Вести

02. 07. 2019.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Лажне вести на Балкану као извештавање о животу на Месецу из 18. века. Само опасније

Лажне вести креирају се масовно у врху власти и преплавиле су регион који, због недостатка јаких демократских институција, слабо уме да се брани од пропаганде. Лажне вести постале су и моћно средство за нападе на независне медије и професионалне новинаре.

Откако је амерички председник Доналд Трамп у јануару 2017. године први пут оптужио медије да су fake news, прво ЦНН, а затим и друге ТВ куће и угледне дневнике попут НБЦ, АБЦ, ЦБС, Вашингтон поста и Њујорк тајмса, политички моћници Балкана почели су да се понашају као да су добили позив за регрутацију у Трампову пропагандну свиту или као бикови којима пред очима лично Трамп млати црвеном марамом.

Лажне вести креирају се масовно у врху власти и преплавиле су регион који, због недостатка јаких демократских институција, слабо уме да се брани од пропаганде. Лажне вести постале су и моћно средство за нападе на независне медије и професионалне новинаре.

„Косовски политичари су ми више пута рекли: ако Трамп може да користи лажне вести, можемо и ми“, рекао је на недавној приштинској регионалној конференцији посвећеној лажним вестима Faik Ispahiu из Kallxo.com, портала који се бави истрагама корупције, случајева организованог криминала, сукоба интереса, злоупотребе службеног положаја и сличних тема због којих политичари региона, не само на Косову, следе Трампов пример таргетирања новинара.

На регионалној конференцији Лажне вести, оружје модерне пропаганде, коју је француски портал Курије де Балкан организовао у Приштини 24. јуна, окупила се интернационална екипа са циљем да се разговара са независним новинарима и активистима из региона који су били мете лажних вести и да се размене искуства и утврде ефикасни начини одбране.

Највише је било новинара са самог Косова, из северног и јужног дела, из Француске, Италије, Србије, Македоније, Црне Горе. Показало се да су им искуства готово идентична, да су сви у региону суочени са врло сличним нивоом опасне контаминације лажима у медијској сфери, као и да су у свим балканским државама новинари појединачно или медиј у ком раде били жртве напада лажним вестима, а механизми и мреже моћи који стоје иза лажних вести су идентични.

Технологија и друштвене мреже дале замајац лажима

Николо Каранти, уредник и истраживач италијанског портала који се бави балканским темама Osservatorio Balcani e Caucaso, изнео је за Цензоловку један стари пример „извештавања“ о животу на Месецу да би илустровао да се не суочавамо са нечим новим на медијској сцени.

Мада овдашњи медији често, захваљујући пропаганди, попримају облик извештавања са Месеца, а Каранти тврди да је „пропаганда моћна ствар и да може да убеди људе у реалност која није реална“, лажи су добиле нови замајац захваљујући технологији, друштвеним мрежама и све снажнијој неолибералној монополизацији политике и новца.

„Примери лажних вести су веома стари. На пример, занимљив је случај из 18. века када је један часопис из Њујорка објавио шест чланака о животу на Месецу, са дивним фотографијама које су, очигледно, биле лажне. Данас технологија омогућава да се лажне вести шире брже, а захваљујући друштвеним мрежама оне долазе до свакога. До пре само неколико година било је тешко штампати новине и дистрибуирати их широм света, пре свега јер је то било скупо, а сада је довољно да направите веб-сајт и ако знате енглески, имаћете интернационалну публику. Највећи произвођачи лажних вести данас поседују најмоћније медије, и то за професионалне медије значи борбу са дивовима. Није лако“, каже Каранти.

У слабашним балканским демократијама спој технологије, новца, криминала и природа режима на власти довели су до драматичног пада поверења у медије и опште дискредитације новинарске професије. Ово су последице све масовнијег и бржег ширења лажних вести. Публика којој се новинари обраћају све теже разликује лажне вести од оних правих.

Новонасталу ситуацију обилато користе политичари на власти у вери да би свака лаж могла да им прође као истина, поготово кад служи да се професионални новинари оптуже за лаж. У свим државама региона иза лажних вести стоје власти, моћни политички и економски центри, који буквално имају на располагању комплетан државни апарат којим манипулишу и највеће медије са националном покривеношћу.

Професионални медији који се супротстављају лажним вестима, било да их директно раскринкавају као пропагандне лажи и објављују истраживања која су супротна официјелним тврдњама, било да су принуђени да се бране од лажних вести јер их власт таргетира и дискредитује као непријатеље државе, располажу веома танким финансијским средствима. То је као борба Давида и Голијата.

Европске владе користе медије и пласирају лажне вести

Жан-Арно Деренс, главни и одговорни уредник Курије де Балкан, каже за Цензоловку да је термин „лажне вести“ нов, али да концепт нажалост није, као и да постоје нови моменти који целу ситуацију додатно отежавају.

„Увек су новинари свуда у свету, не само овде на Балкану, били угрожени лажним вестима. Нове су две ствари. Сада су у разним земљама Европе, у Мађарској, Словачкој, Италији, а рекао бих и у Француској, чланови владе директно укључени у креирање лажних вести. То је нешто ново. С друге стране, у самим медијима имамо конфузнију ситуацију него раније кад је постојала стриктна подела на медије под контролом владе и независне медије, који су углавном били опозициони. Кључно је питање како владе које су ауторитарне свуда по Европи користе медије и који су то канали којима пласирају и шире лажне вести.

Друго важно питање јесте власништво над медијима и најчешће су приватни медији под контролом људи блиских влади. Последица свега овога је драматичан пад кредибилитета медија. У Француској је пре неки дан објављено истраживање које је показало драматичан пад поверења људи у медије. Ниједна медијска кућа се не издваја из тога, никоме не верују, ни штампи, ни телевизији, ни радију. Најчешће се окрећу Фејсбуку и другим социјалним мрежама. За све то одговорне су и власти и њима блиски тајкуни, али и саме медијске куће. У Француској, можда више него у Србији, сами новинари имају део одговорности“, каже Деренс за Цензоловку.

На питање зашто су медији изгубили поверење публике, Деренс истиче да људи све јасније виде повезаност власти и власника медија и не верују у истинитост:

„На пример, у Француској се све јасније види веза најутицајнијих медија са Макроном. И то људи знају, јасно им је одакле долази то што такви медији пишу и говоре и одлучују да им не верују. Тај тренд се у Европи шири.“

Беса Луци, главна уредница приштинског независног портала Косово 2.0, основаног 2010. године прво као блогерска платформа, а данас раде као институт новинарства, креативне продукције, заговарања људских права и медијског плурализма, сматра да многи политичари и моћници користе лажне вести да би делегитимизовали новинаре и медије који их критикују. Она истиче да такво понашање пада на плодно тло и да смањено поверење у медије охрабрује политичке манипулације.

„Они једноставно изјаве да је нешто лажна вест да би умањили критику. Пре неколико месеци смо имали случај кад је председник Тачи гостовао код Адриатика Кељмендија на КТВ и кад га је Кељменди провоцирао око његових изјава о корекцији граница између Косова и Србије, Тачи је почео да понавља ’лажне вести, лажне вести трудећи се да прекрије глас новинара како се не би чуле његове речи. Многи људи су били запрепашћени таквим понашањем председника и очигледном манипулацијом, коришћењем формулације ’лажне вести’ да би се напао новинар.

Политичари покушавају да извуку корист из чињенице да је генерално веома умањено поверење у медије, и кад вичу на њих, као што је то Тачи урадио са Кељмендијем, они играју на ту карту. Они осећају да би такав покушај дискредитације могао да им успе јер свуда око нас је много лажних вести, а кредибилитет новинара је нарушен у јавности. Чак и професионални, кредибилни медији морају да се стално боре да би доказали да су кредибилни, а део политичара то користи настојећи да их дискредитује како би могли несметано и неконтролисано да спроводе своје политичке агенде“, каже Беса Луци.

Гладијатори лажних вести

Татјана Лазаревић, главна уредница независног портала Коссев.инфо, била је недавно у врло сличној ситуацији покушаја дискредитације, кад је председник Србије Александар Вучић све медије на северу Косова оптужио за непријатељско деловање јер се финансирају преко међународних фондова.

„Најплоднија земља за лажне вести јесте северна Митровица. Имамо посла са гладијаторима продукције лажних вести чији су јасан циљ и претња да изазову насиље, а политичка намера је да се подигну тензије између Албанаца и Срба. Те би тензије биле мање да нема тога“, каже Лазаревићева, која је на регионалној конференцији као драстичан и најсвежији пример лансирања лажне вести изнела случај косовске политичарке, посланице владајуће партије Фљоре Бровине.

Бровина је фотографију са једног ирачког порнографског сајта представила као доказ да су српски војници силовали Албанке, а косовски медији су већином ту фотографију објавили без замагљивања. И мада је лажна вест управо захваљујући медијима разоткривена, почетно кршење професионалне етике било је веома опасно за нестабилне прилике.

У Курије де Балкан сматрају да се „данас у балканским земљама манипулација чињеницама и стварношћу употребљава као оружје против независних новинара, грађанског друштва и политичких опонената како би се они дискредитовали, обешчастили и виртуелно уништили“.

Физичко насиље, па и покушаји убиства, у таквој атмосфери су очекивани. Случајеви таквог таргетирања врло су изражени у Србији и о њима је, кроз један конкретан случај, за Цензоловку говорила Бојана Павловић, новинарка КРИК-а, истраживачке мреже која се бави истрагом корупције, организованог криминала и злоупотребом положаја и чије су новинарске приче награђене значајним међународним признањима, али су им донеле и отворену омразу представника власти.

„Многима је познат случај из 2016. године кад је наш уредник Стеван Дојчиновић неколико дана био нападан на насловним странама таблоида. Још ништа нисмо били објавили од приче на којој смо радили, али је Информер имао наш радни наслов и објавио га је. Истраживали смо имовину председника, тада премијера Србије, Александра Вучића. Услед напада, ситуација је у редакцији била прилично напета. Наравно да нас је то тада омело у раду. Морали смо да се бринемо како да реагујемо, како да се заштитимо и да ли ће такви вербални напади прећи у физичке нападе на улици или негде другде. Морали смо тиме да се бавимо. Сада све мање и мање успевају да нас дестабилизују. Нажалост, то је већ постало уобичајено код нас, то таргетирање и са позиција власти и из медија који су им блиски“, каже Павловићева.

За државе Балкана и новинаре који се у њима буквално боре за дах може да звучи утешно да су лажне вести тренд у целом свету, не само код Трампа који има највеће заслуге за иницијацију и популарност самог појма, али у суштини им управо раширеност појаве отежава и загорчава живот.

Овдашњи моћници не само да су инспирисани из иностранства кад је у питању манипулација лажним вестима већ добијају и подршку колега из значајнијих земаља Европе и света, земаља које сви доживљавамо као бранитеље демократије и слободе медија.

То измицање подршке слободним, професионалним медијима, коју су до пре само неколико година снажно добијали из традиционалних демократија, потпуно је нова ситуација за новинарство у региону, на коју ће тек морати да се пронађе одговор. Солидарност колега из професионалних медија широм света и јачање мреже узајамне подршке и сарадње намеће се као решење, иако је ова тема тек површно поменута на конференцији.

ВУЧИЋЕВ ХОРОР: НОВИНАРИ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ

За Вучићев случај таргетирања медија на северу Косова уредница Коссева Татјана Лазаревић каже да је „то безбедносно била опасна оптужба“. Овај случај је био готово школски пример како режим у Србији независне, професионалне и критичке медије претвара у политичку опозицију против које су дозвољени сви методи прљаве политичке кампање.

Лазаревићева је за Цензоловку описала контекст у ком се напад догодио:

– Напад је стигао са највишег политичког нивоа и упућен је на буквално најнижи ниво медија, на локални медиј, и то где – у Косовској Митровици. Не знам шта је тиме хтео да постигне осим што се напад догодио у тренутку предизборне кампање Српске листе за локалне изборе. Српска листа није имала политичког такмаца на тим изборима и ужасава ме помисао да је требало да ми послужимо као политички такмац за њихову изборну кампању. Стварно је хорор да медије стави наспрам политичке странке.

Осим те очигледне дискрепанције, било ми је страшно да се политичари мешају у рад слободних медија, што је у старту неприхватљиво. Још страшнији ми је био начин, јер ако нас он назива агентурама, непријатељима, ако нас оптужује да радимо против државних интереса и да разбијамо јединство, логично је да безбедносне службе раде на нама. Притом је Вучић на врху безбедносне пирамиде и једино је логично закључити да се безбедносне службе баве нама.

Све је било веома нелогично, али кад се све сложи у неки логички низ – неминовно црта мету на челу. То је врло непријатан осећај. Верујем да радимо поштено и професионално, као и да је све што радимо у интересу јавности и државе, а онда се појави неко ко треба да чува уставни поредак земље и прогласи нас непријатељима.