Вести
03. 10. 2019.
РЕМ дужан да реагује на увреде и изазивање националне мржње на ТВ Хепи
Увреде и омаловажавање ректорке БУ Иванке Поповић и професора Данијела Синанија на ТВ Хепи до сада нису изазвали реакцију Регулаторног тела за електронске медије, које би морало да се огласи по службеној дужности.
Са циљем да се заштити интегритет министра финансија у Влади Србије Синише Малог и да се релативизују тврдње о министровом плагираном докторату, 30. септембра су у емисији „Добро јутро, Србијо“ на ТВ Хепи изнесене непримерене квалификације и увреде на рачун професора Филозофског факултета Данијела Синанија и ректорке Универзитета у Београду Иванке Поповић.
Ректорка Поповић и професор Синани били су у жижи јавности протеклих недеља док су трајали разговори са студентима који су блокирали Ректорат захтевајући да се Универзитет коначно изјасни о докторату Синише Малог.
Вече пре непримереног говора у студију ТВ Хепи, ректорка Поповић и професор Синани били су гости у емисији „Утисак недеље“ на ТВ Нова С, где су говорили о дешавањима током студентске блокаде, али и о академској честитости, неприхватљивости плагирања научних радова, као и о случају доктората министра Малог.
Вређање ректорке Поповић и професора Синанија по националној основи изазвало је оштре осуде. Одмах је реаговала Управа Филозофског факултета у Београду и стала у њихову заштиту, а затим и бројне јавне личности и поједине политичке партије.
Управа Филозофског факултета изразила је гнушање због вређања професора Синанија и ректорке Поповић на Телевизији Хепи. У саопштењу Филозофског факултета наводи се да је главни уредник ТВ Хепи Миломир Марић „омаловажавао професора Синанија, отворено изазивајући националну мржњу“.
Марић је Синанију, пред милионским аудиторијумом, оспорио право да са „сумњивим презименом“ учествује у решавању проблема на Универзитету у Београду и да буде, како је рекао, „морални судија“, јер би, како тврди Марић, на Косову „Тачи и Харадинај стрељали Србина који би то покушао“.
Током овог напада, Марић је вређао и чланове породице професорке Иванке Поповић, ректорке Универзитета у Београду, уз тврдњу да је у њеној породици промена стране нормална и да јој је стриц „био стаљиниста и главосеча из Новог Сада“, наводи се у саопштењу Управе Филозофског факултета у Београду и упозорава „да се ширењем националне мржње и увредљивог обраћања интензивирају унутрашњи конфликти у Србији, а друштво уводи у опасну историјску фазу“.
Ко год је пажљиво слушао разговор у студију ТВ Хепи, могао је да примети да су дискриминаторске квалификације и увреде биле увијене у ограде: „Ми никога не вређамо“, „Нећемо о националности, то је од другоразредног значаја, то није битно“, „Не правимо питање што је (Синани) Албанац“, „Може Албанац да буде професор Универзитета, може да буде било шта“, да би одмах након ове констатације уследила следећа: „Али не може један Србин да оде у Приштину и да буде морални судија Харадинају и Тачију. Они би га стрељали.“
Медији имају већу одговорност према говору мржње и дискриминацији
Забрана говора мржње и сваког облика нетолеранције и дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу националне или верске нетрпељивости, централно је место свих међународних докумената који се тичу заштите људских права, као и свих релевантних националних закона и професионалних и етичких кодекса. Због свог утицаја, посебну одговорност у спречавању ширења мржње, дискриминације и нетолеранције имају медији.
О томе се говори и у бројним документима Савета Европе, који указују на то да поруке које се преносе путем медија имају већи утицај на јавно мњење „него било који други појединачни облик изражавања“ те „могу да нанесу већу штету“, па се у том смислу од медија очекује да поштују забрану „сваког насиља, мржње, нетолеранције или дискриминације на основу расне или националне припадности, као и оне засноване на језику, вери, политичким или другим мишљењима, националном или друштвеном пореклу, полу, сексуалној оријентацији“.
ЗАКОНИ КОЈИ РЕГУЛИШУ ГОВОР МРЖЊЕ
Говор мржње и нетолеранције регулисан је различитим законима у Србији. Забрану дискриминаторског понашања и говора регулишу Закон о забрани дискриминације, као и Кривични законик Србије којим се предвиђа казна затвора од шест месеци до пет година за изазивање или распиривање националне мржње или нетрпељивости. И медијски закони и подзаконска акта детаљно регулишу ову област.
РЕМ надлежан за говор мржње у електронским медијима
Медијски закони у Србији садрже одредбе које забрањују преношење информација и говора који подстичу дискриминацију, мржњу, насиље и предвиђају могућност накнаде штете онима који су је претрпели због објављивања таквих података. Одредбе које забрањују говор мржње налазе се у Закону о јавном информисању и медијима (члан 75), као и у Закону о електронским медијима (ЗЕМ) који је релевантан у конкретном случају пошто се односи на рад телевизијских станица. Чланови 50 и 51 овог закона налажу обавезу поштовања људских права, људског достојанства и забрану говора мржње.
У члану 51 ЗЕМ-а прецизира се да је за кршење ових обавеза надлежно Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) које је дужно да се „стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета…“
Још детаљнија упутства за понашање електронских медија у контексту забране ширења говора мржње, нетолеранције и дискриминације налазе се у РЕМ-овом Правилнику о заштити људских права донетом 2015. Када се погледају одредбе овог правилника, а посебно чланови 5, 18, 20, 26 и 27, може се закључити да су у програму ТВ Хепи „Добро јутро, Србијо“ учињени вишеструки прекршаји, међу којима се издваја дискриминација због националне припадности, повреда достојанства личности, повреда части и угледа, као и повреда обавезе на истинито и потпуно информисање.
Правилник РЕМ-а
Поступак за изрицање мере би у овом случају требало да покрене РЕМ по службеној дужности, с обзиром на то да угрожавање људског достојанства, сви облици дискриминације и нетолеранције, као и говор мржње спадају у „повреде обавеза (емитера) које се односе на програмски садржај, прописане члановима 47-71 ЗЕМ-а“, у којим случајевима је дужно да реагује Регулаторно тело, као што је и прецизирано у РЕМ-овом Правилнику о начину изрицања мера (чл. 2 и 3). То, наравно, не искључује могућност да пријаве поднесу и физичка и правна лица.
РЕМ има могућност да електронским медијима који крше закон изрекне мере опомене, упозорења, да им привремено забрани приказивање програма, као и да им трајно одузме дозволу.
Међутим, ово тело је познато по својој неадекватној казненој политици, па тако само у ретким случајевима реагује и, по правилу, изриче благе мере. Привремену забрану емитовања у трајању од 24 сата РЕМ је изрекао само једном – 2015. године, и то баш Телевизији Хепи због ријалити програма „Парови“.
Након инцидента, професор Данијел Синани је за медије изјавио да очекује реакцију надлежних органа поводом напада на њега на Телевизији Хепи.
На потезу је РЕМ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.