Вести
08. 05. 2019.
Читаоци вратили Гардијан на зелену грану
На читаоце који би их кроз краудфандинг кампање финансијски подржавали све више рачунају и медији у Србији и региону. У такву кампању, према сазнањима Цензоловке, упустиће се наредног месеца дневни лист Данас, из којег наводе да ће ускоро бити познато на које ће све начине грађани моћи да подрже овај лист.
Издавач британског Гардијана дуго није имао прилику да саопштење за јавност о свом пословању припрема с тако посебним задовољством, као оно објављено почетком овог месеца. Након низа година с губицима (прошле године износили су 19 милиона, а пре три године 57 милиона фунти) Гардијану се у минулој фискалној 2018/19 години коначно дигао главу изнад воде: укњижен је профит од 800.000 фунти, први такав у безмало две деценије.
Укупни приходи компаније Гардијан Њуз&Медија порасли су у прошлој години за 3% на 223 милиона фунти, највећи након 2008/09, од чега је више од половине (55%) потекло из дигиталних активност – огласа, претплате и донација читалаца. По оволиком уделу прихода од дигитала Гардијан нема конкуренцију у својој земљи.
655.000 редовних месечних донатора
Читаоци су се, у овом случају, показали кључним фактором. Гардијан, познато је, упорно одолева притисцима да, попут других светских медија, уведе пејвол, али је то, показало се успешно, компензовано адекватним одговором читалаца на апел листа да на разне начине финансијски помогну и квалитетно новинарство и опстанак самог медија.
Гардијан тренутно има 655.000 редовних месечних донатора који кроз донације или претплату подржавају дигитално и принтано издање листа, а ту је и њих око 300.000 који су у прошлој години једнократно помогли лист.
Раст подршке читалаца у линији је с порастом отворених страница на Гардијановом сајту. У априлу 2016. тај сајт је имао 790 милиона прегледаних страница, а тај број је до марта ове године нарастао на 1,35 милијарди.
„Захваљујуц́и подршци наших читалаца и невероватном напорном раду и таленту особља Гардијана, дошли смо до важне финансијске прекретнице. Сада смо на одрживој позицији и способнији смо да остваримо своју сврху производњом изванредног новинарства које схвата и осветљава наше време“, изјавила је главна уредница издања Гардијан Њуз&Медија Кетрин Вајнер.
Уз све стрелице нагоре у графиконима, једна стрелица надоле била је изразито важна у посве изненађујућем финансијском опоравку Гардијана: она која је показивала смањење трошкова пословања. У последње три године они су смањени за петину, али то је, уз остале потезе, подразумевало и отпуштање 450 запослених.
Без укључивања читалаца у финансијско подржавање омиљеног листа, међутим, укупни повољни резултати би сигурно изостали.
Гардијан је пре четири године кроз донације или претплату подржавало око 190.000 људи, да би се данас та армија и више него утростручила. Од 655.000 оних који подржавају Гардијан, њих око 300.000 су претплатници на дигитално и принтано издање листа као и других издања, док остатак чине донатори и они који се воде као чланови.
Медијски аналитичари оцењују да се у случају Гардијана потврђује правило да је за свеукупну одрживост једног медија важније да остварује више прихода од својих читалаца него од оглашивача.
Улога читалаца који су спремни да финансијски подрже одређени медији долази до изражаја нарочито када други приходи, пре свега од оглашавања, нису довољни за обезбеде нормално функционисање медија.
Разлози за то могу бити разни – од неатрактивности самог медија за оглашавање до „препорука“ да се у њему, хм, није пожељно оглашавати. На све ово, појединим медијима у Србији редовно се ускраћује и приступ буџетском новцу кроз конкурсе за суфинансирање медијских пројеката.
Данас покреће кампању
Упитна одрживост колико и будућност превасходно су утицали на медије у Србији али и региону да почну да размишљају о томе да се обрате својим читаоцима за донације. На такве потезе све се више одлучују и некомерцијални, медији цивилног сектора, који обично зависе од исхода домаћих и међународних конкурса и воље донатора.
Као моделу који обезбеђује алтернативно финансирање, медији се све више окрећу тзв. краудфандингу (crowdfunding), начину прикупљању новца од великог броја малих давалаца, најчешће обичних грађана.
У такву кампању, према сазнањима Цензоловке, упустиће се наредног месеца дневни лист Данас, из којег наводе да ће ускоро бити познато на које ће све начине грађани моћи да подрже овај лист.
Независно друштво новинара Војводине је почетком априла позвало грађане да кроз донације подрже даље објављивање текстова и истраживачких прича на порталима Аутономија (на српском и мађарском језику) те Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE).
НДНВ је у свом позиву указао на потребу стварања „савеза грађана и новинара“.
„Зашто је потребан такав савез и вама и нама? Зато што живимо у окружењу у којем је критика означена као “напад” уместо као “подстицај за напредак”. Зато да бисмо ми наставили да објављујемо квалитетне истраживачке и аналитичке приче, квалитетне колумне, репортаже, вести и извештаје… И зато да бисте ви били упознати са свим одлукама, догађајима и појавама који креирају или одређују односе у друштву.“
Међу успешнијим краудфандинг кампањама у региону слови она коју је покренуо хрватски портал Лупига, када је за неких месец дана кроз донације прикупљено око 42 хиљаде долара.
СЋФ обучавала локалне медије о вођењу краудфандинг кампања У жељи да помогне локалним независним медијима, Славко Ћурувија фондација организовала је прошле године обуку за 16 медија, углавном из онлајн сфере, о спровођењу краудфандинг кампања. Током обуке представници медија упознали су се са истраживањем о моделима успешних медијских crowdfunding кампања у региону и у свету, али и о томе шта је од тих искустава могуће применити у Србији, те о употреби друштвених мрежа у циљу повезивања с публиком. По завршетку обуке медији су предложили идеје за своје краудфандинг кампање, од којих је три финансијски подржала Славко Ћурувија фондација. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.