Вести
29. 10. 2018.
Милић: Проблематично поступање тужилаштва у случајевима напада на новинаре
Адвокат и стручњак за медијско право Вељко Милић изјавио је да је у процесуирању кривичних пријава које се подносе због напада на новинаре најспорније поступање тужилаштава.
"У процесуирању таквих кривичних пријава најспорније је поступање тужилаштва јер је споро и јер се бројне пријаве у тој фази поступка одбацују", рекао је Милић на семинару синдикалног огранка за културу, уметност и медије Уједињених гранских синдиката Независност, посвећеног јавним сервисима и безбедности медијских радника, који се током викенда одржава на Фрушкој гори.
Оценио је да ни у правосудју ни у тужилаштву "не постоји свест о важности новинарског посла".
Милић је навео да се безбедност новинара штити, пре свега, Кривичним закоником, којим се прописују санкције за кривично дело угрожавања сигурности, и које би требало да се гони по службеној дужности, али су веома ретки примери таквих поступања тужилаштва у пракси.
Он је додао да новинар може слободно да пише само ако су му гарантована лична безбедност те безбедност радног статуса и зараде.
"Нажалост, дешава се да се, и у ситуацијама када судови заштите та права, судске одлуке не поштују", казао је Милић и навео пример Радио-телевизије Војводине (РТВ), чије руководство није извршило неке судске пресуде.
Он је додао и да је тренутно у току радни спор који су запослени у РТВ-у покренули против те медијске куће због незаконитог умањења зарада.
Комуниколошкиња и предавачица на Филозофском факултету у Новом Саду Јелена Клеут оценила је да у друштву не постоји ни базични договор о томе шта је јавни интерес и додала да друштвена поларизација онемогућава да се он установи.
Она је навела и да јавни медијски сервиси у Србији, а пре свега Радио-телевизија Србије (РТС), све више прелазе на тржишни угао посматрања ствари, односно да спроводе мерење рејтинга и улазе у "медијски клинч са конкуренцијом", базирајући се на аргументима из економске сфере, иако то не би требало да раде.
Истовремено, додала је Јелена Клеут, РТС не спроводи никаква истраживања о квалитету садржаја.
"То је потпуно погрешан приступ, јер легитимност јавних медијских сервиса неће доћи ни од државе ни од економије, већ једино од градјана", казала је она. Председник синдикалног огранка за културу, уметност и медије Драган Милановић Пилац оценио је да јавни сервиси не би смели да се у креирању програма воде критеријумом гледаности, јер је то супротно њиховој мисији.
Он је казао да синдикат Независност припрема стратегију едуковања градјана о њиховим правима на слободно и непристрасно информисање.
"Синдикат припрема стратегију којом ће покушати да утиче на проблеме апатије и недостатка солидарности у друштву", рекао је Милановић.
Филозоф и религиолог Мирослав Кевежди оценио је да би јавни медијски сервиси морали да буду чувари и бранитељи јавног интереса, односно интереса обичних градјана у односима са центрима политичке и економске моћи.
"Јавни сервис мора да буде гардијан (чувар) оних над којима се врши репресија, а сваки пут кад гардијан прелази на страну оног ко врши репресију, губи поверење и губи својство бранитеља", казао је Кевежди.
Он је оценио да је политичка класа у Србији "далеко одмакнута од обичног света" и да, као у причи о чаробњаку из Оза, власт производи неку стварност у коју већина људи верује.
"Такво друштво је нездраво друштво. А улога медија јесте улога лечитеља, у таквом случају", рекао је Кевежди.
Оценио је да је информисање у Србији данас "аутистично и партизовано", док "медијски магнати" злоупотребљавају слободу информисања, како би одбранили своју позицију моћи.
"Ми живимо у времену пост истине. Тако да је борба за истину племенита идеја која је на жестоком удару. А примарна функција професионалних медија је да бране градјанство од репресије", казао је Кевежди.
Он је додао да репресија увек ствара неку врсту реакције, те да систем цензуре производи "буре барута", које би у неком тренутку могло да пукне.
Кевежди је оценио да се енергија отпора троши на друштвеним мрежама, те да долази до стварања "медијске гетоизације", где се информације размењују у кругу истомишљеника, што ограничава деловање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.