Вести
04. 08. 2018.
Етичке норме у новинарству, само слова на папиру?
Тачни, информативни, непристрасни, такви би медији требало да буду. У реалности, ствари изгледају битно другачије. Насловнице пуне говора мржње, прети се, покрећу хајке, нагађања се представљају као чињенице, крши се право на приватност, улази у полицијске истраге.
"У осам дневних новина ми имамо понекад дневно по 20, 25 забележних дневних прекршаја, неспорених прекшаја Кодекса. Није, дакле, реч о нечему што може да буде дискусија, где нешто може да буде или није, реч је о нечему што је неспорно и где основна новинарска правила нису испоштована", указао је Петар Јермић из Удружења новинара Србије.
Председник суда части Независног удружења новинара Србије Владо Мареш сматра да је такву ситуацију у медијима изазвала политичка контрола.
"Они су ту на свом задатку и не маре шта ће да изговоре, шта ће да објаве и пошаљу људима, важно је да одраде свој посао, да покажу да су лојални свом гоподару и из тога вероватно црпе неку зараду", навео је Мареш.
После бурних расправа у Србији је 2006. уведен Кодекс новинара који прописује основна етичка правила професије, а четири године касније основан је Савет за штампу са циљем да обезбеди његово поштовање. Од тада на адресу Комисије за жалбе Савета пристижу бројне притужбе. Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић наводи да је у првих осам месеци 2018. било 77 жалби, најчешће због кршења прве тачке Кодекса истинитост извештавања.
"И то су оне тачке које кажу да новинар мора да разликује чињенице од коментара, претпоставки и нагађана, да мора да констатује више извора и да не сме да износи клевете. То су тачке које се апсолутно све време крше", рекла је Гордана Новаковић.
Највише жалби стигло је због текстова у листовима Ало, Српски телеграф, Блиц, Новости, портала Пинк, недељника Палеж из Обреновца.
Када комисија за жалбе утврди да је прекршен Кодекс, новинарима који нису чланови Савета изриче се јавна опомена, док се онима који то јесу изриче одлука коју треба да објаве у својим издањима у року од 15 дана. Међутим, поједини медији не објављују одлуке и опомене, па се поставља питање је да ли је то адекватна санкција.
"За одговорне медије, за одговорне новинаре морална осуда коју добијете од стане својих колега, који кажу ниси ово урадио у складу са Кодексом, је врло озбиљан санкција", одговара Гордана Новаковић.
И телевизије локалне као и оне са националним фреквенцијама крше Кодекс и то веома често у информативним емисијама.
"То се у највећој мери односи на свако критичко мишљење које постоји у Србији, у потпуности су привилеговане владајуће странке, власт као таква, док неко опозиционо или критичко мишљење може да се чује врло мало, или су те телевизије у функцији пропаганде владајуће партије", сматра професор Факултета политичких наука Раде Вељановски.
Најдрастичнији пример су ријалити програми, који се емитују свакодневно, на више телевизија, а у којим је свеприсутно вређање и недолично понашање.
Такво понашање не само да није у складу са етичким нормама, већ је у сукобу са законом. О квалитету програма, поштовању професионалних стандарда, Кодекса и закона требало би да се стара Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) када ј о радију и телевизијама реч.
Међутим, из тог тела нису одговорили на питања о кршењу Кодекса новинара, а на њиховом сајту се могу наћи само два изречена упозорења телевизијама Пинк и Мелос.
"Оно (РЕМ) има обавезу по садашњем Закону да без одлагања делује када уочи неко кршење закона и има неколико санкција које су на располагању: упозорење, опомена, привремено и трајно одузимање дозволе за емитовање. Међутим, РЕМ се уздржава и веома ретко изриче санкције", рекао је Раде Вељановски.
Власти потпуно игноришу извештаје саморегулаторних тела о драстичним кршењима кодекса. Управо оним међима који најшечће крше Кодекс даје се и највише новца на конкурсима за пројектно суфинансирање медија.
"У Кикинди смо рецимо имали случај да комисија каже да они узимају у обзир то да је реч о најчешћем прекршиоцу Кодекса, али да они верују да ће их управо тај новац подстаћи да више не крше Кодекс, што је страшно, срамно испод сваког новинарског достојанства", оценио је Петар Јеремић.
Највећа медијска удружења формирала су своје Судове части, који члановима могу да изрекну опомену, да их привремено или трајно искључе из удружња. Међутим, они који крше правила, најшеће нису чланови удружења.
"Донели смо јавну опомену поводом неколико случајева. Имали смо и једно избацивање из НУНС-а, то је једна, условно да кажем колегиница, а зараво има ПР фирму, па је на један ружан начин злоупотребљавала ауторитет НУНС-а и своју позицију да би извлачила паре од људи", објаснио је Владо Мареш.
Због кршења етичких норми, покрећу се и судски поступци против новинара, уредника и власника. У 2017. Виши суд у Београду покренууо је 636 поступака за накнаду нематеријалне штете због претрпљеног душевног бола, повреду угледа, части и права на приватност.
Коментари (1)
Остави коментар05.08.
2018.
Ah
Četvrta grana vlasti zavela "red".
Одговори