло је и до пресретања у вожњи од стране криминогеног лица, а лутка са одрубљеном главом, посута црвеном течношћу, стављена је на праг куће у којој сам становала. Иначе, на том прагу остављена је и писана порука ‘Мртва уста не говоре’“, навела је она.

Додала је да „су јој позната имена људи из Требиња који су се бавили њом и случајем везаним за Шешеља“.

Иначе, Шешељ је тражио да и владика Григорије Дурић буде саслушан као сведок, зато што се као црквено лице не може лажно изјаснити пред судом. Адвокат Миљановић Зубац се успротивио овом предлогу јер је дат након истека рока прописаног Законом. Шешељев предлог је одбијен, а он је, незадовољан због тога и зато што, како тврди, није добио тужбу, тражио изузеће судије.

„Неоспорна је чињеница да сам ја тек данас добио тужбу и нисам је у целости прочитао. Објективно сам био спречен да донесем предлоге за доказни поступак, о чему сам благовремено обавестио суд. Захтевам да председник Трећег основног суда удовољи захтеву и одреди другог судију који ће наставити да води овај поступак“, навео је он у захтеву за изузеће судије.

Пуномоћник Миљановић Зубац рекао је да није јасно како Шешељ није добио тужбу, а јесте позив на прво рочиште.

Суђење се наставља након одлуке председника Трећег основног суда.

Ово је првостепена, неправоснажна пресуда на коју право жалбе имају јавни тужилац, Драгић Филиповић и Владимир  Митрић.

Подсетимо, Филиповића је Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) Лозница оптужило, по службеној дужности, за угрожавање сигирности, док је тужбу за увреду против њега Митрић поднео приватно.

У завршним речима, како је  рекао УНС-у, Митрић је навео  “да је оптужени образован, стручан и каријерни београдски полицајац, који је радио и на обезбеђењу Народне скупштине Републике Србије, као и човек који се дружи са умним, утицајним и образованим људима, посебно из правне струке, што указује да је дубоко свестан шта значи оно што је рекао због чега је оптужен”.

“Полицајац који ме је обезбеђивао потврдио је на суду да ми је оптужени јавно и исувише гласно рекао да ће ме ‘како поуздано зна, онај који ме је премлатио, поново премлатити’, мислећи на  оно што је учинио његов колега пре више од 18 година, на начин који је, по батињању и свему осталом, био скоро сличан атаку на Милана Пантића”, каже Митрић.

Он је додао да се „ствари, нажалост, враћају на почетак, само је разлика што су сада полиција ОЈТ и суд реаговали ефикасно, часно и професионално, о чему у време напада од пре 18 година није могао ни да сања“.

“Тада је тужилац, уместо да води истрагу, двојици полицајаца који су дошли да се договоре о препознавању нападача, за мене рекао: ‘Што није погинуо!’. И лознички суд га је, тада, осудио само на шест месеци, ваљда толико да може да се врати у полицијску униформу”, каже Митрић.

Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.

Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку у једном ресторану, полицајац у пензији Драгић Филиповић је почео да га вређа.

Након увреда полицајац му је тада рекао и „да поуздано зна да ће онај који га је пребио 12. септембра 2005. поново да га пребије“.

Митрић га је тужио за увреде, а ОЈТ га је оптужило и за угрожавање сигурности. Предмет је спојен и данас је изречена првостепена пресуда.

Оптуженог Д.Ф. је Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) Лозница оптужило, по службеној дужности, за угрожавање сигирности, док је тужбу за увреду против њега Митрић поднео приватно.

Бивши полицајац је, рекао је Митрић за УНС, током суђења, признао да га је увредио, што је потврдио и његов бранилац.

“Јавни тужилац је тражио да Д.Ф. буде осуђен, али и да му се изрекну и мере безбедности по којима не би смео да ми приђе на прописаној раздаљини. Тужилац је тражио да мера траје најдуже колико закон дозвољава, што је три године. На предлог ОЈТ, судија за предходни поступак је, одмах после догађаја, донео решење о ступању на снагу тих мера, које подразумевају редовно јављање полици у Београду или Лозници”, рекао је Митрић УНС-у.

Он каже да је у завршним речима рекао “да је оптужени образован, стручан и каријерни београдски полицајац, који је радио и на обезбеђењу Народне скупштине Републике Србије, као и човек који се дружи са умним, утицајним и образованим људима, посебно из правне струке, што указује да је дубоко свестан шта значи оно што је рекао због чега је оптужен”.

“Полицајац који ме је обезбеђивао потврдио је на суду да ми је оптужени јавно и исувише гласно рекао да ће ме ‘како поуздано зна, онај који ме је премлатио, поново премлатити’, мислећи на  оно што је учинио његов колега пре више од 18 година, на начин који је, по батињању и свему осталом, био скоро сличан атаку на Милана Пантића”, каже Митрић.

Он је додао да се „ствари, нажалост, враћају на почетак, само је разлика што су сада полиција ОЈТ и суд реаговали ефикасно, часно и професионално, о чему у време напада од пре 18 година није могао ни да сања“.

“Тада је тужилац, уместо да води истрагу, рекао двојици полицајаца који су дошли да се договоре о препознавању нападача, за мене рекао: ‘Што није погинуо!’. И лознички суд га је, тада, осудио само на шест месеци, ваљда толико да може да се врати у полицијску униформу”, каже Митрић.

Подсетимо, Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.

Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку у једном ресторану, сада оптужени полицајац у пензији је почео да га вређа.

Након увреда полицајац му је тада рекао и „да поуздано зна да ће онај који га је пребио 12. септембра 2005. поново да га пребије“.

Митрић га је тужио за увреде, а ОЈТ га је оптужило и за угрожавање сигурности. Предмет је спојен и данас би требало да буде изречена пресуда.

Митрић истиче и да је велики успех његовог адвокатског тима што је судија, упркос противљењу одбране, прихватила предлог да у списе предмета уврсти и пресуду против полицајца у пензији који га је претукао 2005. године.

Последње у низу суђења, овог пута због оптужби за претње смрћу стражару притворске јединице Окружног затвора у Београду и његовој породици, није могло да одмакне.

Предмет између два суда

Из Врховног суда, који одлучује о заштити законитости по захтеву Николићевог адвоката, нису вратили списе поступајућем судији Другог основног суда.

У једном моменту судија Дејан Стефановић рекао је "не могу да држим претрес без предмета", али, како је образложио, одлучиваће о ономе што може. Прихватио је захтев одбране да се вештачи способност окривљеног Николића да учествује у кривичном поступку. Одбрана је то образложила инвалидитетом окривљеног и постојањем нових лекарских налаза.

"Ван главног претреса суд доноси наредбу за вештачење окривљеног на околност да приступи на главни претрес, разуме процесне радње и да сам и уз помоћ браниоца даје одбрану имајући у виду медицинску документацију у списима, по потреби и преглед окривљеног", издиктирао је судија у записник.

Тужитељка у овом поступку одговорила је да треба такође утврдити и стање окривљеног приликом извршења кривичног дела и на тај начин упоредити има ли битнијих промена.

Николићев адвокат тражио је да суд укине притвор у ком се његов брањеник налази. Одустао је од захтева да суд омогући Николићу да буде у кућном притвору и уместо тога тражио да почне да у Окружном затвору у Нишу издржава затворску казну од годину и по дана. Навео је да је осуђујућа пресуда врањског суда постала правоснажна у августу ове године.

Ради се о пресуди којом су кажњене поновљене претње власници и запосленој у ОК радију које је Николић изговорио у судници, док му се судило за раније претеће речи истим особама.

"Скршићу и Врање и Београд“, "онај ко се плаши и треба да се плаши“ и "неће се на овоме завршити. "То се некад у Јасеновцу радило: так, так, так", изрекао је Николић у судници.

Притвор или затвор

Тужитељка се успротивила захтеву одбране да се Николићу укине притвор и навела да разлози због којих је та мера одређена и даље постоје.

Уследила је расправа у којој је адвокат окривљеног рекао да су "ванправни разлози" због којих је његов брањеник у притвору, да тужитељка износи "паушалне наводе" и да је Николић од 9. октобра због тога почео штрајк глађу.

"Одлуку о притвору је донео суд, а тужилаштво је предложило. Ништа паушално није тужилаштво рекло. Наведени су сви разлози за притвор", одговорила је тужитељка.

Николићев адвокат одговорио је да је друга ситуација од момента када је осуђујућа пресуда постала правоснажна и да зато траже да притвор буде замењен затвором.

На кратко се окривљени Николић, који је седео у инвалидским колицима испред судије, обратио и рекао да има нових здравствених проблема. Судија је одговорио да ће све медицинске захтеве одобрити али да је неопходно да му их окривљени и одбрана доставе писаним путем.

Сведоци

На данашњи претрес дошли су оштећени стражар, његов колега који је требало да сведочи, али и колегиница запослена у кухињи, такође спремна да опише шта се догодило тог дана у кантини Централног затвора.

У оптужници Другог основног тужилаштва у Београду наведено је да је у кантини Окружног затвора у Београду, након вербалне расправе, Николић запретио стражару: „Убићу ти децу. Шта је за мене да дам за тебе и твоју породицу 30.000 евра да вас нема”.

Окривљени је претњу, наведено је, поновио неколико пута.

Суђење се наставља 27. децембра у 12 сати.

Новинарка Наташа Миљановић Зубац тужила је политичара због неистина и увреда које је о њој и њеној породици изрекао на ТВ Хепи у емисији „Добро јутро Србијо“, а затим и у Пинковом „Новом јутру“ почетком 2021. године.

Шешељ је уместо да буде у судници, изабрао да гостује на телевизији. У образложењу судији због изостанка пише да је почела предизборна кампања, а да као предводник Српске радикалне странке треба да буде у емисији.

Јутарњи програм за увреде

Миљановић Зубац је сведочење почела речима да политичара лично не познаје и да све што о њему зна је кроз његове телевизијске наступе.

Испрва од колегинице која је била усплахирена и плакала је, а затим и од колеге, који су је један за другим позвали на мобилни телефон, сазнаје да се нешто догодило.

Убрзо и од рођака из Ужица добија информацију да је „Војислав Шешељ изговорио неке ужасне ствари“. То се све дешавало док је возила ауто у Требињу, у ком живи, и одакле ради за Радио-телевизију Републике Српске.

Тек увече тог 30. јануара 2021. године, сведочи Миљановић Зубац, смогла је снаге да погледа шта је било изјутра у програму Хепи телевизије. Рекла је да је тада чула „бруталне вербалне нападе и апсолутне лажи“.

Шешељу је у јутарњем програму мета био владика Григорије за ког је рекао да је „велики швалер“, а затим је у ту причу увео и породицу Зубац.

Новинарку је назвао „проститутком“, „курветином“, именом и презименом говорио о њеном покојном супругу, поменуо малолетну децу, и закључио како се „осрамоћени муж убио на гробу свог оца“.

Миљановић Зубац је говорила да је Шешељ употребио смрт њеног супруга, што је једина тачна информација, да би надовезао „бруталне лажи“.

„Сутрадан сам одлучила да напишем отворено писмо Војиславу Шешељу које је постало вирално. Претпостављам да га је то јако наљутило па је после десетак дана на Пинку поновио увреде“, рекла је Миљановић Зубац.

Живот после

Од тог момента, наставила је новинарка, живот јој се у потпуности променио. Изложена је различитим медијским написима, коментарима испод тих написа и све се, рекла је, одразило на њено здравље, породицу и посао. Већ годину дана је на боловању.

„Одлучила сам да тражим правду“, казала је у судници Миљановић Зубац.

Тужила је таблоидне медије који су пренели оно што је Шешељ говорио на телевизији Хепи.

Она је на суду рекла да јој је уочи одласка у Београд на једно од рочишта заказано за 16. јун 2022. године запаљен аутомобил који је био паркиран испред куће у којој живи.

Требињска полиција је проценила, било је речи и данас у судници о томе, да је безбедност новинарке угрожена.

Она је изнела и податак да ју је полиција обавестила да мотив паљења доводи у везу са њеним новинаркским послом, као и да не искључују да је поступак који је покренула против Шешеља један од разлога.

„Од 30. јануара 2021. године до данашњег дана живим живот који не бих пожелела ни оном који ми је то направио“, рекла је Миљановић Зубац.

У обраћању које је на моменте било изузетно емотивно тужиља је судији показала опроштајно писмо покојног супруга.

Суђење се наставља  28. фебруара 2024. године.

У судници Радуна Бубање данас је завршена главна расправа и овај судија је у неформалном разговору, у чекању на записник, изговорио да ће се једна од страна сигурно жалити, а каква ће пресуда бити видећемо.

Први човек владајуће Српске напредне странке у Горњем Милановцу тужио је локални недељник јер су му повредили част и углед објавом саопштења политичке организације која је у том моменту имала одборнике у локалној скупштини.

То саопштење имало је наднаслов „ГГ `Победи и спаси Општину Г. Милановац“ и наслов „Обелодањена махинација Ковачевића“.

Као саопштење групе грађана, наведено је у тужби, пренет је већи део текста Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE) „којим се указује да Александра Јовичић и њена предузетничка агенција остварују зараду фиктивним пословима, захваљујући личним односима са утицајним члановима владајуће политичке странке“.

Врх пирамиде

Управо је данас у београдској судници сведочила власница „Нивеус тима“ Александра Јовичић о случају, како су се сви у судници сложили, о ком је брујао Горњи Милановац.

На питање судије о занимању, рекла је да је директор и власник агенције за пружање услуга социјалне заштите, а то су помоћ у кући, пружање помоћи старим лицима и деци са сметњама у развоју.

Јовичић је навела да Ковачевића зна као председника општине, „не толико лично, у школи смо били сличне генерације“.

„Повредило ме је да се наводи да сам формални власник. Уложила сам своја средства као предузетник, подигла сам кредит у банци на своје име. То је за мене био шок када сам прочитала. Махинације не постоје. Немамо привилегије. Не постоји пријатељство председника општине са запосленима у мојој агенцији“, рекла је власница „Нивеус тима“.

„Нивеус тим“, рекла је, постоји од 2016. године и сада запошљава око 250 до 300 људи.

Сарадњу, како је навела Јовичић, са Општином Горњи Милановац њена фирма има и тренутно, а она траје од 2017. године. Познато јој је да је и тада Ковачевић био председник Општине.

 „Број запослених је променљива категорија. Ја сам на врху пирамиде, па стручни људи“, рекла је Јовичић одговарајући на питање судије.

Додала је да њен „Нивеус тим“ ради у Темерину, Новој Црњи, Белој Цркви, Трстенику, Чајетини, Босилеграду, Димитровграду и да су отворили дом за старе у Книћу.

„Ја сам ничим изазвано доспела у те Таковске новине. Сам тај текст је плод људске маште да се понизи као човек и као председник општине (Дејан Ковачевић, прим. нов.)“, рекла је Јовичић

На питање адвоката одбране да ли је пре закључења уговора са Горњим Милановцем имала искуство у тој делатности, Јовичић је одговорила да то није био услов јавне набавке.

У судници је дошло до преплитања гласова адвоката, сведока и судије, на питање да ли је ивањичка фирма која је такође у истом тренутку учествовала на конкурсу то искуство имала.

Јовичић је рекла како је понуда коју је фирма Нивеус дала била нижа од конкуренције.

На питање да ли су имали лиценцу за обављање делатности када су се јавили Општини Горњи Милановац, Јовичић је одговорила да је приложила потврду коју је издало Министарство да су у поступку за добијање дозволе.

Власница „Нивеус тима“ рекла је да је знала да је „овај текст објављен на сајту ГМ инфо, VOICE и Фејсбук групи Горњи Милановац“.

“Тужила сам VOICE“, казала је Јовичић

Против „Таковских новина“ није желела да поднесе тужбу, како је рекла, јер је сматрала да се објава више односи на председника општине.

Афера

У Вишем суду данас је сведочио и пензионисани директор „Таковских новина“ Мирослав Мишковић који је рекао судији да је пракса да одговорни уредник и новинар одлучују шта ће се објавити.

„Спорни текст смо добили као и сва друга саопштења од политичких странака. Новинар који приређује текст и потписује, таква је увек била пракса“, казао је Мишковић.

Био је то одговор на питање зашто су се испод саопштења које је предмет тужбе нашли иницијали новинара и главног уредника „Таковских новина“ Небојше Савића.

„И дан данас кажем да је о тој афери писао цео Горњи Милановац. Милановац је мали“, речи су овог сведока.

Брујао је цео Милановац, наставио је Мишковић, како је посао добила фирма која није имала лиценцу за обављање тих делатности.

„Чињеница је да је овај текст који је предмет спора потписао наш новинар јер је таква била пракса, али он није аутор овог текста већ је само пренео текст Удружења грађана Победи и спаси Горњи Милановац“, навео је Мишковић.

На питање да ли се неко после јавио листу, Мишковић је одговорио да нико није звао ни послао деманти.

Адвокат тужиоца Горан Стаменић из Чачка питао је сведока Мишковића како се догодило да на истој страни у новинама испод једног саопштења изостане потпис новинара, ако је већ речено да је потписивање пракса.

„Има на истом листу. Информативна служба, не знам ове скраћенице... СНС“, прочитао је Стаменић.

На то питање одговорио је Небојша Савић, тужени новинар, који је навео да су израчунали да је за годину дана објављено 56 саопштења и од тога три нису имала иницијале новинара, већ су потписани као странка.

Савић је рекао како су до сада СНС, СПС, слали деманти, да је то била пракса.

Судија Бубања упитао је Савића да ли су проверавали наводе из саопштења, истинитост и како су новинари утврдили да се ради о махинацијама.

Савић је одговорио да су прочитали текст VOICE-a који је садржао линкове ка АПР-у и другим изворима и да је јасно да се ради о махинацијама када посао добије фирма која нема лиценцу.

На судијину констатацију да је сведок Јовичић, власница Нивеус тима, навела да је приложила у документацији потврду и да би то новинари знали да су је позвали за коментар, Савић је одговорио да закон који важи за ту област не предвиђа могућност достављања потврда приликом јавне набавке и да сви, као и сам судија који суди по закону, треба да се придржавају одговарајућег прописа.

Суђење у Вишем суду по тужби против „Таковских новина“ почело је 18. новембра 2021. године, а пресуда ће бити објављена брзо, према мишљењу адвоката.

Виши суд одлучује по жалби Кантара и његових адвоката на пресуду Основног суда у Врању којом је осуђен на 18 месеци затвора за поновљене претње Оливери Владковић и Светлани Иванов.

Кантар је нове претње изрекао у самој судници, у поступку који се против њега водио због насилничког понашања и угрожавања сигурности према ОК радију и две жене које га воде, а због ког је осуђен и на издржавању је казне затвора од 14 месеци.

Кантару се суди због претњи: "Скршићу и Врање и Београд", "Онај ко се плаши и треба да се плаши" и "Неће се на овоме завршити. То се некад у Јасеновцу радило: так, так, так".

Николићу је 2014. године ампутирана нога после експлозије бомбе подметнуте под његов џип, а познат је и као власник кладионица и коцкарница.

За проширење једне од кладионица одлучио је да нелегално догради простор и загради ОК радио, али и застраши запослене нападом на партнерски Но комент кафић ком су разбијена стакла, а инвентар испрскан белом фарбом.   

„Олуја носи списе из суда“ и нови адвокат

Нови судски поступак који је под рефлекторима јавности могао је да буде заустављен јер је недавно Врањем прострујала вест да је спис Кантаровог предмета у ком је осуђен првостепено на 18 месеци затвора нестао из суда.

О томе је Сталну радну групу за безбедност новинара обавестио Веран Матић, а АНЕМ се обратио Министарству правде које је покренуло посупак надзора над радом Вишег суда у Врању.

На друштвеним мрежама тим поводом водила се занимљива преписка у којој је блиски Кантаров сарадник, који је присуствовао суђењима, написао „Јака олуја јуче погодила наш диван град... одлетело пар кровова, сунцобрана, тенди... и да ... по неки предмет Вишег суда“.

Истрага о нестанку судске документације није омела веће врањскег Вишег суда да се јуче састане.

Тужилац Гордана Недељковић и адвокат оштећених Круна Савовић остале су при ставовима да су неосноване жалбе Кантара и његових адвоката Милана Ђорђевића, који је у међувремену престао да заступа окривљеног, односно нове заступнице Христине Ђоровић.

Оне су тражиле да Виши суд потврди пресуду за угрожавање сигурности по члану 138 Кривичног законика којом је Основни суд одлучио да казни Кантара на 18 месеци затвора.

Адвокаткиња Ђоровић је рекла да је тужилаштво повредило претпоставку невиности Николића тако што је написало у оптужном акту да је окривљени извршио дело, а затим је понудила да достави упутство како се пишу таква акта.

Она је истицала да су неправилности то што судија није узео исказ окривљеног, затим, одржавање суђења без његовог присуства упркос достављеној документацији „више медицинских стручњака да је тежак инвалид, 70 одсто“, те да постоје „знаци инфламације у пределу патрљка, што захтева строго мировање“.

„Окривљени се никада није изјашњавао о наводима из оптужног предлога. Окривљени је дао исказ јавном тужиоцу на околности из кривичне пријаве, а не из оптужног предлога“, рекла је Ђоровић.

Превише брзо

Није кривица окривљеног, наставила је Ђоровић, што није спровођен из Окружног затвора у Врању који се налази на 20 метара од суда и суд је требало да обезбеди његово присуство.

Ђоровић се позвала на Устав Србије и пресуде Европског суда за људска права указујући да њен брањеник није могао да буде осуђен ако му није омогућено да се брани.

„Ради се о брзој одлуци суда особи којој се суди у одсуству“, казала је Ђоровић жалећи се на првостепену осуђујућу пресуду и хитност у поступању суда.

Као аргумент одбране Ђоровић је навела и то да је у судници на дан када је Кантар поновио претње било више од 40 људи, а да је саслушано седам сведока од којих један каже да ништа није чуо.

„Али, суд томе не придаје веру“, рекла је Ђоровић.

Осврнула се и на то да не постоје службене белешке нити изјаве судије, чувара који су довели Кантара, да се у судници догодио икакав инцидент или кривично дело.

Нема кривичног дела, наставила је Ђоровић, уколико не постоји индивидуализација лица на које се претња односи.

„Када сте бранилац Дејана Николића свуда наилазите на зид тишине, а ако превише питате добијете налог за претрес адвокатске канцеларије“, навела је Ђоровић која је одбила полиграф у истрази која се води због несталих судских списа у вези са Кантаровим предметом.

Осим Ђоровић, према информацијама из полицијских извора, полиграф је одбила и њена мајка, судија Татјана Јовановић Михајловић, којој је такође претресена канцеларија.

Опструкције

„Од почетка и првог суђења стално постоје различите опструкције. Или су то адвокатске игре. Повлачење овлашћења заступања. Било је опструкција у доласку оптуженог на суђење. Прошли пут, када је донета првостепена пресуда, било је потпуно јасно да у том здравственом обраћању пише да је у питању препорука лекара. Да је Дејан Николић могао да буде спроведен“, рекао је Веран Матић пред зградом Вишег суда у Врању.

Матић се осврнуо и на то да 17. августа Николић излази са издржавања казне затвора.

„Важно је да најзад стигну и списи из специјалне болнице из Београда са вештачењем здравственог стања Дејана Николића, како би се и у осталим судским процесима могла елиминисати ова стална појава стизања мишљења из локалног здравственог центра да није у могућности да присуствује суђењу“, рекао је Матић.

Против Кантара се води у Врању и судски поступак за угрожавање сигурности некадашњег начелника полиције Игора Живковића, подсетио је Матић. Затим, за претње некадашњој емотивној партнерки.

Постоји и оптужба за претње Николића запосленом у Централном затвору у Београду и то суђење се очекује у Београду у октобру,  рекао је Матић.

У наведеним емисијама, пише у тужби, Шешељ је изговарао неистине.

За туженог, иначе уредно позваног, није се појавио нико. Тако је забележено у записнику са суђења.

Уместо председника Српске радикалне странке и његовог адвоката у судницу је дошла некадашња народна посланица Вјерица Радета.

Иако је навела да има пуномоћје Шешељевог браниоца који је одсутан због другог суђења, закључак суда био је да Радета не може да буде замена јер није адвокат.

Радети је допуштено да у судници остане као представник јавности.

На Радетин захтев да јој се да тужба уз тврдњу да је Шешељ није добио судија Милош Петровић одговорио је да поседује потписану повратницу. То је доказ, навео је судија, да је тужба уручена.

Судија Петровић додао је да ће туженом и његовим адвокатима у сваком тренутку омогућити увид у списе.

Тужбом је затражено да Шешељ на име нематеријалне штете за претрпљену душевну бол Миљановић Зубац плати 300 000 динара.

На две телевизије он је у кратком временском периоду, наводи су из тужбе, изнео неистините чињеничне тврдње и грубе вредносне судове.

На телевизијама са националном фреквенцијом изрекао је, између осталог, како је Миљановић Зубац „проститутка“, устврдио како је била у емотивној вези са епископом Григоријем из чега је извео даљи закључак да је то разлог самоубиства њеног супруга.

УНС је раније писао о томе да су Шешељеву изјаву са телевизије Хепи пренели таблоиди „Ало“ и „Објектив“ које је Миљановић Зубац такође тужила.

Почетком јула прошле године Апелациони суд у Београду правоснажно је пресудио да су одговорна уредница и издавач портала „Објектив“ повредили углед и част новинарке Радио телевизије Републике Српске и обавезао их да плате 150 000 динара због наношења нематеријалне штете за претрпљену душевну бол.

Апелациони суд у Београду је утврдио и да је портал Ало повредио достојанство новинарке Миљановић Зубац изношењем неистина. Због претрпљене душевне боли за исте пренете речи портал Ало кажњен је са 70 000 динара.

Новинарка је Војислава Шешеља тужила и кривично и парнично.

Наташа Миљановић Зубац новинарка је Радио телевизије Републике Српске више од две деценије.

Пре годину дана запаљен јој је аутомобил испред куће у којој станује у Требињу. Полиција до данас није пронашла починиоце иако је утврдила да је пожар подметнут.

Због безбедносне процене да је угрожена полиција у Требињу патролира улицом у којој живи.

Чупић је тужбу поднео због повреде угледа и части против потала Цензоловка и ауторке Иване Предић, као и против портала “Панчево Си Ти”, “Пан прес” и “013инфо”, који су текст пренели.

Чупић од сва четири портала, због повреде угледа, тражи надоканду од по 300.000 динара. 

Ненад Живковић, уредник портал Панчево Си Ти претходно је тужио Александра Чупића, новинара из Вршца због текстова у којима га је називао “експонентом усташтва у Србији, страним плаћеником, учеником шпијуна, лажним новинаром, лажним миротворцем…”

 

Ћурчија јe направио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како су у прилогу рекли, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали за комуналије Електродистрибуцији. У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а репортажа је емитована без његове изјаве.

Ћурчија је на једном од претходних рочишта рекао да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са Врбашким, али без успеха, јер одговор није добио.

На данашњем рочишту прочитана је изјава Зорана Микаћа који је навео да је његова изјава у прилогу верно пренета и да је Ћурчија на позив грађана дошао у Гаково да сними прилог.

Адвокати Врбашког имају рок од осам дана да се изјасне да ли прихватају писану изјаву која је дата на овај начин.

Иначе, ово је трећи сведок на овом суђењу који је потврдио да су у прилогу Предрага Ћурчије верно цитиране његове речи.

„У погледу мојих сазнања о прилогу од 14. маја 2016. године, који је емитован у Војвођанском дневнику РТВ-а, у коме сам дао изјаву поводом рачуна које смо добили од фирме SCOM, могу да кажем да је моја изјава пренета баш онако како сам је рекао и да немам примедби на то како је пренета.  Знам да је новинар Предраг Ћурчија дошао по позиву нас становника насеља које је месец дана било без струје и да је истинито пренео све чињенице које је сазнао на лицу места“, наводи се у писаној изјави Микаћа, овереној код јавног бележника.

Сведок Драган Праштало је на данашњем рочишту навео да се ових изјава и репортаже не сећа, али је додао да је прилог погледао када је био објављен.

„Оно што памтим је да нису истинити наводи мештана да смо узурпирали одређене површине и радили на њима, јер смо за све што смо радили имали одговарајуће уговоре о семенској производњи, који се обавезно пријављују Министарству пољопривреде“, рекао је.

Адвокат одбране навео је да изјаву Праштала у вези са пословањем БСП-а и уговором о семенској производњи сматра ирелевантном, јер то привредно друштво није странка у овом поступку, већ је тужилац физичко лице. Додао је да је кључно утврдити да ли су све изјаве верно пренете.

Када је у питању пословање БСП-а,  Праштало је навео да је ова фирма, која се бави производњом, организацијом, дорадом и прометом семенске робе, због спорне репортаже трпела штету и да су многи кооперанти обуставили сарадњу са њима.

„Све делатности БСП-а су трпеле када је изашла репортажа, јер су многи кооперанти изразили сумњу у рад са нама, а многи су и одустали у том временском периоду“, истакао је.

На питање адвоката одбране "Који су кооперанти отказали сарадњу?", Праштало је рекао да се не сећа о коме је било речи.

Праштало је навео да се не сећа ни када су тачно протестовали мештани Гакова, али је навео да памти да су протести у годинама објављивања репортаже били чести.

„Дошао сам да сведочим о томе како је тај прилог утицао на рад фирме, због чега се других ствари не сећам“, рекао је.

Да се Праштало сећа само детаља који тужиоцу иду у прилог, док не памти друге који се односе на околоности на које је одређено његово саслушање, констатовала је авокатица одбране.

Сведок Саша Вујачић, који је био присутан на претходном рочишту, данас се није појавио. Због тога је наредно рочиште заказано за 8. март. Адвокати Врбашког имају осам дана да доставе доказ о оправданости одсуства Вујачића.

Ненад Живковић, уредник портал Панчево Си Ти претходно је тужио Александра Ћупића, новинара из Вршца због низа текстова у којима га је најгрубље вређао, називајући га “експонент усташтва у Србији, страни плаћеник, ученик шпијуна, лажни новинар, лажни миротворац…”

Два спора, од којих је један окончан правоснажном пресудом у корист Живковића трајали су неколико година. После једног рочишта, Цензоловка је објавила текст са суђења, ауторке Иване Предић, који је постао предмет новог спора.

Чупић је потом тужио медије који су текст пренели са Цензоловке, сматрајући да му је повређен углед, јер је наведено да је “пети пут одсуство оправдао медицинском документацијом из Специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу”, а да у документацији стоји да “пати од депресије и да му је преписана терапија”.

Чупић је на данашњем рочишту навео да су у тексту објављене неистине и да је у питању оркестрирана кампања, због које је имао доста проблема.

“Напомињем да сам члан Управног одбора Радио-телевизије Војводина. Морао сам да објашјавам својим клијентима да немам психичких проблема, да нисам психијатријски случај. У мом здравственом картону забележен је податак да сам имао проблем са депресијом, а заправо је реч о пост-ковид депресији која се јавља код свих пацијената и траје неколико дана”, изјавио је Чупић.

Он је додао да је разлог недоласка на рочиште био бол у леђима и да има проблем са дискус хернијом. Потрвдио је да је медицинска документација коју је приложио из Специјалне неуропсихијатријеске болнице, али да је у њој читав след који прати његово здравствено стање, па и “пост-ковид депресија”, али да је разлог за недолазак био бол у леђима. Додао је да за јавност није био битан разлог одлагања рочишта, а да је његово здравствено стање лична ствар.

Вељко Милић, бранилац Ненада Живковића као примедбу на исказ навео је да су у тексту наведене истините информације које су добили од поступајућег судије, да тужени нису имали увид у медицинску докумантацију, а да предрасуде јавности о депресији нису одговорност туженог.

Ненад Живковић је током саслушања рекао да је колегиница пренела оно што је чула од судије и да нису имали увид у поднесак којим је тужилац оправдао изостанак. Додао је да нису имали разлога за сумњу у судијине речи, а да колегиница Предић није имала намеру да дискредитује тужиоца.  Живковић је навео да је пре објављивања прочитао текст и да му ништа није било спорно.

На питање адвоката тужиоца који је интерес јавности да прати поступак између два физичка лица, Живковић је одговорио да је тај поступак илустрација медијске сцене у Србији и да су у текстовима због којих је тужио Чупића увреде које не би требало да буду прихватљиве у јавној конуникацији, па је због тога постојао интерес јавности за суђење.

Следеће рочиште заказан је за 14. март 2023. године.  

Данас је требало да буде одржано и суђење по тужби Александра Чупића против Иване Предић и портала Цензоловка, али због избора поступајућег судије у Апелациони суд, рочиште је одложено.

 

На расправи се, поред адвокатице тужиоца, туженог Предрага Ћурчије и његовог адвоката, појавио и сведок Саша Вујачић. Осим Вујачића, данас је требало да сведоче и Драган Праштало и Зоран Микаћ. Прашталу судски позив није уредно уручен, а уједно је и достављен доказ да је спречен да присуствује данашњем рочишту, док је Микаћ добио позив и није се појавио.

Ново рочиште заказано је за 11. јануар 2023. године, са почетком у 11 часова.

Предрага Ћурчију и РТВ Врбашки је тужио, потражујући 10 милиона динара одштете „због повреде угледа и нанетог душевног бола“  у прилогу те медијске куће из 2016. године.

Ћурчија је 2016. године урадио прилог о становницима насеља Прва управа у Гакову, који су остали без струје и воде јер, како кажу, предузеће „Граничар“ није прослеђивало новац који су уплаћивали за комуналије Електродистрибуцији. У прилогу је са „Граничаром“ доведен у везу и Врбашки, а репортажа је емитована без његове изјаве. Ћурчија је на једном од претходних рочишта тврдио да је пре објављивања прилога више пута покушао да ступи у контакт са овим бизнисменом, али неуспешно, јер одговор није добио.

И заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић и адвокати осуђених жалили су се на то да је првостепеном пресудом прекорачен оптужни акт јер је супротно оптужници за директног извршиоца убиства означено НН лице.

Тужилац Мандић и бранилац некадашњег шефа Државне безбедности Радомира Марковића адвокат Владимир Маринков тражили су да суд отвори претрес, због доказа који нису изведени, а потребни су за пресуђивање.

О томе да ли ће Апелациони суд испунити ове захтеве или донети пресуду без отварања претреса јавност ће бити обавештена у наредном периоду.

Пресуда нема идентитет са оптужницом

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић која је данас износила жалбе Милана Радоњића и Ратка Ромића поновила је да тражи ослобађајућу пресуду јер њени брањеници нису учествовали нити убили Славка Ћурувију.

„Првостепени суд је уверен да је извршилац НН лице, али није објаснио каква је веза између НН лица и окривљених“, рекла је Добричанин Никодиновић.

Кривични поступак се није водио да би се утврдио ко је убио Ћурувију, рекла је она, већ да се обрачуна са службом Државне безбедности и влашћу Слободана Милошевића.

Излазак из Апелационог суда окривљених Радоњића и Ромића уз присуство адвоката (фото: УНС/ Д. Бјелица)

У изношењу личних жалби на пресуду Радоњић и Ромић такође су изнели овакву одбрану да „разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница“.

„Претходна пресуда је укинута због прекорачења оптужнице. Радоњићу није стављено на терет да је омогућио Ромићу, Кураку и НН лицу да изврше кривично дело убиства. Наметнуто му је ново чињенично стање од ког није могао да се брани“, рекла је она.

У судници су се поново чуле речи да је првостепена пресуда мањкава јер није утврђено ко је и како контактирао НН лице.

Добричанин Никодиновић је говорила о томе да је писани налог за праћење Славка Ћурувије дао Стеван Никчевић, а не Радоњић и да се радило о законитом налогу. Да је Никчевић потписао 21 или 22 налога за примену мера према Ћурувији.

„Да је мера тајног праћења овако организована ради убиства било би глупо“, навела је Добричанин Никодиновић.

Државна безбедност је била озбиљна служба, а не неформална дружина, рекла је даље Добричанин Никодиновић, а револуционарни полет изнедрио је медијске спинове, монтирање доказа и да на основу сто пута поновљене лажи буде написана оптужница.

Она је додала да прича о томе како је Државна безбедност у име државе убила Ћурувију не би смела да буде историјски прихваћена.

Време смрти

„Ова опасна оптужба целог једног времена и прекрајање историје је преточена у изреку пресуде“, наставила је Добричанин Никодиновић.

Рекла је да тужилаштво користи политичке флоскуле, а да суд није образложио у првостепеној пресуди чиме се доказује да су ниске побуде имали сви учиниоци кривичног дела.

Цитирала је изјаву некадашњег секретара за информисање Савезне републике Југославије Милана Комненића, дату италијанском медију како је Ћурувија био новинар, „у то време је обртао милионе“ и како је могуће да је његово убиство „освета љубоморног мужа“.

Навела је да је овог сведока предложила одбрана, али да је преминуо и није био испитан.

У два наврата Добричанин Никодиновић је рекла како је полиција уз наговор новинарских удружења „вртела да је страдао од ДБ-а“.

Нико се никада није бавио исказом где је нестало 415 000 долара које је Ћурувија добио, рекла је ова адвокатица, позвала се на сведочење Владана Динића, власника листа „Сведок“ који је рекао да му је Ћурувија приликом сусрета рекао да запосленима дугује шест плата, да је новац добио и да може да новинарима исплати дуг.

Негирала је да је Радоњић тражио да га се о кретању Ћурувије извештава из минута у минут, да је последњи пут добио информацију у 16.22 сати, а да је у 16.25 прекинуо праћење када се Ћурувија налазио у ресторану „Коларац“.

Адвокатица је цитирала сведоке да је прекид праћења био уобичајен и навела да Ћурувија није имао досије у служби Државне безбедности него приручни картон.

Није тачно да је Радоњић упознао са кретањем Ћурувијиним Ромића и Курака и није тачно, рекла је Добричанин Никодиновић да је лишен живота око 16.45, како пише у оптужници и ожалбеној пресуди.

„Мењају неспорне материјалне доказе да је смрт била у 17 сати. То је уклапано у телеконумикације и тај извештај“, рекла је.

И она је поново говорила о доказима који су прикупљени преко базних станица мобилних оператера на основу којих је идентифокавано кретање окривљених, али и међусобни телефонски разговори, као материјалу који се не може користити.

Хајте да то одлежим

У одбрани Ратка Ромића, кога такође заступа, Добричанин Никодиновић је рекла како је већ говорио да „ако је у интересу државе хајте да то одлежим“.  Да је много пута жртвовао свој живот, али да треба да му се каже јасно, а не да то буде кукавичко жртвовање.

Поновила је да се ради о суђењу Милошевићу и једном времену и да је предлага да се постави бранилац ДБ-у, односно БИА, пошто је овде тужена.

Рекла је да нема примедбе на исказ Бранке Прпе, која се налазила уз Ћурувију када је убијен и да је сведочила да је неко треће, НН лице, убица.

Тужилаштво нема доказе да се бели голф налазио у близини места убиства, рекла је Добричанин Никодиновић, а ни окривљени Ромић и Курак нису уочени у возилу „како вребају Славка Ћурувију“.

„Нетачно је утврдио суд да је Ромић користио голф“, рекла је.

После више приговора председнице петочланог већа, судије Наде Хаџи Перић, у неколико наврата и других судија, да Добричанин Никодиновић скрати излагање које чита, јер су га добили, прекинута је диктирањем записника.

Све по закону

Судијама су се обратили Милан Радоњић и Ратко Ромић, који су жалбама свог адвоката прикључили и личне.

Радоњић је тражио да суд посебно погледа извештај БИА од 10. априла 2012. године, да је лако проверљив и навод Улемека Легије о састанку с краја марта 1999. године и да је јасно негирано да је било претњи сведоцима.

„Извео сам стотине оперативно техничких мера. Ниједан захтев нисам урадио супротно закону“, рекао је Радоњић.

О Славку Ћурувији нисам знао ништа кад сам дошао у Центар, рекао је накадашњи шеф београдског одељења Државне безбедности, наводило се да треба да се сретне са неким лицем, узме нешто, преда.

„Пратили смо из разлога конспирације, заштите и у овом случају је рађено као што је Ресор иначе радио“, наставио је Радоњић.

Навео је да је прекинуо праћење оног тренутка када је остварен контакт са другом везом.

„Ни са ким се нисам консултовао. Није ми јасно што би се консултовао, што пише у оптужници, и с ким бих се консултовао ако сам прихватио задатак“, рекао је Радоњић.

Износећи жалбу на првостепену пресуду рекао је да нема податке ни од кога шта се дешавало од момента када је прекинуо мере праћења Ћурувије.

„Понављам, никад се нисам чуо са Мирославом Кураком. Човека сам видео два, три пута у животу“, казао је Радоњић.

Радоњић се осврнуо на рад инспектора Драгана Кецмана који је радио на разрешавању убистава Славка Ћурувије и новинара Милана Пантића.

Писање службе

„Кецман је рекао суду да сматра да је служба убила Ћурувију. Јер је прочитао у досијеу да је од државних непријатеља број један. То је глупост. То није манир ни начин на који служба пише. Узгред, Славко Ћурувија није имао досије“, рекао је Радоњић.

Изнео је како су разне злоупотребе и кривична дела извршена да би се доказала њихова кривица. Ту је рекао како је ранијем тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу напоменуо да комплетна документација ко је, када и како, „украо документацију и како је завршила у медијима“ постоји.

Навео да је лажну кривичну пријаву против припадника службе поднела Наташа Кандић.

„Немам ништа против што су примењиване мере против мене, али који закон дозвољава мере према мојој супрузи и деци, 2012. и 2013. године. Писао сам и нисам добио одговор полиције“, навео је.

Рекао је да је срамно за полицију то што не проверава изјаву Владана Динића и да се „новчана помоћ прима транспарентно, не знам која се то новчана помоћ доноси кући“.

„Јуче сам то урадио, урадио бих данас, увек бих проверавао на који се то начин долази до више стотина хиљада“, рекао је Радоњић.

Свима је важно да се осудимо ми који нисмо то урадили, наставио је да говори Радоњић, а да они који јесу седе негде и испијају пића.

„И данас мало знам о јадном Ћурувији“, казао је.

Поновио је да није извршио никакво кривично дело у свом животу и свестан је да судије „нису ни глупе ни луде“, да су правно потковани и да и они то знају.

„Разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница. Ништа нисам урадио ни за ону власт, ни да будем марка за поткусуривање“, завршио је Радоњић изношење жалбе на првостепену пресуду.

Кум

Жалбу коју је лично поднео Ратко Ромић образложио је речима да се ради о неоснованој оптужници.

„У оптужници стоји да сам ударио Прпу у главу, а да је Курак пуцао у њу. Оптужница није издржала проверу. Једини сведок је Бранка Прпа и она је сведочила супротно од навода оптужнице. Лице које је описала је потпуно супротно од мог и лика Курака“, рекао је Ромић.

Додао је да је то суд прихватио и осудио НН лице као извршиоца.

„Суд наводи да смо Курак и ја омогућили НН лицу да неопажено, с леђа приђе Ћурувији и Прпи“, казао је жалећи се на пресуду и додао како је је то измишљено.

Немамо Курак и ја, рекао је Ромић, никакву телефонску комуникацију са неким НН лицем, односно неким ко није идентификован.

Указао је и да нису суду познати садржаји телефонских разговора који су вођени између Курака, Радоњића и њега.

Ромић је негирао и да је користио бели голф на дан убиства Ћурувије.

Потврдио је да је то возило преузео 9. априла, на дан када је мера тајне пратње, како је рекао, почела да се примењује, али да га је користио један дан.

Он је рекао како се у јавности ствара утисак да је важан извештај о телефонским комуникацијама, али да није и да он нема ништа против њега јер показује да је био негде другде, а не на месту убиства.

Рекао је да му је Курак кум, а Радоњић непосредни старешина и да је са њима редовно комуницирао.

„Извештајем о телекомуникацијама није показано где се налазио Курак“, навео је Ромић.

Иначе, у претходним данима јавног претреса поновљено је да је број мобилнog телефонa који је користио Курак био у власништву фирме некадашњег високог функционера СПС-а и директора РТС-а, сада главног и одговорног уредника Новости Милорада Вучелића.

Ромић је рекао како се у овом поступку као веродостојни сведоци третирају Легија, Симовић и други припадници „Земунског клана“, а да немају никаквих конкретних сазнања о убиству Ћурувије.

Без јавности

На јавној седници своју жалбу није износио Радомир Марковић јер му то здравствени разлози, према речима адвоката, нису дозволили.

Жалбу суду је доставила и Марковићева супруга Иванчица Марковић.

Судија Нада Хаџи Перић затворила је данас јавну седницу која је трајала три дана у Апелационом суду у Београду и рекла да се веће повлачи на рад који није доступан јавности.

Апелациони суд по други пут одлучује о жалбама, јер је у претходном случају укинуо првостепену пресуду за убиство издавача „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије.

Новом првостепеном пресудом високи припадници Државне безбедности поново су осуђени на затворске казне.