Извештаји са суђења
26. 01. 2017.
Бруталне казне за 021
Судије Вишег суда у Београду казнили су у последње две пресуде Радио 021 из Новог Сада са чак 780.000 динара.
За објаву фотографије убице Даријана Мусића, за коју је портал 021 добио усмену сагласност дописнице Курира из Новог Сада, мора се платити максимална могућа казна од 164.000 динара, са судским трошковима око 250.000 динара. Пресуду је донео судија Слободан Керановић, јавности познат и по политичком процесу против недељника НИН.
За истраживачки текст о полицајцима који раде као приватно обезбеђење по новосадским клубовима, а у којем су се двојица препознала иако им нису наведена имена, судија Радмила Радић је 021 казнила са максималних 400.000 динара, укључујући судске трошкове укупно 535.000 динара.
"Као локална информативна медијска кућа, никада се нисмо жалили ни протестовали на одлуке суда, шта год било у питању, а било је свачега, чак и осуђивања без икакве доказане кривице. Али је почело све чешће да буде и брутално и бахато. Као да суде са циљем да потпуно утихне оно мало преосталих локалних медија који се још увек баве својим послом, оних који су опстали у овом медијском блату и безумљу. Ни велики национални медији иза којих стоје тајкуни или мултинационалне компаније не добијају такве пресуде. Какву поруку шаљу судије овако бруталним пресудама и коме?
За случај са полицајцима суд покушава да дебату о ствари од јавног интереса угуши позивањем на прописе о заштити приватности појединачних полицајаца. Ми нисмо полицајцима улазили у спаваће собе. Ми смо их сликали у униформама у једном новосадском кафићу. На наше питање да ли су тамо били полицијским послом, или је реч о још једном случају, каквих је иначе било и то са трагичним последицама, да припадници МУП-а у службеним униформама пружају услуге приватног обезбеђења, МУП месец дана није одговарао. Ако полицајац може да вас тужи за повреду приватности зато што сте га снимили на јавном месту и у униформи, док наводно ради полицијски посао, какву то поруку шаље о транспарентности рада полиције?
Када су у питању тужбе за фотографије, штета се по правилу за сваку фотографију обрачунава по ценовнику Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, чак и у односу на тужиоце који уопште нису чланови УЛУПУДС-а. Тако се све фотографије, без обзира на уметничку вредност, вреднују по ценовнику који је прописан само за фотографије велике уметничке вредности. Да све буде још горе, чим се фотографија постави на сајт медија, судови примењују додатне коефицијенте из тог ценовника, па се догађа да штета за фотографију коју је на сајту локалног медија видело десет људи, и која дефинитивно није уметничка фотографија, буде наплаћена по вишеструко увећаној цени уметничке фотографије.
Виши суд у Београду очигледно не разуме да нису сви медији велики београдски медији, да немају велико тржиште коме се обраћају и да не могу београдски аршини да се примењују на медије из мањих средина који се обраћају мањим тржиштима. Судије се, тамо где се држе праксе, држе праксе која је установљена у поступцима против београдских националних медија па се тако исти износи досуђују Блицу, Куриру, Б92, као и локалним медијима. Ти износи које досуђују, за велики национални медиј су безначајни, али мале једноставно могу да у потпуности угуше".
На обе пресуде уложене су жалбе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.