Вести
08. 11. 2019.
Новинари на локалу угрожени, неопходно пријављивање напада
Број потенцијалних непознатих нападача на новинаре значајно је опао од 2016. године, када је формирана стална радна група за безбедност новинара, речено је јуче на састанку новинара са представницима полиције и тужилаштва у Новом Саду, који је организовала Мисија ОЕБС-а у Србији.
Како се на састанку могло чути, 2016. године 41 одсто били су потенцијални Н. Н. извршиоци деликата против новинара. Већ следеће године тај број је пао 26 одсто, да би у прошлој и овој години био на осам одсто.
У истом периоду, на територији Србије, пријављен је 171 деликт на штету новинара, а одлуке су донете у 89 предмета. Донето је 10 осуђујућих пресуда, у 23 случаја починилац је непознат, у 30 случајева пријава је одбачена, а у 32 случаја направљена је службена белешка.
Председник Независног друштва новинара Војводине Норберт Шинковић сматра да су новинари на локалу у тежем положају од колега који раде на националном нивоу.
"Ми говоримо о једној девастираној медијској сцени на локалу, где имате јако малу новинарску заједницу. Самим тим изостаје та солидарност, која можда постоји на неком вишем нивоу када је реч о нападима, јер нема ко да се солидарише са вама. Отежана ствар је и то што невладине организације врло често не разумеју проблематику о којој данас говоримо. Ако уз то додамо честу инертност самих институција, онда видимо да су новинари на локалу и те како угрожени и у тешкој ситуацији", поручује Шинковић.
Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија Веран Матић наводи да на свим светским листама Србија бележи озбиљан пад када је у питању слободно новинарство, указујући на то да један од индекса који одлучују о позицији на листи јесте и безбедност новинара.
"То је црвена лампица која би морала да се укључи код свих. Некажњивост доприноси осећају небезбедности и наш приоритетан циљ би морао да буде стварање услова превенције заштите новинара. Питање притисака је нешто што мора да се решава на нивоу целог друштва. Говор мржње долази од оних који имају политичку моћ и то се спушта у друштво, а таблоиди свему томе доприносе. У Шведској је због говора мржње направљен акциони план, пооштрени су закони, уведени су нови чланови закона, уведеја је едукација и цело друштво је активно како би се проблем решио", додаје Матић.
Предраг Рава из Удружења новинара Србије каже да је све мање новинара на локалу који се баве професионалним новинарством и који се усуђују да истражују. Према његовим речима, проблематично је то што су они који желе да притискају новинаре охрабрени сазнањем да можда неће ни одговарати за своје поступке.
На састанку се говорило и о контакт тачкама у удружењима, полицији и тужилаштву, којима новинари могу да се обрате у случају да су суочени са претњама, притисцима, нападима.
Заменица апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Бранка Милосављевић наводи податке да је на подручју овог тужилаштва од 2016. године било укупно 16 предмета у вези са нападима на новинаре, од чега је девет завршено, а код осталих је поступак у току. Она указује и на то да су 2016. на подручју њихове апелације забележена само три случаја, али да се у претходне две године тај број знатно умножио.
"Чињеница јесте да у почетку систем контакт тачака у тужилаштву није функционисао онако како смо ми замислили. Тужилаштво је један велики систем и за неке ствари је потребно више времена, па тако и за ово. Када су контакт тачке у апелационом тужилаштву постављене, онда је комуникација постојала између удружења новинара и нас, али то је било доста компликовано, јер смо ми другостепено тужилаштво и не радимо непосредно предмете, па смо морали да се обраћамо тужилаштвима која су надлежна, па да они нама шаљу информацију, и да ми информацију прослеђујемо. То је било компликовано и доста дуго је трајало. Онда су профункционисале и контакт тачке на нижим нивоима, па је успостављена непосредна сарадња између удружења новинара и тужилаштва и полиције на локалу, и све је кренуло знатно лакше, људи су се упознали. Сада је та сарадња сасвим задовољавајућа", додала је Милосављевић.
Помоћник директора полиције Звездан Радојковић објаснио је да у свих 27 подручних полицијских управа постоји одређени број контакт тачака, као и да је донето обавезујуће упутство по ком су сви полицијски службеници дужни да хитно и без одлагања поступају по пријавама лица који се баве пословима од јавног значаја у области информисања.
"Ми без пријаве тешко да можемо да причамо о било каквом поверењу. Пробајте нас, поднесите пријаву, имате толике механизме касније контроле нашег рада - и полиције и тужилаштва. Оног момента када, на пример, јавите се и кажете да сте новинар и да подносите пријаву, јер вам је украден лаптоп из просторије, тог тренутка се покреће механизам хитног и поступања без одлагања. Немојте да очекујете од нас да ми одмах, на основу онога што сте нам пријавили и што смо на основу доказа на лицу места утврдили, да се ту сигурно ради о нападу на конкретну особу јер је он новинар и да ту има напада на његову професију којом се бави. Пријавите дело на време, по могућству одмах, да ли преко удружења или лично, није важно, само га пријавите. Немојте да о томе читамо у новинама", наводи Радојковић.
У наредном периоду радиће се и на системској обуци и едукацији контакт тачака у полицији и тужилаштву на тему безбедности новинара, како би се подигли њихови нивои сензибилитета, компетенције и капацитета, да би могли да одговоре на све захтеве ради што мање празног хода.
Марија Вукасовић из Независног удружења новинара Србије каже да су сигурност и безбедност новинара на лошем нивоу, због чега је и потребно да постоји стална радна група која ће се бавити тим питањем. По НУНС-овој бази напада, број физичких и вербалних напада и директних претњи новинарима порастао је у овој години у односу на претходне.
"Када кроз неформалне разговоре са новинарима причате о механизму, углавном је констатација да нема напредака, да ништа није постигнуто. Међутим, увек покушавам да нагласим да ипак има помака. Имамо случајеве који су кроз овај механизам прошли и који су решени јако брзо и то посебно у протеклих годину дана. Јако је важно да се пријављују случајеви, чак и онда када нисмо сигурни да ли је нешто кривично дело", закључује она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.