Вести
27. 03. 2018.
Пореска управа врши притисак на Јужне вести
Ових дана чак две пореске контроле „чешљају папире” Јужних вести, а у последњих пет година овај нишки портал пореска инспекција посетила је још три пута.
Запослени у овом медију су убеђени да су честе контроле, које у великој мери ометају њихов рад, освета локалних власти због критичког писања.
„Јасно је да на првом месту постоји интерес да се утврди ко то нас, како и зашто финансира, под велом неке теорије завере или издаје“, каже за Раскрикавање директор Јужних вести Витомир Огњановић.
Јужне вести, најчитанији портал на југу Србије, тренутно је пети пут под темељном контролом пореских инспектора, што исцрпљује рад менаџмента.
Овај портал, чији су новинари освајали награде за истраживачко новинарство, годинама наилази на проблеме због критичког става који негује. Новинари су добијали претње и тужбе, а уредник је био праћен и тајно сниман. Градови с југа Србије приликом доделе новца редовно заобилазе Јужне вести, а вршен је притисак на приватне фирме које су желеле да се оглашавају код њих.
Најнапорније је то што изнова морају да се носе са пореским инспекцијама – како кажу за Раскрикавање директор, пројект-менаџер и главни уредник Јужних вести. Верују да су у питању политички мотивисане контроле иза којих стоје људи из врха локалних власти у Нишу.
Злоупотреба пореских органа за обрачун са медијима може да буде нови тренд у Србији јер се више медија пожалило да се суочило са овим проблемом, што је наведено и у последњем извештају Фридом Хауса.
Анонимне пријаве
Како за Раскрикавање сведоче из Јужних вести, порески инспектори први пут су дошли код њих 2013. године и чак осам месеци прегледали финансијску документацију.
Следеће, 2014, инспекција је још два пута проверавала њихово пословање. Инспектори су најпре утврђивали да ли се у Јужним вестима користе легални софтвери, а затим су тражили да им се објасни пословни однос са неким од њихових клијената – компанија које су пословни партнери програмерске фирме „Симплицитy“ која је власник портала.
„Инспектори су нам тада буквално сваког дана долазили, а ако не грешим, контрола је окончана дан-два после парламентарних избора 2014“, каже за Раскрикавање Пеђа Благојевић, главни и одговорни уредник Јужних вести.
У новембру прошле године, уследио је нови талас инспекција. Тренутно две пореске инспекције паралалено пролазе кроз финансијску документацију Јужних вести.
Порески органи никада нису открили ниједан проблем у пословању и Јужне вести до сада нису кажњене ни по једном основу. Међутим, ове честе и дуге посете државних органа у канцеларије медија исцрпљују запослене јер уз редован посао морају да опслужују инспекторе, али и стварају велики притисак током рада.
„Имамо константан притисак да нон-стоп размишљамо да ли имамо баш сваки папир у протеклих десет година, да ли смо нешто ненамерно погрешили“, каже за Раскрикавање Витомир Огњановић, директор Јужних вести. „Када из начина на који се инспекција понаша видите да је дошла са предубеђењем да смо за нешто криви, чињенично стање више није чињенично јер се они труде да поткрепе своје тврдње.“
„Ово нам одузима много времена и још више нерава. Комплетна администрација је у грчу месецима. Одговарајући на захтеве пореске, немамо времена ни за шта друго – једва и породице виђамо. Полумртви смо“, додаје Драган Петковић, пројект-менаџер Јужних вести.
Инспектори који сада проверавају финансије имају најисцрпније захтеве.
„Претходне инспекције су имале прилично конкретне ставке и релативно кратке временске периоде који су били предмет контроле, док ова последња обухвата период од настанка фирме“, каже Огњановић.
Као и код претходних, формалан разлог доласка последње инспекције су наводне анонимне пријаве.
„Од извора сазнајемо да је налог (за инспекцију) стигао из Београда директно, шта год то значило“, каже Огњановић.
Притисак пореских инспекција трпе и пословни партнери.
„Већ су посетили једну туристичку агенцију која је релативно мала фирма. Инспекција сада код њих проверава шта су радили за нас“, каже Огњановић.
„Намера је да се застраше сви сарадници, да на крају не бисмо имали са ким да сарађујемо“.
У Јужним вестима напомињу да немају ништа против контроле, али да је јасно да ове провере немају везе са одговорном пореском службом, већ су коришћење државног апарата за обрачун са медијима који нису у складу са њиховим укусом.
„Формално јесте била анонимна дојава, али Ниш није Њујорк, па се брзо сазна по чијој пријави је дошла инспекција. Тада сам предлагао да извештај инспекције ми анонимно пошаљемо тадашњем градоначелнику Ниша Зорану Перишићу“, каже Благојевић алудирајући на то да заправо Перишић стоји иза контрола које су у Јужне вести долазиле 2014.
„Постоји интерес да се утврди ко то нас, како и зашто финансира, под велом неке велике теорије завере или издаје“, каже Огњановић.
Драган Петковић, пројект-менаџер Јужних вести, додаје да пореска инспекција није одговорила на њихове захтеве да сазнају да ли су они једини или је проверавано пословање и других нишких медија.
„Када све укомпонујемо са чињеницом да на градским конкурсима већих градова нисмо добили ни један једини динар, да локалне фукционере који прете новинарима, тужилаштва и судови под веома спорним образложењима ослобађају од одговорности, када недвосмислено знате да вас безбедносне службе „обрађују“, када вас зато што пишете о неком локалном фунционеру који користи политички утицај да не плати украдену струју називају страним плаћеником и домаћим издајником, јасно је да имате комплетан државни апарат против вас“, каже Петковић.
Пореска инспекција „по потреби“
Последњих година било је више случајева да су порески органи ставили под контролу управо медије који су извештавали критички о власти.
Тако су порески органи почетком септембра 2017. ненајављено посетили недељник „Врањске“. Како је тада навео Вукашин Обрадовић, власник овог листа и некадашњи председник НУНС-а, након интервјуа са бившим директором Пореске управе у Врању, новинари те редакције добили су неформалне информације да ће их инспектори обилазити, не би ли нашли недостатке и компромитовали њихово пословање.
Због политичких и економских притисака локалних власти портал и недељник Врањске угашене су у септембру прошле године.
Док је трајао „рат“ између таблоида Курир и Александра Вучића, око 60 пореских инспектора проверавало је пословање фирме „Адриа медиа“ која је издавач Курира.
„Врхунац свега и очигледна злоупотреба институција од стране режима Александра Вучића је последње решење Пореске управе, од 6. јула 2017, којим су рачуни АМГ блокирани без икаквог основа и у којем се не наводи колики је износ наводног пореског дуга нити образложење”, писао је тада Курир, “Оба решења компанија АМГ је добила у недељама када се запосленима исплаћују плате. Јасно је да је циљ оваквих незаконитих пореских решења, између осталог, застрашивање запослених у компанији и покушај да се онемогући исплата зарада.“
Проблеме са пореском управом имале су и критичке новине Кикиндске које су због грешке пореске административне службе биле шест месеци у блокади 2015. године. Три месеца нису излазиле, што је било довољно да изгубе и неке оглашиваче.
У извештају Фридом Хауса за ову годину наводи се да је у Србији силазни тренд демократије, а између осталог и због покушаја да се критички новинари ослабе произвољним пореским истрагама, ускраћивањем прихода од оглашавања и директним застрашивањем, укључујући личне нападе провладиних медија.
Праћење уредника Јужних вести
Осим честих пореских инспекција, новинари Јужних вести трпеи друге видове притисака. Ни након годину дана откако је главни уредник Предраг Благојевић пријавио полицији да га је непозната особа снимала камером током пословног састанка истрага не напредује.
„У вечерњим сатима 21. марта 2017. године, Благојевић је приметио да је у њега неко уперио објектив камере из непрописно паркираног „голфа 5“, са регистрацијом НИ 094 ЖЧ. Упркос свим познатим подацима, фотографији аутомобила и пријави полицији, истрага већ годину дана тапка у месту“, пишу Јужне вести.
У Тужилаштву кажу да није познат власник аутомобила, нити идентитет особе за камером, као и да полиција већ осам месеци не шаље никакве изваштаје у вези са овим случајем – иако је тужилаштво експлицитно навело да тражи извештаје „на сваких недељу дана“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.