Извештаји са суђења
16. 03. 2018.
Уставни суд: Новинару Гвоздену Здравићу поново повређено право на слободу изражавања
Уставни суд Србије поништио је правоснажну пресуду Апелационог суда у Крагујевцу пошто је оценио да је њом уреднику листа „Расина прес“ и дописнику „Блица“ Гвоздену Здравићу повређена слобода изражавања и наложио овом суду да у поновљеном поступку донесе нову одлуку.
Крагујевачки Апелациони суд августа 2015. године донео је одлуку да Гвозден Здравић на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа, секретару александровачког Црвеног крста Славољубу Николићу исплати 100.000 динара.
Николић је тужио Здравића због текстова „МУП да испита адаптацију ’Старог млина’ у Митровом Пољу“ и „ Стари млин у Митровом пољу-нова жупска афера“, објављених 2011. године у локалном листу „Расина Прес“, као и текстова „Нова афера у Александровцу“ и „Крију информације о Старом млину“, који је Здравић почетком 2012. године потписао као дописник „Блица“.
Бавећи се случајем „Старог млина“, који је требало да постане туристичка атракција тог краја, Здравић је у својим текстовима тражио одговор на питања да ли је за реконструкцију поменутог објекта заиста потрошено више од 80.000 евра, да ли је и колико пара за то издвојено из општинског буџета и зашто челници александровачке општине „као змија ноге“ крију информацију о цени адаптације.
Здравић је, између осталог, изнео податке да је америчка невладина организација „Мери Корпс“ реконструкцију помогла са 60.000 долара, да је општина за ту сврху одвојила 4,6 милиона динара, као и да је председник општине Југослав Стајковац у писму подршке „Мери Корпсу“ обавестио америчку организацију да ће ова сума бити обезбеђена из општинског буџета.
Здравић затим наводи да је секретар Црвеног крста у Александровцу Славољуб Николић тврдио да је „адаптација коштала само 14.000 евра“ и да „општина за тај посао није издвојила ни динар“.
Здравић је у текстовима такође навео да је у близини „Старог млина“ председник општине Александровац саградио велелепну викендицу у етно-стилу и да се, случајно или не, изградња Стајковчеве викендице поклапа са адаптацијом млина.
Првостепени суд утврдио је, а Апелациони потврдио, да је Здравић, „без упуштања у то да ли су информацију у његовим текстовима тачне или не“, у тексту „Стари млин у Митровом пољу-нова жупска афера“ између осталог навео да је „тужилац категорично тврдио да општина није издвојила ни динар из буџета за пројекат адаптације „Старог млина“ и да нажалост није у праву“, при чему је у истом тексту, „у издвојеном делу навео да је Црвени крст председнику општине уступио пут до викендице, питајући се шта је заузврат председник општине дао менаџменту ове хуманитарне организације, да ли је то само посао тужиочеве супруге у Градској библиотеци или има нечег још вреднијег“.
Другостепени суд пресудио је да Здравић није поступио сходно одредбама Закона о јавном информисању и није проверио изворе података, а да су назначене информације негативно утицале на тужиочев живот.
После изгубљених спорова у првом и другом степену, у Крушевцу и Крагујевцу, Гвозден Здравић обратио се Уставном суду Србије.
Здравић је у уставној жалби навео да, пишући о адаптацији „Старог млина“, ниједном речју није означио тужиоца Славољуба Николића као починиоца било каквог кривичног дела, већ да је само пренео његову изјаву о висини трошкова адаптације поменутог објекта.
Усвајајући уставну жалбу новинара, највиша правна инстанца у земљи је навела да у оспореним пресудама Вишег и Апелационог суда уопште „није утврђено које то конкретно информације садржане у новинским чланцима представљају изјаве о чињеницама, а које вредносне судове о тужиоцу, што је од превасходног значаја, јер се постојање чињеница може доказати, док је истинитост вредносног суда немогуће доказати“.
„Уместо тога, парнични судови су сасвим паушално прво закључили да је подносилац уставне жалбе, без упуштања у то да ли су информације које пласира у својим текстовима тачне или не, у тим чланцима, изнео свој суд о самом тужиоцу на начин којим се вређа његова част и нарушава његов углед у јавности“, навео је суд.
Гвозден Здравић за УНС каже да ова Уставна жалба, баш као и претходна, коју је добио 2016. године, „недвосмислено указују на катастрофалан рад поступајућих судова“ и додаје, да су у његовом случају, „судови радили паушално“.
Подсетимо, Уставни суд, октобра 2016. године усвојио је уставну жалбу Гвоздена Здравића и поништио пресуду крагујевачког Апелационог суда којом је Здравић био обавезан да, због навода у истим текстовима, председнику општине Александровац Југославу Стајковцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа плати 200.000 динара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.