Вести
31. 10. 2018.
Људи не реагују на појединачне чињенице исто као на лепо упаковану причу
Карактеристика дигиталног окружења јесте да се информације много брже шире него раније и да су врло лако доступне великом броју људи. Када једном нешто оде на интернет, врло га је тешко уклонити у потпуности, каже Бојан Перков из SHARE фондације.
„На интернету се данас фаворизује виралност садржаја, а што је садржај сензационалнији, та виралност више добија на значају. То је све повезано, па имамо теорије завере, лажне оптужбе, сензационалне наслове, који више нису у одмену ’Човек ускочио у базен и голим рукама задавио ајкулу’, већ се баве озбиљнијим друштвеним и политичким питањима, која могу имати велики утицај на заједницу и на део јавног мњења“, упозорава Перков.
Према његовом мишљењу, више није битно да ли се нешто догодило или не, јер доба постистине награђује само оно о чему се више прича, док позадину и ко је одговоран за ширење таквих информација на крају често ни не сазнамо.
Како каже, људи су бића наратива која су навикла да ствари посматрају са аспекта заокружене приче, који не реагују на појединачне чињенице исто као на лепо упаковану причу.
„Та прича има јасну поделу на црно и бело, ко је добар, а ко лош, зашто је нешто добро или није, не прави се никакво балансирање, нема контекста, већ то само лепо изгледа и уверљиво је. И ето вам теорије завере, која одједном добија гомилу поборника на интернету, који почињу да се сакупљају и у физичком простору“, објашњава Перков.
На интернету свако може да буде новинар
Према мишљењу нашег саговорника, човек не мора нужно да буде грађански новинар или да се бави информисањем грађана о питањима од јавног интереса да би у јавност слао одређене информације и ширио их путем интернета. Што се тиче грађанског новинарства, суштина је у новинарском акту, односно објављивању информација које су од значаја за јавност.
„Није битно да ли он то пише на папиру, снима видео или шаље димне сигнале, битно је да тај акт буде у јавном интересу и да доприноси јавној дискусији“, каже Перков и додаје: „Сада су доста популарни видео блогови, један од познатих је `Infowars` Алекса Џонса, који шири невероватне идеје, подстиче чак и на насиље, доста је проблематичан. Наши јутјубери су више намењени млађим генерацијама и баве се свакодневним темама“.
Фејсбук као главни и одговорни уредник медијског садржаја
Правила понашања на Фејсбуку су одређена Фејсбуковим правилима коришћења, каже наш саговрник и додаје да, уколико неко та правила прекршили, Фејсбук може да му суспендује налог, укине га и слично.
„На овај начин они контролишу садржај, одређују шта је истина, а шта није и да изазове јако негативне последице по слободу изражавања, јер може неки потпуно легитиман садржај да буде одређен као лажан и да буде уклоњен и то се дешавало небројено пута“, прича Перков и додаје да је такав случај најчешћи када су у питању вредна уметничка дела на којима има голотиње, за коју Фејсбук сматра да је непримерена и таква дела буду уклоњена.
Опрезно приступати информацијама на интернету
Смањен степен поверења у информације са интернета условљен је неком врстом презасићења људи.
„Људи су можда превише очекивали од интернета када је реч о информисаности. Очекивало се да интернет све демократизује, да ћемо сви бити новинари и да ћемо разбити традиционалну слику новинара који иде на конференцију за штампу и поставља питања. Ипак, мора да постоји нека врста контекстуализације, морамо да се држимо етичких и професионалних стандарда уколико желимо да се бавимо новинарством“, сматра наш саговорник.
Како каже, грађани треба да буду обазриви и да знају шта раде и коме треба да верују у дигиталном окружењу.
„На интернету имамо огроман број људи са друге стране, било да су то форуми или интернет коментари, ви морате да прихватите да нешто може да има последице уколико је неко издао ваше поверење. Зато је важно едуковати грађане да провере информације, да не узимају све здраво за готово. Људи се воде оном максимом – било је на телевизији, а не размишљају о томе да је то неко можда намерно пласирао“, упозорава Перков.
Интервју са Бојаном Перковим је за потребе документарног серијала „Информативни медији, информисана јавност“ у продукцији Медиа и реформ центра Ниш водила Соња Урошевић, а све три епизоде можете погледати овде.
Против лажних вести најбоље је борити се дигиталном и медијском писменошћу
Борба против лажних вести често може да има проблематичније последице по слободу изражавања грађана него што може да им донесе неку добит.
„Како дефинишемо лажне вести, ко је ауторитет, како дефинишемо шта је истина а шта није, да ли постоји нека комисија за истину која може да каже: овакве информације могу да се деле, то је истинито, а ово све друго што се појављује је лаж“.
Дигитална писменост мора да укључи и медијску, јер готово све наше активности прелазе у домен интернета.
„Скоро да више нема јасних граница између понашања у физичком и у дигиталном простору, и то ће тек узимати маха. Људи често нису свесни да су за све што раде на интернету подједнако одговорни као и у физичком простору. Говоримо о увредама и претњама на друштвеним мрежама. Неко мисли – сад ћу ја њему да кажем, и напишу неку ужасну претњу, а онда се после изненаде када то има правне последице по њих“.
Коментари (2)
Остави коментар31.10.
2018.
Tuga
JBG, ali je Vučelić u Novostima. Tragično, zar ne?
Одговори31.10.
2018.
Ah...
"Slobodnjaci", "demokrate" i "nezavisnici" su dojadili sa medijskom pismenošću.
Одговори