Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Савет РЕМ-а никад није успео да се изгради као независно, кредибилно и професионално тело
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 08. 2019.

Аутор: Анђела Рељић Извор: Цензоловка

Савет РЕМ-а никад није успео да се изгради као независно, кредибилно и професионално тело

За разлику од стручних и пратећих служби овог тела које су се у ранијим периодима могле похвалити квалитетним радом, то никада није био случај са Саветом РЕМ-а, који има мандат да управља радом овог регулаторног тела и да доноси одлуке о свим важним питањима.

Савет РЕМ-а никада није функционисао у складу са начелом независности, што је основна претпоставка успешног рада сваког контролног и регулаторног тела. Од свог настанка, Савет РЕМ-а је патио од дефицита оперативне и персоналне независности, што се негативно одражавало на све сегменте његовог рада и што је оставило поражавајуће последице на целокупну област електронских медија у Србији, а првенствено на квалитет програмских садржаја и јавног информисања.

Са дугачке листе неправилности у раду овог тела корисно је подсетити бар на неке које су почињене током мандата садашњег сазива Савета РЕМ-а, а које су посебно релевантне за актуелни друштвено-политички тренутак и тичу се контроле медија током предизборне кампање, забране политичког оглашавања ван изборне кампање, као и поштовања људских права и заштите достојанства личности.

РЕМ одбија да контролише медије током кампање

Од 2016. године Савет РЕМ-а не објављује извештаје о раду медија током предизборне кампање, нити предузима мере према медијима који извештавају неуједначено. Током кампање за председничке изборе 2017. РЕМ је одбио и да врши мониторинг извештавања медија, а то није чинио ни 2018. током локалних избора, чиме је оставио слободно поље за недозвољену промоцију појединих политичких опција и за дискриминацију других.

Извештавање појединих медија, иначе обавезних да свим политичким актерима обезбеде равномерну заступљеност, због тога се претворило у пропагандно фаворизовање владајућег кандидата, док су сви остали учесници били дискриминисани.

Према истраживању агенције БИРОДИ, кандидат који је 2017. освојио друго место, Саша Јанковић, имао је 90 одсто мање времена у информативним програмима електронских медија са националном покривеношћу од победника на председничким изборима, Александра Вучића.

Због одбијања РЕМ-а да врши своје надлежности у време избора од 2016. до 2018. грађани Србије су остали ускраћени за своје право да путем електронских медија буду објективно информисани о програмима свих политичких кандидата, а погажен је и кључни предуслов демократских и фер избора – да сви учесници политичке утакмице имају слободан приступ медијима и равноправан третман у њима.

Нема контроле незаконитог политичког оглашавања

У годинама иза нас континуирано је изостајала и реакција РЕМ-а на случајеве политичког оглашавања ван изборне кампање, што је пракса која је забрањена законом, а што се посебно могло видети у програмима приватних емитера са националном фреквенцијом, као и на локалним ТВ станицама. Такво политичко оглашавање најчешће се огледало у преносима интегралних страначких скупова у редовном телевизијском програму.

Иначе, РЕМ је, из непознатих разлога, у фебруару 2019. повукао из употребе сопствени Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, који је регулисао понашање и обавезе медија у свим изборним циклусима. Нови правилник још није донет, што значи да ова област тренутно није прецизније уређена.

Нема ни контроле националних телевизија

Важно је напоменути и да садашњи сазив Савета РЕМ-а не предузима ништа како би осигурао да телевизије са националном фреквенцијом испуњавају своје програмске обавезе утврђене дозволом добијеном на конкурсу, иако службе РЕМ-а из године у годину констатују озбиљне пропусте како у раду комерцијалних националних емитера тако и у раду јавног медијског сервиса.

Тако РЕМ у својим извештајима из године у годину констатује да су комерцијални емитери „наставили тренд комерцијализације програма и смањења разноврсности садржаја“, да ниједна комерцијална телевизија не емитује свих пет жанрова, што је био услов за добијање дозволе, да у потпуности изостају културно-уметнички програми, као и да доминирају ријалити програми и информативне емисије. Међутим, и поред оваквих налаза, али и законске обавезе, Савет РЕМ-а никада није изрекао ниједну меру емитерима.

Не штити децу од насиља, примитивизма и простаклука

Осим што доприноси урушавању демократских процеса, Регулаторно тело од свог оснивања показује шокантну несензибилност према заштити права деце и заштити људског достојанства у аудиовизуелном медијском простору.

Посебно је узнемирујућа чињеница да садашњи Савет РЕМ-а, упркос бројним апелима јавности и јасним законским одредбама, не предузима ништа да заштити децу и малолетнике, као ни целокупну јавност од неприкладних програма, укључујући и ријалитије, у којима доминирају насиље, примитивизам и простаклук, а који се емитују у време када се читаве породице налазе испред ТВ екрана.

Иако се ради о програмима који су штетни по морални и ментални развој малолетника, РЕМ годинама одбија да санкционише одговорне емитере који оваквом праксом не само да крше закон већ наносе несагледиве последице читавим генерацијама младих и читавом друштву.

Добро је подсетити се да је заштита деце од неприкладних програма један од најважнијих стандарда европске медијске регулативе која свим медијима забрањује објављивање садржаја који могу нанети штету малолетницима. Код нас се, међутим, такви програми приказују од раног јутра, у термину дечјег програма, и то без икаквих санкција!

Када се говори о лошем учинку Савета РЕМ-а, треба рећи и да су негативне оцене о раду овог тела  забележене у готово свим годишњим извештајима Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција, а исти став могао се чути и на бројним панелима и прочитати у анализама које су спровели различити тимови и домаћих и међународних стручњака.

Општи закључак, који се из године у годину понавља, јесте да је неефикасно и исполитизовано Регулаторно тело кључни проблем аудиовизуелног медијског простора у Србији и да би га под хитно требало решити како би се унапредио квалитет јавног информисања и ослободили медији, и на тај начин оживели демократски процеси у друштву.


Прочитајте и: Без независног РЕМ-а нема слободних медија

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси