Вести
10. 04. 2019.
Скривена држава функционише
У првостепеној пресуди за убиство Славка Ћурувије изостали су налогодавац, околности и мотив зашто је он убијен и у чему је његова кривица, изјавила је данас ФоНету историчарка Бранка Прпа, која је пре 20 година живела са власником Дневног телеграфа и Европљанина и била са њим у тренутку убиства, када је и сама нападнута.
Прпа је указала да непосредни извршилац није осуђен, јер је она идентификовала другог човека, а не Мирослава Курака, како је наведено у оптужници.
Према њеним речима, изостанак налогодавца је неподношљива чињеница у свим судским процесима и у свим истрагама које се односе на досадашња политичка убиства.
У овом случају, као и у другим, у пресудама постоје само припадници државне безбедности, па „испада да нема других нивоа власти, осим њих, и да они то раде у слободном времену, да убијају људе који су значајни за једно друштво и државу, па и самог премијера“, предочила је Прпа.
Како је упозорила, немогућност да се открију налогодавци и политичка позадина свих досадашњих политичких убистава говори да „скривена држава“ и даље функционише. Прпа наводи да после 5. октобра нису демонтиране службе које су кључне полуге за политичко насиље.
Коришћење ресурса државе, чија је основна функција да штити своје грађане и њихову имовину, према оцени Прпе, претворило се у државу која „убија своје грађане“. Грађани су, како је приметила, постали транпарентни, јер се прате, прислушкују и посматрају камерама, док је власт, која по својој природи мора бити транспарентна, „мање транспарентна него икада у историји“.
Прпа зато сматра да „имамо ужасан проблем“, који је системски, темељан и политички.
“Са оваквим начином кажњавања, односно са оваквим судским пресудама, убиства ће се наставити“, предвидела је Прпа,“ јер онај који такво убиство планира и служби наложи да га изведе - не одговара“.
Најмање што Прпа очекује јесте да Апелациони суд потврди првостепену пресуду, док откривање налогодавца убиства Ћурувије сврстава у „домен забавне емисије“.
“Ако кажемо да су одговорни они који су вршили власт, знамо поименце ко је све вршио власт у то време,“ напомиње Прпа и подсећа да је Ћурувија прогањан током целе 1998. године.
У то време, како каже, „црвено-црна коалиција“ донела је Закон о јавном информисању, по којем су његове новине, они новинари, сукцесивно кажњавани, а епилог тога је било убиство.
“Та отворена питања апсолутно показују како смо ми као грађани немоћни према власти, како нећемо да постављамо неугодна питања и тако сами вређамо сопствену интелигенцију“, сматра Прпа, која се пита „докле ћемо то радити“.
Трочлано судско веће Одељења Специјалног суда за организовани криминал, пресудило је већином гласова да су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак криви за убиство Ћурувије 11.априла 1999. године у ходнику испред дворишне зграде у којој је становао у Светогорској улици у Београду.
Марковић, као тадашњи начелник Ресора државне безбедности (РДБ), и Радоњић, у то време начелник београдског центра РДБ, добили су по 30 година затвора. Ромић је, као главни инспектор Друге управе РДБ у време Ћурувијиног убиства, осуђен на 20 година затвора, колико и тадашњи припадник резервног састава РДБ Мирослав Курак, који је у бекству, па је осуђен у одсуству.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.