Вести

03. 12. 2018.

Аутор: Милош Обрадовић Извор: Нова економија

Регулаторно тело за електронске медије

У раљама политике и ријалитија

Републичка радиодифузна агенција (РРА) основана је 2003. године као једна од првих независних и самосталних регулаторних институција након петооктобарских промена 2000. године. Значај тела који регулише емитовање програма радијских и и пре свега телевизијских станица био је огроман у прављењу демократског друштва.

Доношењем Закона о електронским медијима 2014. године РРА мења име у Регулаторно тело за електронске медије, али њена функција остаје иста: „Делотворно спровођење утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији, унапређивање квалитета и разноврсности услуга електронских медија, допринос очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања, у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија на начин примерен демократском друштву".

Због значаја медија, а посебно електронских, за друштво, ова агенција је вероватно била изложена највећим притисцима политичара и критикама јавности скоро од оснивања. РРА, а затим РЕМ нападани су због одабира станица којима је додељена дозвола, гледања кроз прсте ТВ станицама у погледу дужине емитовања реклама, неометаног директног преноса конгреса и прослава појединих (владајућих) политичких партија,  избора одређених чланова на места у управним одборима јавних сервиса РТВ-а и РТС-а (управо је у току избор за чланове УО ових емитера), а са појавом ријалити емисија почела је ноћна мора и за регулаторно тело које би требало да води рачуна о заштити малолетника и достојанства гледалаца. Наравно, највећа бура би се дизала пред изборе када би се мерила заступљеност политичких странака на телевизијама и количина пропагандних спотова. 

Ипак, чини се да спомињање РЕМ-а од стране политичара, пре свега опозиције, никада није било чешће него последњих година. Додуше, томе је можда допринела и сама ова институција када се изузела из праћења предизборне кампање у медијима за председничке изборе 2017. и локалне изборе 2018. године. Такође јавности није, по први пут, представљен ни извештај о надзору медијских услуга ни за парламентарне изборе 2016. Из РЕМ-а је речено да немају законску обавезу да објављују извештаје о раду емитера током предизборне кампање, као и да  немају довољно људи да би пратили кампању у медијима. 

На крају се појавило и објашњење да нису платили лиценцу за софтвер који им то омогућава. Ограничили су се само на рад по пријавама грађана, иако неке невладине организације тврде да никада нису добили одговоре на њихове пријаве. Мада у закону о електронским медијима заиста нема прецизиране законске обавезе да надгледају медијско праћење кампање, неки чланови закона обезбеђују свим учесницима медијску заступљеност без дискриминације. Такође, бивша чланица Савета РЕМ-а Гордана Суша тврдила је да је, док је она била у овој институцији, набављен софтвер за праћење извештавања медија.

Мада РЕМ није анализирао заступљеност странака и кандидата у кампањи, можда баш да не би морао да реагује, други јесу. Тако је БИРОДИ утврдио да је од укупног посматраног времена Александар Вучић као премијер био присутан у 31 одсто, а као председнички кандидат у 17 одсто времена. Први наредни кандидат био је заступљен са једноцифреним процентом. Такође, контекст у ком су кандидати представљани био је на неким телевизијама чак и смешан. На Пинку је рецимо од укупно 20.000 секунди (за 21 дан) Вучић у само 10 секунди негативно представљен. Један од закључака БИРОДИ-ја је и да су „тела која се старају о интегритету изборног процеса, као што су РЕМ и Агенција за борбу против корупције, видно одсутна из медијског простора".

Приликом кампање за локалне изборе 2018. године такође су независни посматрачи уочили уздржаност РЕМ-а. У анализи посматрачке мисије ЦРТА- е наводи се да је РЕМ само издао саопштење којим је подсетило пружаоце медијских услуга да су током изборне кампање дужни да се придржавају специфичних правила прописаних законима.

На интернет страни РЕМ-а није објављено да ли је, било по службеној дужности било на основу пријава грађана, РЕМ заиста утврђивао да ли су се пружаоци медијских услуга доследно придржавали правила. Такође, током изборног процеса 318 грађана поднело је пријаве РЕМ-у електронским путем, а и активисти ЦРТА-е су препорученом поштом упутили регулатору четири пријаве, којима су указали на кршења одредаба Правилника, али РЕМ их није објавио нити је обавестио јавност да ли је покренуо поступке по основу ових пријава. 

Ипак, у току кампање за избор Скупштине града Београда, РЕМ је морао да донесе неке одлуке у вези са предизборним спотовима које су одјекнуле у јавности. Предизборни спот „Градоначелник" изборне листе „Александар Вучић – Зато што волимо Београд!” емитован је 18. фебруара 2018. године. У споту су приказане фотографије Драгана Ђиласа и Александра Шапића, уз приказ какав би нерад и пљачка задесили град када би они били изабрани. Овим је прекршен Закон о оглашавању који налаже да се  фотографија не може објавити уколико претходно није прибављен пристанак лица са фотографије, а РЕМ је на хитној седници истог дана донео одлуку да се забрани емитовање спота. 

Ово иначе није први пут да је РЕМ забранио емитовање неког спота СНС-а. Током председничке кампање 2017. наложио је обустављање емитовања спота у коме се при крају чује „Вучићу, педеру", на иницијативу неких ЛГБТ удружења и зато што „огласна порука не сме да садржи изјаве или визуелно представљање које се може сматрати увредљивим" како је наведено у саопштењу РЕМ-а. После само неколико дана, опет је РТС поднео захтев за мониторинг два спота изборне листе „Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују". На једном од њих се поручује да се не гласа за број један (СНС). У овом случају РЕМ је донео одлуку да нема разлога за забрану, што је послужило прорежимским таблоидима да оптуже РЕМ да  је „диригован из једног центра моћи" и да мери „двоструким аршинима". 

Ова предизборна кампања достигла је кулминацију, бар што се тиче РЕМ-а, дан пред изборе након емисије Упитник на РТС-у, у којој је са представницима опозиције гостовао и Горан Весић, када је чланица Савета РЕМ-а Оливера Зекић послала допис медијима да је представник СНС-а утишаван. У афери „реглери" у којој се РТС лоше бранио, Зекићева је у име РЕМ-а тврдила да је Весић најгласније говорио у студију, а најслабије се чуо на екранима и да је за два децибела утишаван када је говорио. У писму Драгану Бујошевићу, генералном директору РТС-а, она наводи да „без могућности да вас, због недостатака у самом закону, чак и опоменем, одлучила сам да вам бар јавно кажем шта сте, ко зна због чега и за кога, урадили".

Никада није објављено да ли је стручна служба РЕМ-а спровела поступак по овом питању и какви су резултати, нити је објављена наводна пријава грађана због које је чланица Савета реаговала. 

Разврат на ТВ без казне

Псовање, физички обрачуни, порнографија, неморал. Није тешко погодити, ради се о ријалити програмима, односно већини њих који се приказују нажалост на телевизијама са националном фреквенцијом. Највише позива да РЕМ делује, од забране неких емисија до затварања телевизијских станица, стигло је због ријалити програма. Последња два министра културе, актуелни Владан Вукосављевић и претходни Иван Тасовац, позвала су да се нешто уради по том питању, а пошто ником другом то није у опису посла, прозван је РЕМ.

Тасовац је у марту 2015. године оценио да „такви програми не само да имају негативан утицај на млађу популацију, већ су и еклатантан пример покушаја деградације целокупне медијске сцене у Србији", као и да је „уверен да ће Регулаторно тело за електронске медије предузети све мере у складу са својим делокругом рада поводом ријалитија Парови, који се приказује на ТВ Хепи, оцењујући да је та емисија дно дна домаће продукције".

Пре два месеца сличну оцену дао је и актуелни министар Вукосављевић, речима да ријалити програми не би смели да се приказују у програмима телевизија са националном фреквенцијом.

„То је државни ресурс и апсурдно је ту емитовати програме који духовно и ментално уништавају један народ. Ријалити програми су срамота за медијску сцену. Волео бих да Министарство културе и информисања добије ингеренције да утиче на емитовање ријалити програма, али то тренутно није случај." 

Ова изјава министра културе Вукосављевића изазвала је буру и донекле показала ко је ко, или боље ко је с ким на српској политичкој и медијској сцени. Промптно је реаговала, опет, Оливера Зекић у име РЕМ-а речима да се „ријалити програми не забрањују нигде, па неће ни у Србији". Она је у отвореном писму „министру без косе", како га је назвала, истакла да се „регулатива по правилу не доноси за појединачне емисије или формате, јер таква врста поступања, без обзира на то што је у неком тренутку прави лек за постојећи проблем, може лако да склизне, хајде то да поновимо, у цензуру". Поред Жељка Митровића, власника Пинка чији програм у великој мери зависи од ријалитија, у одбрану слободе медија и ријалитија скочили су и Вукосављевићеве колеге из владе, министар полиције Небојша Стефановић и министар одбране Александар Вулин. Па и сама премијерка Ана Брнабић поручила је да не могу министри да уређују приватне медије, а на регулаторном телу је да реагује ако треба.

Иначе, на почетку емитовања ријалитија у Србији РРА је имала другачији став. Савет РРА, реагујући на опсцености емитоване у овим програмима, указао је на „потребу да се програми ускладе са правилима елементарне пристојности и да потреба за већом гледаношћу не може бити оправдање за емитовање скаредних и увредљивих садржаја".

У реду, можда је превише забранити све ријалитије, али када већ пређу границе пристојности и закона, требало би их санкционисати. Е па, РЕМ је, како стоји у њиховом годишњем извештају за 2017. Годину, изрекао свега две опомене и једно упозорење за све програме за целу годину. Годинама су у РЕМ-у тврдили да их закон хендикепира тиме што не могу да финансијски кажњавају емитере, али РЕМ има у рукама једну моћну меру коју никада или скоро никада не користи. Наиме, има могућност привремене забране емитовања програма и трајно одузимање дозвола. Само једном, 2015. године, РЕМ је донео одлуку да се на 24 сата обустави емитовање ријалитија Парови на ТВ Хепи због „емитовања садржаја који могу тешко да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника", а конкретно због порнографије.

Укупно од ступања на снагу Закона о електронским медијима РЕМ је изрекао 28 опомена и 19 упозорења. Ако нема могућност директно да казни телевизије, РЕМ има право да поднесе прекршајну пријаву и то је урадио 1.020 пута, према подацима НУНС-а. Судови су донели 491 пресуду, од чега је 310 обустава поступка због застарелости. Ово сасвим сигурно указује да емитери немају чега да се плаше.
Сам РЕМ је урадио два извештаја о ТВ ријалитијима, један је објављен 2015, а други 2017. године. У првом су до детаља дати бројни примери физичког насиља, говора мржње и вређања на националној основи, приказивања порнографије, вређања достојанства личности и угрожавања права детета. Ово се углавном поклапа са оним што по закону РЕМ треба да штити.  

Независност и самосталност

У јулу ове године објављен је извештај „Независност и рад регулаторног тела за електронске медије у Републици Србији" коју је наручио Савет Европе.

У извештају се наводи да „РЕМ делује унутар изазовног медијског контекста, без оптималне подршке парламента и маргинализован од стране Министарства културе и информисања". Такође се истиче да многе заинтересоване стране из области медија не доживљавају РЕМ као тело које ће указати на недостатак спровођења или уклањања одговорности (на пример, праћење изборних кампања), што нарушава његов јавни кредибилитет. Аутори су приметили да надзорно тело нема овлашћења да наметне финансијске санкције које су сасвим сигурно делотворније од укора и упозорења, али да, с друге стране, РЕМ недовољно користи санкције с највећим ефектом застрашивања које поседује, тј. привремену забрану програма.

О томе колико је РЕМ самосталан и независан може говорити и податак да од 2016. године, уместо девет чланова савета како је статутом предвиђено, он има само шест чланова и при томе нема председника. Од њих девет четири члана предлажу политичка тела (одбор Народне скупштине за културу и информисање, одбор Скупштине Аутономне Покрајине и  савети националних мањина које чине политички представници странака националних мањина) што значи да у овако крњем саставу они имају одлучујући утицај на рад Савета. У препорукама НУНС-а за унапређење рада РЕМ-а наводи се да у случају да Савет из било ког разлога изгуби још једног члана, рад РЕМ-а ће бити у приличној мери блокиран, јер ће изостати двотрећинска већина, која је потребна за избор председника и потпредседника Савета, усвајање подзаконских аката из надлежности РЕМ-а (укључујући Статут, Пословник о раду и друге подзаконске акте) за доношење решења о одузимању дозволе.

Савет увек био под утицајем моћних политичких актера

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, истиче да РЕМ никада није у потпуности остваривао своје законске задатке, или их макар није обављао колико је могао.

„Иако унутар РЕМ ван сваке сумње има људи који професионално обављају свој посао, мислим да је Савет увек био под утицајима најмоћнијих политичких и медијских актера. Самим тим, они никада нису у потпуности могли да испуне своју улогу регулатора, а већина чланова је пристајала на такву улогу. Ствари су се временом погоршале, што је нарочито видљиво у одсуству надзора у вези са изборном кампањом. Раније је РРА продуковала статистике које су јасно показивале премоћ владајућих у информативном програму телевизија, али се нису бавили на пример  провером да ли се оглашавање врши под истим финансијским условима. У неколико последњих изборних циклуса актуелни савет РЕМ је у обесмислио своје постојање очигледно пристрасним поступањем и још много више непоступањем у случајевима повреда правила чију примену РЕМ надзире. Не знам колико на РЕМ утиче то што ради у непотпуном саставу, али је сигурно одређеног утицаја на рад ове институције имало то што је унета неизвесност и нејасност у статус запослених након законске реформе од пре неколико година”, каже Ненадић.

РЕМ не обавља улогу која му је поверена

Маја Дивац из продукцијске групе Мрежа за „Нову економију" оцењује да РЕМ одавно не функционише као независно регулаторно тело и не ради свој посао, нити обавља улогу која му је поверена.

„У том смислу ово тело не да не ради у циљу ’унапређивања квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноса очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама Закона о електронским медијима, на начин примерен демократском друштву’, већ би без имало претеривања могло да се констатује да систематски ради на урушавању свега наведеног у претходном цитату", изричита је Маја Дивац.

Она подсећа да иако поједини емитери који имају националну фреквенцију, годинама на дневној основи крше и медијске законе и правилнике које је донео и сам РЕМ, ово тело не само да не реагује, већ и само ствара амбијент у коме електронски медији могу без икаквих последица да приказују медијске садржаје који су у супротности са професионалним и етичким стандардима, као и са домаћом и европском регулативом.

„Пракса изрицања благих мера очигледна је и у случајевима када пружалац медијских услуга (ПМУ) учестало понавља исти прекршај. На пример, од пет мера упозорења изречених током 2016, Савет РЕМ-а је три мере упозорења изрекао ТВ Хепи због истог прекршаја – кршења права малолетника. Иако је очигледно да ова телевизија, и поред упозорења регулатора, наставља са понављањем истог прекршаја, Савет РЕМ-а се није одлучио да изрекне тежу казну", каже Маја Дивац, додајући да изостају и реакције на кршење закона од стране ПМУ у случајевима недозвољене политичке промоције у време изборне кампање, у случајевима приказивања програма који су штетни за децу и малолетнике, у случају погубне праксе емитовања ријалити емисија у отвореном програму у дневном термину. 

Она оцењује скандалозним то што Савет РЕМ-а, који је надлежно тело за поступање у оваквим ситуацијама, годинама толерише непримерене ријалити програме који се приказују у терминима када и деца и млади прате ТВ програме.

„Домаћи закони и етички кодекси, као и европска медијска регулатива, јасно бране приказивање оваквих садржаја у дневним терминима и у отвореном ТВ програму. Треба додати да ријалити програми, какви се приказују у Србији, нису непримерени само за најмлађу, већ и за целокупну популацију, с обзиром на то да приказују садржаје који вређају људско достојанство и наносе немерљиву штету духовном и интелектуалном развоју сваког друштва. Скандалозно је и то што Савет РЕМ-а не само да годинама толерише приказивање оваквих садржаја, већ и отворено стаје у заштиту комерцијалних телевизија које приказују такве скаредне програме. Чланови Савета РЕМ-а би због таквог поступања морали бити санкционисани. За почетак, неопходно је што пре разрешити дужности све садашње чланове Савета РЕМ-а", сматра Маја Дивац.

Пројекат „Независна контролна тела - чувари владавине права и демократије у Србији” финансира National Endowment for Democracy.

Овај текст, целокупан садржај и изнети ставови су искључива одговорност Business Info Group као издавача Нове економије и ни на који начин не одражавају ставове и мишљења National Endowment for Democracy.