Извештаји са суђења

09. 03. 2017.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Дмитровић у наставку суђења: Шкора сам из поштовања преместио на место помоћника уредника „Спорта“

Саслушањем директора и главног и одговорног уредника Компаније „Новости” Радомира Дмитровића и бившег одговорног уредника листа „Спорт“ Миодрага Стојановића јуче је у Вишем суду у Београду настављено суђење по тужби новинара Срђана Шкора против НИД Компаније „Новости“ због злостављања на раду.

Дмитровић је у сведочењу навео да пре доласка у 'Новости' није чуо за Шкора.

„Иако сам сазнао од запослених да је нерадник и да је причао ружно о мени, одлучио сам да га поставим за шефа деска јер је свако место смењиво и подложно тестирању квалитета рада“.

На питање тужиочевог адвоката Зорана Лакићевића зашто је дозволио да Шкоро тако дуго буде шеф деска ако није био задовољан његовим радом, Дмитровић је одговорио да је већ после два, три месеца био незадовољан и то рекао најближим сарадницима, а онда је тражио боље решење за ово радно место у компанији „Новости“ и ван ње.

На питање зашто је Шкора усмено сменио и избрисао из импресума директор компаније „Новости“ одговорио је да је сматрао да је по закону дужан да у року од 15 дана запосленог премести на друго радно место, а да би задржавање имена тужиоца у импресуму, иако фактички не ради тај посао, било неодговорно.

„Могао сам одмах да га распоредим на место новинара, али то нисам учинио јер сам хтео да му понудим боље радно место, које не би било понижавајуће за њега с обзиром на године и искуство. У јуну је распоређен на место заменика одговорног уредника ’Спорта’, што је иначе више од шефа деска“, навео је Дмитровић и додао да је тужиоцу понудио место уредника додатака и место уредника фељтона и да је он то у разговору прихватио.

„Одустао сам од ове понуде пошто је након неколико сати нашег разговора на више сајтова објављено саопштење да сам сменио Шкора због гостовања на РТС-у. Због тога више нисам имао поверење у њега. Све се то десило истог дана када сам му саопштио да је смењен са места шефа деска и понудио места уредника“, рекао је Дмитровић  и додао да је Шкора преместио у „Спорт“, лист који по систематизацији може имати једног или више помоћника одговорног уредника.

 „Иако је лист ’Спорт’ имао већ једног помоћника Дејана Прлину, имао сам могућност да распоредим још једног помоћника што сам и учинио, звао сам одговорног уредника Стојановића и питао да ли има посла за још једног помоћника, на шта ми је он одговорио да има. Иако сам могао да га распоредим на место новинара, одлучио сам се за ово место из поштовања према Шкору“, објаснио је Дмитровић

Навео је да је Шкору одмах могао да уручи отказ након гостовања на РТС-у.

„Могао сам да му уручим отказ због гостовања на РТС-у где је без моје сагласности био потписан као шеф деска ’Вечерњих новости’, а износио је своје лично мишљење, што нисам учинио, а то говори о томе да нисам имао намеру да му дам отказ премештањем на друга радна места“.

Дмитровић је у сведочењу навео да Шкоровог имена у импресуму „Спорта“ није било јер по закону то није неопходно, с обзиром на то да је био помоћник одговорног уредника и да није неопходно наводити ни уреднике рубрика, али да је дотадашња пракса листа  била да буду наведени. Одлука одговорног уредника је била, рекао је Дмитровић, шта ће стајати у импресуму.

„Тачно је да је помоћник Прлина био уписан, а зашто није уписан Шкоро, треба да питате уредника Стојановића. Нисам рекао да Шкора не уписују“, изјавио је Дмитровић и додао да га је одговорни уредник листа „Спорт“ у разговору и писмено обавестио да Шкоро одбија да ради, али да он није предузимао никакве мере поводом тога, као и да га није упозорио.

„Пре продаје листа ’Спорт’ троје запослених из тог листа сам распоредио унутар осталих медија компаније, а Шкора нисам, из разлога које сам наводио. Не сматрам да је распоређивање Шкора у лист ’Зов’ деградација и у тренутку распоређивања, то је била оптимална одлука. Тачно је да сам рекао уреднику листа ’Зов’ да нећу толерисати нерад Шкора, као што сам то учинио у листу ’Спорт’. Већ после 20-ак дана након изласка два броја листа ’Зов’ видео сам да не испуњава норму, на основу потписаних текстова“, навео је Дмитровић.

На питање адвоката Лакићевић зашто је смањио плату Шкору без писмене одлуке у априлу, јуну и мају 2015. године, Дмитровић је одговорио да је то дискреционо право и да је на исти начин смањивао плате и другим запосленима.

Тужилац Шкоро питао је да ли му је плата умањена за месеце када је био на годишњем одмору, на шта је Дмитровић одговорио да није знао да је био на одмору јер потписује исплатне листе за 400 запослених.

На питање тужиоца зашто је и после писменог упозорења да је незаконито умањена плата за први месец наставио са умањењем, Дмитровић је одговорио да је то радио јер није испуњавао норму и да је то учинио само три месеца заредом.

На питање зашто је плата 60 посто мања за место помоћника одговорног уредника у листу „Спорт“ у односу на шефа деска, ако је то место, више од места шефа деска, Дмитровић је одговорио да је тако утврђено систематизацијом и кровним актом Компаније.

Бивши одговорни уредник листа „Спорт“ Миодраг Стојановић рекао је у сведочењу да му је у листу била потребна помоћ још једног помоћника јер је пракса од 80-их година у „Вечерњим новостима“, као и листу „Спорт“ последњих 7-8 година, да имају одговорног уредника, његовог заменика и два помоћника и да је у тренутку када је Шкоро дошао на то место он имао само два најближa сарадника.

„И од Вукотића и од Дмитровића сам тражио још људи за лист ‘Спорт’. Сваке новине треба да имају једног заменика уредника и два помоћника. Био ми је потребан квалитетан и способан новинар и уредник. Нисам никог по имену тражио да дође. Новинар је новинар и може да ради у свим областима. Истина је да је пракса да сви раде у одређеној рубрици која прати одређене области живота, али то не значи да не могу да прелазе из једне у другу“, рекао је Стојановић.

Стојановић је рекао да у импресуму није стајало име Шкора јер није хтео да ради.

„Када је Шкоро дошао у лист ’Спорт’ рекао сам му да очекујем да сарађујемо и да се прво одмори и смести, а кад буде спреман да дође да разговарамо. Због великог обима посла заборавио сам на њега. Указала ми се потреба за уредника фудбалске рубрике и понудио сам му да то ради. Рекао сам Шкору да ћу му помоћи и дати му контакте. Пристао је, али сутра га није било на колегијуму и потом ми је јавио да не жели то да ради. После сам трпео велике притиске од осталих запослених у ‘Спорту’, који су ме питали зашто Шкоро не ради и то сам преузимао на своја леђа“, навео је у сведочењу Стојановић.

Он је додао да је Шкору понудио и уређивање београских лига, али да је он и то одбио.

Стојановић је навео да је позиција шефа деска по његовом мишљењу била важнија од места помоћника уредника у листу „Спорт“ у тренутку када је Шкоро премештен, али и да је „место шефа деска од времена Вукотића па до сада деградирано и претворило се у обичног скретничара“.

Стојановић је изјавио да Шкору није била потребна шифра за компјутер и да је он требало само са њим да сарађује и ради.

„Није Шкору била потребна електронска база ранијих текстова, јер нас мељу актуелне вести. Посао помоћника је да прати филозофију уређивања, да прати актуелне догађаје, да одреди који ће новинар шта да прати, да провери наслове текстова, распореди текстове на страни, сарађује са техничким уредником и са уредницима рубрика, да физички прочита новине и упореди их са конкурентима, да контролише рад уредника и новинара“, рекао је Стојановић и додао да га нико од запослених није обавестио да Шкоро не може да приступи рачунару.

„Нисам писмено упозоравао Шкора на нерад, толерисао сам му то, све док на картону нисам написао да не ради ништа. Имао сам добре намере. Није то тражио од мене директор, јер ми иначе нисмо у добром односу, нисмо ни у лошем. Када кажем картон, то је радни картон, где се уписује ко је шта од запослених радио – број текстова са насловима. То је обавеза заспослених да попуне и то иде у платну службу. Шкоро је те картоне достављао празне. До тада сам потписивао његове празне картоне што је била моја грешка и слабост према њему“, рекао је Стојановић.

Стојановић је рекао и да је имао „четворогодишњи месечни план у глави за Шкора“ али да му писани месечни план рада није доставио као ни другим запосленима.

На питање адвоката Лакићевића да ли је при распоређивању Шкора у спортски лист знао да он нема искуства у спортском новинарству, Стојановић је одговорио да је Шкоро на месту шефа деска имао искуства и у тој области јер је то „место бог и батина, даје предлоге за све рубрике, чита све, предлаже уредницима теме“.

На питање да ли зна новинаре који нису имали везе са спортским новинарством, који су радили у другим рубрикама а да су пребачени на ту позицију, Стојановић је одговорио да је Цока Лазовић био премештен, као и новинари са телевизије, да из Компаније „Новости“ не зна за такве случајеве, али да то не сматра битним.

После саслушања, судија Весна Секулић заказала је следеће рочиште за 11. септембар и позвала сведоке Зорана Трденића и Дејана Прлину.