Вести

27. 03. 2019.

Аутор: CINS Извор: Данас

РЕМ-ови уступци телевизијама на штету деце

Иако уочава да телевизије са националном фреквенцијом емитују програм који штети малолетницима, РЕМ пропушта да их казни. Софтвер регулатора забележио је за три године најмање 1.000 прекршаја телевизија у означавању за који узраст је програм.

Епилога на суду није било, што бивша чланица РЕМ-а сматра уступком телевизијама у корист зараде од рекламирања. РЕМ спорове покреће због других прекршаја и то месецима након што се догоде, због чега је скоро половина поступака застарела, пише ЦИНС.

За време новогодишњих празника, 2. јануара 2013, у 10 сати ујутру ТВ Прва емитовала је филм Секач. Филм обилује експлицитним сценама убистава – мушкарац је убоо ножем жену у груди након што ју је страсно пољубио, старија особа усмрћена је на исти начин, а једном човеку је пререзан врат. У горњем десном углу екрана филм је био означен као неприкладан за млађе од 16 година.

Шест месеци касније, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је у извештају програм окарактерисало као неадекватно означен.

Телевизије често намерно спуштају границу узраста за који је програм прилагођен, навео је РЕМ у извештају, а млађи од 16 година су „посебно осетљива малолетничка популација за неприкладне садржаје“.

Да је Прва програм обележила ознаком 18, оклоности би се промениле – филм би био емитован тек након поноћи, број гледалаца би се смањио, као и приход од реклама.

Према извештају РЕМ-а, сличним триковима су се служиле и телевизије Б92, Пинк, Happy па и јавни сервис Радио-телевизија Србије (РТС).

Због непоштовања Закона о електронским медијима, односно Кодекса понашања емитера, РЕМ је могао да опомене ТВ Прву, привремено јој забрани рад или одузме дозволу. Ипак, РЕМ није казнио емитера, а неадекватно обележене филмове на појединим телевизијама гледамо и данас.

Маја Дивац, која се годинама бави заштитом права деце у медијима, каже за ЦИНС да и кратка изложеност насилним садржајима са ТВ екрана повећава агресивно понашање: „Деца прихватају насиље као модел понашања, сматрају да је то нормално и навикавају се. Онда им мучења, патње, страдања, насилан однос једног човека према другом постају нормални, смањује се емпатија“.

РЕМ против емитера може да покрене и прекршајни поступак, иначе меру коју регулатор најчешће користи.

Како би проверили да ли исто важи у случајевима непоштовања права малолетика, Прекршајни суд у Београду омогућио је новинарима Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) увид у више од 20 поступака против телевизија са националном фреквенцијом, решених у периоду од 2015. до краја 2017. године.

Те поступке РЕМ је покренуо због недозвољеног оглашавања, односно по сасвим другом основу, али су новинари открили да регулатор има прецизне податке и о повредама прописа који се односе на заштиту малолетника.

Наиме, када иницира судски процес, РЕМ суду доставља мониторинг за месец у ком су се прекршаји догодили, а из ког се јасно види који су чланови закона кршени и колико пута. Уз то прилаже извештај са детаљним описом прекршаја због ког покреће поступак, често уз фотографије. Анализом су новинари ЦИНС-а уочили да су мониторингом утврђени и прекршаји којих касније нема у извештајима. Тако је у трогодишњем периоду РЕМ уочио око 1000 прекршаја телевизија Пинк, Хаппy, Б92, РТС, Прва који се односе на јасно означавање програма који могу да угрозе малолетнике.

Тим поводом РЕМ није изрицао мере упозорења, опомене, нити је привремено одузимао дозволе, а емитере није гонио ни на суду.

Рекламе већи проблем од заштите деце

Обавеза да телевизије круговима у боји и адекватним бројевима за узраст означе програм који може да угрози децу и омладину, као и да воде рачуна о времену приказивања, уведен је пре скоро 12 година. Једно време РЕМ није имао техничких могућности да прати да ли телевизије поштују ова правила, али је софтверска апликација то 2011. године омогућила.

У фебруару 2016. ТВ Прва није адекватно означила садржај 339 пута, судећи по мониторингу над радом тог медија. У извештају који је РЕМ приложио не пише када су и на који начин учињени ови пропусти, јер поступак пред судом није покренут због тога. Првој је суђено због 75 преступа који се односе на дужину и начин емитовања реклама и телевизијске продаје.

Пре Прве, у новембру 2015, телевизија Хаппy је учинила 191 прекршај, а РТС 153. Хаппy је исту ствар урадио 176 пута у априлу наредне године, такође без последица.

Прекршаји су у знатно мањој мери уочени и код телевизије Б92 – у три месеца 2015. девет пута, и телевизије Пинк у септембру те године – 10 пута.

Новинари ЦИНС-а пронашли су – мимо анализираног узорка – само један пример када је РЕМ покренуо поступак због кршења права малолетника – против Хаппy-ја крајем 2016, али је поступак због застаре обустављен две године касније.

Гордана Суша, од 2010. до 2016. године чланица Савета РЕМ-а – тела које доноси одлуке у регулатору – у интервјуу за ЦИНС је објаснила да тек изменама закона 2015. означавање регулисано и да је телевизијама требало неко време да се уходају, због чега су им прекршаји толерисани. Чињеница да РЕМ ни касније није покретао поступке, према њеном мишљењу, представља чињење услуге телевизијама.

На захтев новинара из РЕМ-а нису омогућили интервју, нити су одговорили на питања.

Суд: РЕМ касно подноси прекршајне пријаве

Велики број прекршајних спорова које РЕМ другим поводом иницира против телевизија са националном фреквенцијом застари.

Од 2015. до краја 2017. године, РЕМ је поднео 181 захтев за покретање прекршајног поступка, показују подаци из београдског суда. Готово сви су се односили на прекршаје у рекламирању на телевизији.

Од 181 предмета решено је 112, узимајући у обзир да су неки предмети спојени. Од тога је, након истека две године од учињеног прекршаја, више од две трећине застарело или су судије одбациле захтеве за вођење спора.

РЕМ је поступке често покретао девет и више месеци након прекршаја, а суду је у појединим случајевима требало и неколико месеци да предмет додели судији како би суђење почело.

У неким поступцима из 2016, против РТС-а и Хаппy-ја, РЕМ се жалио на рад Прекршајног суда, наводећи да „тенденциозо одуговлачи поступак у циљу наступања застарелости”.

Прекршајни суд је одговорио да су „наводи из притужбе произвољни, неистинити и непроверени”, јер РЕМ није ни извршио увид у предмете на које се жали, како би пронашао разлоге зашто процес толико траје. Судија се жалила да је РЕМ касно пријавио емитере – једном након 10, а у другом случају после девет месеци, чиме је суду упола скратио време за рад.

Пракса РЕМ-а, утврдила је судија у другим предметима, је да захтев за покретање поступка подноси близу истека рока од годину дана, а често и након тога. У тим случајевима судија је одбацивала захтеве због наступања релативне застарелости, наводи се у одговору суда РЕМ-у.

Гордана Суша за кашњење криви обим посла запослених у РЕМ-у. Због тога се, наводи, спорови нису покретали за сваки појединачни преступ емитера него се, примера ради, за хиљаду прекршаја на једној телевизији покретао један прекршајни поступак.

“Ми смо тиме, објективно, кршили закон”, додала је Суша.

Пинк: Блокада код банака, милиони од АОФИ-а

Иако ретке, казне за телевизије у прекршајним поступцима могу да буду милионске, показују подаци Прекршајног суда.

Тако су, у априлу 2015, софтвер РЕМ-а и запослени у овом телу препознали прекршаје у емисијама „Магазин ин“ и „Недељно поподне са Леом Киш“, емитоване на Пинку. Водитељке су у студију делиле гостима производе спонзора, чиме ова телевизија није одвојила телевизијско оглашавање од телевизијске продаје, оценио је РЕМ.

Због овог и других преступа, Пинк и Жељко Митровић, уредник и власник телевизије, завршили су пред судом који их је осудио на 3,1 милион динара. Пинк и Митровић су у трогодишњем периоду највише пута осуђени – укупно девет пута на казне, опомене и новчане износе који укупно износе више од 16,4 милиона динара.

У априлу 2017, бранећи се на суду, Пинк је молио да се приликом изрицања пресуде узме у обзир изузетно тешка финансијска ситуација у којој се налази, јер „често не може да наплати своја потраживања према трећим лицима, а још чешће се налази у блокади код пословних банака“.

За то време, Пинку је одобрено неколико кредита од државне Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), о чему је ЦИНС писао.

Тако је од 2015. до 2017. АОФИ Пинку позајмио близу 1,3 милијарди динара, а 2014. је државна агенција практично гарантовала за послове телевизије.

Пинк није одговорио на питања која су послали новинари ЦИНС-а, али је у обраћању суду умео да укаже на пропусте РЕМ-а.

Тако се у појединим поступцима пред Прекршајним судом РЕМ погрешно позивао на чланове Закона о електронским медијима који су престали да важе у мају 2016. ступањем на снагу новог Закона о оглашавању. Новинари ЦИНС-а пронашли су неколико десетина оваквих примера у поступцима против телевизија Пинк, Прве, Хаппy, Б92. У некима од њих управо је пропуст РЕМ-а био разлог за ослобађање телевизија од казни.