Вести

23. 03. 2020.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

Таблоидни удар на интегритет судства

ГОНГО удружења, такозване владине невладине организације, све су утицајнији феномен како у свету, тако и у домаћем јавном животу, а током 2019. године те организације наставиле су још интензивније да пружају подршку држави, стварајући привид јавне дебате, дијалога између државе и друштва, као и привид учешћа цивилног сектора у одлучивању.

Посебно је активно било Удружење судија и тужилаца, основано са намером да парира легитимним струковним удружењима и да пружа подршку властима у покушају смањења судске независности, налаз је годишњег мониторинга Грађанских иницијатива „Удружења грађана: Сужавање простора за деловање“.

Извештај наглашава опасност која цивилном друштву прети због стварања паралелног сектора, у ситуацији када држава цивилно друштво доживљава као политичког непријатеља. Сврха оснивања тих „владиних невладиних организација“ је првенствено извлачење новца из републичког и локалних буџета кроз конкурсе за суфинансирање пројеката, али и дискредитација релевантних невладиних организација.

У извештају Грађанских иницијатива, као најопаснији пример праксе деловања ГОНГО удружења наводи се последњи случај кампање против заменика републичког тужиоца Горана Илића, против кога је републичка тужитељка Загорка Доловац покренула дисциплински поступак, само на основу оптужби од стране једног таквог удружења, објављених у таблоиду „Српски телеграф“.

„У току 2019. године ово ГОНГО удружење водило је константну кампању против тужилаца – чланова Државног већа тужилаца, који нису под контролом власти. Републичка јавна тужитељка, Загорка Доловац, пружила је практичну помоћ УСТ-у покренувши дисциплински поступак против својих колега на основу хајке ГОНГО-а и провладиних таблоида“, стоји у анализи извештаја.

Кључну улогу у заступању интереса и циљева државе, ГОНГО удружења остварују захваљујући управо приступу таблоидима, а њихова „свеприсутност“ у прорежимским телевизијама и штампаним медијима и стални напади на тужиоце и судије који нису под политичким утицајем, довољан је доказ да им је оснивач држава, сматра Лидија Комлен Николић, председница Удружења јавних тужилаца (УТС).

За само годину дана постојања, закључно са септембром прошле године, Удружење судија и тужилаца (УСТ) се 180 пута појавило у средствима информисања, а у 92 појављивања су критиковали што наше удружење и наше пројекте, што наше чланове, попут Драгане Бољевић, Горана Илића, Мише Мајића, показали су наши подаци.

Оваква удружења наносе штету нарушавајући поверење у правосуђе, јер начин на који се они изјашњавају у јавности у погледу неких професионалних питања штети интегритету правосудног система. Медије користе како би некога држали константно у фокусу напада, каже Комлен Николић.

Она додаје да је њено удружење израдило годишњу анализу појављивања чланова УСТ у прилозима телевизија и у штампаним и онлајн медијима, као и евиденцију тема и напада на независне судије, тужиоце и њихова удружења, те да је таквих било много.

Како објашњава, Удружење судија и тужилаца (УСТ) појавило се у моменту врхунца јавне дебате око уставних амандмана.

– Тај моменат је битан јер су по први пут струковна удружења али и остале организације цивилног друштва које се баве људским правима били потпуно уједињени у ставу према тексту амандмана. Сви су били једногласни да такав текст и начин на који се предвиђа уређење правосуђа апсолутно не искључује утицај политике на правосуђе. Једноставно је морао да се осмисли механизам да се појави организација која ће дати позитивно мишљење о тексту и амандманима, како би држава могла да представи јавности и Европској комисији, да има све сегменте друштва, па и цивилног, који подржавају предложене измене, додаје Комлен Николић.

Од давања легитимитета одређеним владиним законским решењима, креће даљи развој ГОНГО удружења, па како наводи наша саговорница, УСТ од самог оснивања постаје део стручне јавности, улази у радне групе за израду одређених закона, отворено подржава Министарство правде.

А само недељу дана након оснивања, на разговор их прима републички јавни тужилац, од кога, каже Комлен Николић, на бројна обраћања и саопштења еминентна удружења не добијају одговоре.

– Врло брзо су укључени у радну групу за измену Кривичног законика, због чега добијају огроман медијски простор, док удружења са вишегодишњом традицијом, УТС или Друштво судија, нису позвана да у томе учествују. У таквим околностима, можда је и боље, јер нећемо да дајемо легитимитет лошим законским решењима, јасна је Комлен Николић. Она додаје да се чланови УТС отворено у јавности изјашњавају о предметима, те да траже и да се Државно веће определи о Закону о утврђивању порекла имовине, што је према њеном мишљењу професионално и етички недопустиво.

– Постоји изричита забрана мешања у политику и давања изјава којима дајете било какву политичку подршку. МИ треба да се бавимо питањима везаним за владавину права и положај тужиоца и како га побољшати, као и организацију, да би пре свега грађанима било боље, закључује Комлен Николић.

Судија Миодраг Мајић, који је такође често био мета таблоидних напада, сматра да ГОНГО удружења наносе судству вишеструку штету, те да о томе треба говорити, али да им не треба придавати превелику пажњу јер се лако препознају и идентификују.

– Ми који познајемо стање у правосуђу претерано им не придајемо значаја јер нам је потпуно јасно да је њихов основни циљ да се увлачимо у таблоидну дебату и да се кроз њу они који нешто значе и говоре, што више провлаче кроз таблоидно блато, каже Мајић за наш лист.

Како наводи, ГОНГО су „листопадне појаве“, за које је сигуран да ће нестати заједно са намерама због којих су основани, али додаје да то не значи да нису опасни.

– Идеја ГОНГО удружења је најпре да унесу забуну, сличним називима, па код дела јавности који није упућен, њихова саопштења могу деловати као реч аутентичних представника струке. Међутим, њихово деловање и изјаве јасно показују да су готово искључиво усмерена ка појединцима у правосуђу који су одраније означени од стране извршне и законодавне власти као „проблематични“, или пак ка аутентичним удружењима која су такође на одређени начин проблем за државу, каже Мајић.

У правосуђу, које није мали сегмент, они су врло брзо раскринкани, и немају озбиљнији утицај, наставља Мајић.

– Њихова идеја је да у почетку брзо привуку велики број тужилаца, као начин брзог напредовања у служби, а све кроз политичку моћ из сенке која стоји иза њих. Њима, као безначајним удружењима, одмах су отворени сви ресурси, од медија до новца за изнајмљивање седишта, прављење прослава на које долази комплетан државни и правосудни врх, што је незамисливо за аутентична удружења, а и јасно показује да иза тога стоји пројекат, констатује Мајић.

Ненад Стефановић, председник Удружења судија и тужилаца, негира да је организација коју представља ГОНГО, а питања Данаса види као „малициозна и непримерена када се наша држава налази у ванредном стању, када судови и тужиластва раде у оваквим условима“, напомињући да тренутно „дежура у Вишем јавном тужилаштву“.

– УСТ броји 615 чланова, финансира се од чланарина и нема просторије у закупу у такозваном „кругу двојке“, већ састанке одржава искључиво у судницама и просторијама тужилаштва. Ако би неко могао да има назнаке ГОНГО финансирања, онда је то повереник ДВТ Горан Илић, јер има приходе од три министарства. Као председник УСТ немам додатних прихода као на пример вишегодишњи председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић, према подацима доступним на сајту Агенције за борбу против корупције, децидан је Стефановић.

Он додаје да је „проблем удружења Горана Илића тај што њихови функционери немају ниједан предмет у раду“.

Постављам питање у ком то предмету су функционери УТС поступали, где су донели наредбу о спровођењу истраге, где дежурају, наводи Стефановић у писаном одговору нашем листу.

На питања како то да су у готово половини појављивања у медијима тема члановима његовог удружења били критика и напади на Удружење јавних тужилаца, док са друге стране никада није критикован неки Владин предлог или рад било ког државног органа, Стефановић ипак није одговорио.

На све присутнији тренд раста броја ГОНГО удружења и ризик за стварање искривљене слике о правосуђу и друштву у Србији коју својим деловањем производе, указало је и Европско удружење судија и тужилаца за демократију и слободу МЕДЕЛ, које окупља струку из 17 земаља. У декларацији МЕДЕЛ-а се наводи да је деловање тих организација „првенствено усмерено на потврђивање и раније изнетих визија и мишљења владиних званичника“. МЕДЕЛ указује на ризик да такве организације не доприносе јавном дискурсу у демократском друштву у погледу положаја правосуђа, статуса судија и тужилаца и заштите људских права.

Пријава против тужиоца Илића одбачена

– Друге организације практично су медијски блокиране и реч струке не може да се чује, осим у ситуацији када одговарате на одређене нападе. Међутим, ни тада превише не долазите до јавности, јер је штета већ начињена, истиче још један проблем Комлен Николић. Иако је случај покренутог дисциплинског поступка против тужиоца Илића добио епилог, а притужба као неоснована одбачена од дисциплинског тужиоца ДВТ, након таблоидне буке напада, за исход ће тешко ко и чути. У вези с тим, Ненад Стефановић наводи да није удружење поднело пријаву против Илића, те да нема ни информације о исходу, иако се обраћало ДВТ захтевом за приступ том податку.

„Поступак је, по нашим информацијама, инициран и покренут од стране РЈТ и Етичког одбора. Сумњу коју имамо јесте да је по тој пријави поступао председник НО УТС као дисциплински тужилац ДВТ (Мирослав Кркелић), јер онда постоји сумња да се нашао у сукобу интереса јер се поступак водио против функционера УТС па нас такав исход и не чуди“, завршава Стефановић.

ГОНГО у другим сферама

„Податак да је 2015. било 12.000 регистрованих различитих удружења, док је тај број у овом моменту већи од 30.000 указује на један ненормалан раст и мултипликовање“, каже Комлен Николић. У извештају Грађанских иницијатива пише да је прошле године и у другим областима настављено њихово деловање, а наведено је више од 20 организација идентификованихб као ГОНГО. „Они су подржавали поступке власти, али и нападали организације цивилног друштва, снимајући спотове, водећи кампање на друштвеним мрежама и широко користећи медијски простор који им стоји на располагању у свим провладиним медијима“, наведено је у анализи извештаја.