Вести
29. 01. 2019.
Да ли је извињење поводом историјске рехабилитације квислиншких снага површно или аутентично
Политикин забавник поново критикован због Љотића
У земљи у којој већина штампаних медија крши кодекс новинара готово свакодневно, последње две недеље највише пажње јавности изазивају текстови у Политикином забавнику.
Први „Ко су били љотићевци“ је испровоцирао готово једногласну осуду због, како је оцењено, рехабилитације квислиншких одреда који су учествовали у најстрашнијим злочинима током Другог светског рата. Реакцију, додуше знатно скромнију, изазвао је и текст у овонедељном броју Политикиног забавника „Ко су заиста били љотићевци“.
„Лига социјалдемократа Војводине сматра да је најмање шта је уредништво недељника ‘Политикин забавник’ могло да уради, поводом прошлонедељног срамног текста о Димитрију Љотићу, извињење читаоцима и целокупној јавности. Нажалост, уместо извињења добили смо крајње неутралан текст уредника, који се извињава читаоцима, ако су текст разумели на начин који није примерен“, наводи се у саопштењу ове политичке странке.
Они додају да се у овом тексту помињу друге квислиншке снаге, које су, „као што знамо“, такође, имале негативну улогу у Другом светском рату.
„Трагично је да не постоји спремност да се проблеми назову правим именом. Релативизовати улогу лидера српских фашиста Димитрија Љотића, а потом се веома површно оградити од текста, је недопустиво. На тај начин се ствара плодно тло за нове релативизације. Могуће је очекивати позитиван текст о било којем ратном злочинцу. Куда то води?“, питају из ЛСВ-а уз захтев да држава почне да ради свој посао и да казни све оне који релативизују злочине и протагонисте тих злочина.
Извињење о којем говоре се у новом броју Политикиног забавника појављује као увод текста „Ко су заиста били љотићевци“.
„Спорни текст под насловом ‘Дуго путовање Хенрика Лаутнера’, објављен у прошлом број нашег листа, изазвао је буру негодовања код читалаца, једног дела медија и шире јавности. Политикин забавник није желео да релативизује улогу злочиначких јединица организације ‘Збор’, као ни Димитрија Љотића, и њихових недела током Другог светског рата! Извињавамо се свима који су наш текст тако схватили, а посебно јеврејској и ромској заједници“, наводи се у уводу текста у Политикином Забавнику.
Главни уредник овог листа Зефирино Граси, није желео да коментарише критике које је на његов рачун упутио ЛСВ. С друге стране, одговор је понудио историчар Предраг Ј. Марковић, један од коаутора текста „Ко су заиста били љотићевци?“.
„Други текст у Политикином забавнику је настао после много година читања и разговора са људима који раде докторате на теме Другог светског рата. Функционери ЛСВ-а можда боље познају ту тематику“, казао је Марковић за Данас.
У самом тексту „Ко су заиста били љотићевци?“ који је веома критичан према поборницима Димитрија Љотића се наводи да је, када су у они питању, „клатно рехабилитације отишло исувише удесно“.
„Мада нико не оправдава љотићевце, има покушаја да се слика о њима улепша и ублажи. Љотићевци се приказују као бранитељи српства и православља, као војници високог морала и верници једне идеологије, макар и погрешне. Готово да нема већих издајника у српској историји“, наводи се у тексту Политикиног забавника.
Аутори наводе да су љотићевци били једини омиљени Срби код нациста и да је њихова организација „Збор“ била једина српска политичка организација којој су Немци дозволили несметан рад после окупације.
„Највећи грех љотићеваца ипак је њихово ентузијастичко учествовање у великим злочинима против српских цивила. Довољно је поменути Крагујевац. Они су активно учествовали у одабиру ко ће бити стрељан, а кога треба пустити“, стоји у тексту Политикиног забавника.
Овонедељни текст је драстично другачији од прошлонедељног у којем је, између осталог стајало, да се Димитрије Љотић „бринуо о реду у Србији“, да је имао „јединице високог морала“, да је „осуђивао погроме Јевреја“, да је добар део српских масона „спасао из логора“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.