Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Прича о добру и злу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 11. 2018.

Извор: ФоНет

Прича о добру и злу

Лажне вести шире људиса политичком агендом и циљем, који немају проблем да лажукако би ту агенду и циљ остварили, изјавио је ФоНету новинар Гласа Америке Вељко Поповић, који подсећа да тај феномен није никакав нови изум, већ постоји вековима.

Према његовој оцени, то чине људи који немају утемељење у жељи да говоре истину.

Истина их не занима и онда просто користе лажне вести да би дошли до некаквог политичког и финансијског циља или нечег сличног, констатовао је Поповић, у оквиру серијала Прес Екстра.

Он је новинарки Ивани Шањевић рекао да медији учествују у ширењу лажних вести из незнања или су за то плаћени.

Воде се жељом да буду што читанији, са што више "кликова"на сајтовима, да се што више заради, објаснио је Поповић и предочио да професионализам пада најчешће у други план.

Како је указао, квалитет људи који раде у медијима, нажалост, опада, што је код нас врло видљиво, мада тога има и у другим земљама.

Или вас не интересује истина или немате времена да проверите шта је, већ видите нешто што ће људи "кликтати", па просто пренесете, објаснио је он и приметио да се све чешће лаже у насловима текстова и тако јавност наводи на погрешну идеју.

Ви због наслова "кликнете" и, ако поседујете одређену медијску писменост, уочићете да нигде у тексту наслов није подржан, али по реакцијама на друштвеним мрежама се види да људи најчешће то раде, рекао је Поповић.

Према његовом тумачењу, људи најчешће коментаришу само наслов, евентуално лид уз њега и на томе се задржавају, што је погубно за друштво, демократију и формирање јавног мњења, јер на потпуно погрешним основама заснивате став и касније се изјашњавате.

Поповић тврди да је доста тешко борити се против лажних вести због склоности јавности ка популизму, која нијес пецифична само за Србију, већ за читаву западну цивилизацију.У тој склоности човека не занима истина, њега занима да буде подржано оно што он унапред мисли, његов став онечему. Тај став је подржан кроз неку вест и то је њему довољно, илустровао је Поповић.

Сада ви изађете са директним демантијем нечега што је речено, са доказом да је то отворена лаж, али то, сматра Поповић, људе најчешће не занима, што је поражавајуће и наводи на мрачне слутње шта нас чека у будућности.

Према његовом ставу, против лажних вести може се боритиистином, што бољим професионалним радом и доказивањем дасу лажне вести заиста лаж.

Као у причи о добру и злу, мора бити наде да добро мора да победи, да ће истина на крају надјачати лаж, нагласио је Поповић.

Он је, приликом објављивања докумената Викиликс, био жртва лажне вести, јер се његово име појавило у причи са насловом "Откривена имена новинара сарадника странх служби".

У то време сам радио као уредник Б92 инфо сајта, а основ је био да су дошли до мејлова које смо разменили са редакцијом Стратфора у којима смо договарали сарадњу, испричао је Поповић.

Да ми имамо бесплатан приступ њиховом порталу, да повремено пренесемо информације које су нама важне, а заузврат ћемо им слати недељни преглед објављених вести, које нису никакаве тајне информације.

До тога су дошли, нико није ушао у садржину тих мејлова, појавило се име и онда је извучен закључак да смо ми сарадници тајних служби, описао је Поповић.

Када видите како јавност реагује, то је било крајње бенигно, на ниском ниову, указао је Поповић, али није нимало пријатно када се са тим суочите.

Када се суочите са организованом кампањом, циљаном против вашег имена, онда су то заиста озбиљни проблеми који почињу да праве озбиљне потешкоће у свакодневном животу, закључио је Поповић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси