Вести

27. 11. 2018.

Аутор: ЦЕПРОМ, Б. Ц. Извор: Данас

Доступност непримерених садржаја малолетницима

Колико медији могу имати негативан утицај на децу?

Ријалити програми и сцене насиља и вулгарности на телевизијама, отвореност интернета и доступност друштвених мрежа, као и узнемирујући садржаји у штампи, могу имати веома негативан утицај на развој деце, слажу се стручњаци у сваком делу планете већ годинама.

Бројни прописи су усвојени на националном и глобалном нивоу како би се заштитила деца од таквих садржаја, али чини се да медији не маре много због тога.

У складу са европским стандардима у Србији су донети закони који се баве овом облашћу, као што су Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, који се ослања управо на Директиву Европске уније о аудиовизуелним медијским услугама. Ову област регулишу и различити подзаконски акти, као и медијски кодекси.

Упркос томе, како се наводи у последњем извештају Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), у периоду од 2014. до 2017. године ово тело изрекло је укупно 18 мера против електронских медија у Србији. Најчешће, мере су изрицане националној телевизији Хепи – укупно десет. Пинку је изречено пет мера, а Првој три. Велика већина изречених мера, подсећају нас у РЕМ-у, односила се на непоштовање прописа који се тичу заштите малолетника.

„Национална Хепи ТВ и Пинк најчешће су упозораване, односно опомињане, због кршења законских одредби – осам, односно пет пута“, наводи се у извештају РЕМ-а.

Удружење новинара Србије и УНИЦЕФ спровели су анализу медијских програма 2013. године и дошли су до сличних закључака. Телевизије у Србији, према њиховом налазу, не придржавају се означавања програма који нису препоручљиви за децу, а код свих телевизија, укључујући и јавни сервис, уочено је било да постоји пракса да се програми који нису препоручљиви за децу млађу од 16 година, углавном серијски програм, репризирају у дневним терминима.

За ТВ Пинк, оцењено је у овој анализи, карактеристично је емитовање највећег броја ријалити формата, који су често приказивани у дневном термину иако неки од њих нису примерени за целодневно емитовање.

На још један проблем указује и најновије истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) које открива да чак и у малобројним медијским садржајима који се примарно односе на децу доминирају теме са негативном конотацијом. Тако су злостављање деце, насиље, наркоманија и несреће повод или централна тема у чак 56 одсто прилога које објаве телевизије са националном фреквенцијом и дневна штампа у нашој земљи, што указује и на занемаривање афирмативних прича који би имали позитиван утицај на саму децу.

Ријалити програми изразито штетни по децу

Стручњаци су једногласни – деца се налазе под посебним утицајем медија који код њих могу изазвати и дугорочне последице. Уколико су деца изложена непримереним медијским садржајима, то може утицати  потпуно негативно на њихов психо-социјални развој.

„Ријалити програми као најдрастичнији пример промоције морално врло упитних вредности, у том смислу, посебно су проблематични за децу. Поруке које се кроз такве програме шаљу промовишу брз начин стицања богатства и популарности, врло често и вербално и физичко насиље као прихватљив начин комуникације, истичу да је у реду месецима не учинити никакав професионални напор и за то бити награђен и посебно дају легитимитет воајерисању и жељи да се завити у туђи интимни живот. Имајући све то у виду, последице дуготрајног конзумирања ријалити програма могу бити видљиве и код одраслих“, оцењује Бојана Селаковић, чланица Управног одбора Удружења Родитељ.

Додатно отежавајућа околност за данашњу медијску публику, па и децу, како додаје, јесте преливање садржаја у различите форме медија. Све оно што се деси у живом преносу ријалити програма на националној ТВ станици, практично одмах постаје доступно на интернету и коментарисано на друштвеном мрежама и насловницама дневне штампе.

„Онај ко не прати телевизијски пренос, врло тешко ће се изоловати од информација из актуелних ријалити програма ако користи интернет или купује било шта на киосцима. У страховитој трци за одрживост и публику, сами медији нису претерано заинтересовани за заштиту деце од непримерених садржаја. Зато је највећа одговорност на родитељима да најпре својим примером деци укажу на непримерене медијске садржаје, а онда и помогну да изграде критичку свест о свему што се кроз медије пласира“, наглашава наша саговорница из Удружења Родитељ.

Означавање ТВ програма и улога родитеља

На интернету и у штампи за сада је тешко упозорити на садржај који није прилагођен деци, али зато барем на телевизијама постоји систем означавања ТВ програма који може штетити деци и који почива на подели одговорности између регулатора, медија и родитеља, односно дечијих старатеља.

Старосна ознака која је звучно најављена и видљива на екрану треба да буде упозорење и добра смерница за одабир ТВ садржаја за гледање. На основу информација које имамо треба да одлучимо да ли је безбедно оставити дете пред ТВ екраном, одлучити се за заједничко гледање ради евентуалних објашњења или пребацити канал, угасити телевизор, јер са ради о програму који никако није намењен нашем детету, наводи се у анализи УНС-а и УНИЦЕФ-а.

Обавеза медија је и да се најава програма који носи старосну ознаку објављује искључиво у време дозвољено за емитовање тог програма. ТВ програм са ознаком 12 може се емитовати у време када се очекује да деца прате програм уз родитеље, садржај са ознаком 16 може се емитовати само између 22 сата и 6 ујутро, а онај са ознаком 18 може се емитовати само између 23 сата и 6 ујутро. Ознаке треба да су присутне све време трајања програма.

Развојни психолог Нада Кораћ је, током кампање коју су овим поводом реализовали РЕМ, УНС и УНИЦЕФ пре две године, рекла да није довољно да родитељ када види ознаку да програм није препоручљив деци млађој од 12 година једноставно каже – немој ово да гледаш.

„Родитељ треба више да буде активан, не да само каже овај програм не смеш да гледаш. Ознака треба да буде повод за дијалог, а не да родитељи играју улогу саобраћајца па када виде црвено светло кажу да не сме да се прелази улица. Родитељи ознаке треба да користе као повод за дијалог са дететом у којем ће и сазнати нешто о детету и детету пружити подршку у потенцијално трауматичној ситуацији“, оценила је тада Кораћ.

Који медијски садржаји стимулишу развој деце?

Један од предлога стручњака јесте и да деци, за почетак, не треба дозволити да гледају ТВ увече пред спавање. Најпре, како каже педагошкиња Јелена Холцер, садржаји који су у вечерњим терминима су углавном прилагођени одраслима, а неретко су превише стресни и за одрасле којима су намењени.

„Садржаји које упијамо пред сан се утискују и утичу не само на квалитет спавања већ и на нашу општу перцепцију. Зато се за децу пред спавање увек препоручују лагани садржаји и ритуали са родитељима, као што су заједничко причање прича или читање бајки“, саветује Холцер.

Она додаје да је доказано да деца која су гледала дечје образовне емисије боље читају и имају развијеније вербалне вештине од деце која гледају само цртане филмове и програме за одрасле.

„Како не тражи никакву менталну активност, ТВ може деловати као ублаживач стреса, како за одрасле, тако и за децу. Управо зато, за децу су препоручљиви документарни научни програми, екранизоване бајке, емисије о животињском и биљном свету. Са друге стране, деца не би смела да гледају информативне емисије (вести, дневник) јер немају искуства и знања која имају одрасли па је оно што чују за њих збуњујуће и застрашујуће, као ни акционе, филмове научне фантастике или хорор филмове. Највећи ризик од претераног гледања ТВ је када се изгуби селективност у избору  садржаја, а ТВ постане важан готово као да је члан породице“, упозорава наша саговорница.

Кроз различите анализе, постојале су препоруке да у систему означавања посебан значај има ознака УР (учешће родитеља), која родитељима отвара значајне могућности за став и интервенцију примерену особеностима и потребама сопственог детета. Ова ознака требало би да сугерише заједничко гледање телевизије и разговор о ономе што се гледало јер тако детету може помоћи да то боље разуме, а родитељима може отворити додатна врата у његов свет. Електронски медији, ипак, ову препоруку још нису почели да примењују. 

Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Значење ознака

Шта можете очекивати у програму са ознаком 12?

Повремено приказивање умереног насиља и последица насиља. Изузетно кратко приказивање тешког насиља и његових последица, ако је оправдано образовним циљем. Наговештај сексуалног насиља. Наго људско тело, без сексуалних конотација. Повремено и дискретно приказану сексуалност. Застрашујуће сцене, без наглашавања и учесталог приказивања. Приказивање пушења и злоупотребе опојних дрога и алкохола, али не учестало, нити приказано на забаван начин. Опасно понашање, али без детаљног приказивања и давања позитивне конотације. Дискриминаторске поступке не сме да прати позитиван став. Умерено непристојно понашање.

Шта можете очекивати у програму са ознаком 16?

Детаљно приказано тешко насиље и његове последице. Сексуално насиље у мањем обиму. Наго тело, без детаљног приказивања, у сексуалном контексту. Застрашујуће сцене, интезивне и учестале. Злоупотреба дроге, алкохола, пушење, учестало приказани, али без позитивног става према таквом понашању. Опасно понашање детаљно приказано, без стављања у позитивни контекст. Дискриминаторски поступци уз насиље, али уз негативан став узимајући целокупан програмски садржај. Учесталост веома непристојног понашања.

Шта можете очекивати у програму са ознаком 18?

Детаљно приказано тешко насиље и његове застрашујуће последице. Сексуално насиље, патње жртве. Детаљно приказивање сексуалности, еротских садржаја. Веома детаљно и интензивно присуство застрашујућих сцена, злоупотребе дрога, алкохола, без израженог негативног става према таквом понашању. Детаљно приказивање опасног и дискриминаторног понашања, без отклона да се ради о негативном понашању. Приказивање најгрубљег непристојног понашања, уз могућу агресију и увреду других.