Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Могенс Бличер Бјерегард: Власт легализује нападе на новинаре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

31. 01. 2019.

Аутор: Александра Поповић Извор: Данас

Председник Европске федерације новинара, за Данас о стању у медијима у Србији

Могенс Бличер Бјерегард: Власт легализује нападе на новинаре

Напади на новинаре и медије од стране политичара, вођа и јавних функционера, притисци и осуде као што је случај напада на Данас због објављивања Кораксове карикатуре са ликом Хитлера, стварају непријатељско окружење за све новинаре. Они су застрашени и медијима постаје немогуће да раде у условима таквих напада политичара, јер ако са највишег нивоа стижу јасни притисци онда ће и остали људи осетити да могу тако да се понашају.

 Вође постављају стандарде, закључује Могенс Бличер Бјерегард, председник Европске федерације новинара (ЕФЈ), у специјалном интервјуу за Данас.

Председник ЕФЈ дошао је из Данске у Београд како би учествовао на конференцији „Медијске слободе и ауторска права“ коју су организовали Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Мисија ОЕБС у Србији, где је представљена и хроника напада на новинаре. Уочи конференције, Бјерегард је у разговору за наш лист коментарисао и број случајева напада на новинаре, истичући да се такве ствари најчешће дешавају у земљама у којима политичари не воле критику и не схватају да је она део демократије.

– Главни проблем у Србији је што и даље видимо много насиља, притисака на медије, неразрешених случајева напада на новинаре, то и даље представља велики изазов, навео је он.

* Последњи и најозбиљнији случај напада на новинаре је паљење куће новинара Милана Јовановића. Видели смо да је о томе причао и председник Вучић на панелу о медијским слободама на Светском економском форуму у Давосу и пар дана након тога је ухапшен и осумњичени налогодавац, председник општине Гроцка.

– Поздрављам то хапшење и заиста је веома важно да нагласимо колико се ретко, и у другим земљама, види да налогодавци и инспиратори таквих злочина заиста буду приведени правди. То је свакако једно од побољшања.

* Хапшење је први корак, сада очекујемо да видимо епилог, судски процес и казне. Када узмете у обзир колико је времена било потребно да се неки други случајеви разреше, колико је дуго трајало суђење за убиство Славка Ћурувије, да ли мислите да наш систем има капацитет да доведе до краја случај Јовановић?

– Ми смо и у ранијим посетама Србији наглашавали да стари случајеви морају да се разреше али и даље се не виде помаци, постоји 18 неразрешених напада на новинаре и даље имате ситуацију у којој се то занемарује. Надамо се да ће случај Јовановић бити почетак новог приступа и подстичемо власти да ово схвате озбиљно. Када постоје вербални напади на новинаре, то је први корак нарушавања слободе медија, а посебно када ти напади долазе од стране власти. Власт креира окружење у коме се легализују напади на новинаре, што води до озбиљнијих случајева који се у најгорем сценарију заврше убиством. Вође држава, политичари, сви представници власти, у обавези су да штите новинаре. Уместо тога, неретко видимо да их нападају и критикују позивајући се на слободу говора.

* Политичари у Србији често користе ту слободу говора као изговор да називају новинаре страним агентима, плаћеницима, непријатељима државе, шта можемо да учинимо поводом тога?

– Често то раде и важно је да буду опрезни и увиде које су последице тога. Не треба нам да политичке вође едукују новинаре, да их уче свом послу или их вербално нападају, већ да штите новинаре, то је њихова дужност. А ми знамо да је наша обавеза да будемо етични, тачни, избалансирани, о томе ми сами морамо да водимо рачуна.

* Мислите ли да медији у Србији знају које су њихове обавезе и одговорности у том погледу? Ми имамо климу у којој су медији подељени, све је више прорежимских медија који постају промотери власти, како то променити?

– Мој савет је да се уверимо да сви медији потпадају под саморегулацију – да поштују професионална тела као што је Савет за штампу и да се служе етичким стандардима. У супротном они сами остављају простор властима да њима управљају и покушавају да их регулишу. Морамо да покажемо да смо способни да то сами урадимо.

* Око регулације медија, посебно уз нарастајућу појаву лажних вести, води се велика полемика на глобалном нивоу, не само код нас. Шта мислите, који је најбољи модел за борбу против овог тренда?

– Прво морамо да се отарасимо термина „лажне вести“, то је логичка грешка јер ако је нешто лажно онда то није вест, то је пропаганда, дезинформација. Прво то морамо да дефинишемо, а онда је најбољи начин за борбу против тих лажи – одржавање високих новинарских стандарда, саморегулација, и медијско описмењавање јавности.

* А која је улога државе и власти у томе?

– Да не покушавају да праве још један систем који ће додатно проверавати новинаре. Власт мора да се уздржи од просуђивања да ли су нешто лажне вести јер је све чешће да они прочитају нешто што им се свиђа, што им не иде у прилог и онда то једноставно назову лажним вестима. То је недопустиво, ако имају неке замерке и жалбе, могу да их упуте саветима за штампу а не да сами доносе пресуде новинарима.

О карикатурама и политичарима

* У Србији смо имали један врло упечатљив случај крајем прошле године, када су сви политичари пресуђивали и осуђивали лист Данас због објављивања Цораxове карикатуре са ликовима Хитлера и Гебелса који држе у рукама народне посланике, представнике владајуће партије. Како медији могу да се заштите од оваквих напада власти?

– Тако што ће испричати приче које морају да буду испричане. Ту се опет враћамо на квалитет новинарства – да је неопходно рећи све информације, бити транспарентан. Знате да ја долазим из земље у којој су карикатуре прилично популарне, то је део коментара у новинама који не треба преиспитивати. Јако је важно да карикатуристи имају потпуну слободу да раде свој посао, они чине медијску слику потпуном. Код нас у Данској је то нормално и политичари то прихватају. Наш премијер нашао се на неким карикатурама и многе од њих критиковале су политику према избеглицама, али нико из власти није покушао да интервенише или назове то непримереним.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

01.02.

2019.

Слободан Ћук [нерегистровани] у 18:44

СВЕТА КРАВА!?

Па није таблоид "Данас" никакав изузетак, па да нико не сме да га критикује! Или мислите, да све пише "Данас", мора да наиђе на одушевљење васколике јавности? А колики домет у јавности има, најбоље говори минорни тираж.
Зашто од "Данаса" правите "СВЕТУ КРАВУ"!

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси