Вести
30. 01. 2018.
Насиље на Фејсбуку: Плаћени оглас у ком се прети убиством остаће на мрежи ако га нико не пријави
Недавне претње Драгану Јањићу подсетиле су да је на Фејсбуку могуће платити оглас који позива на насиље, тако да га могу видети и милиони чланова ове заједнице. Менаџер за комуникације Фејсбука Јан Sciengienny за Цензоловку каже да су на мрежи забрањени говор мржње и позиви на насиље, али и да ће они остати на њој уколико их нико не пријави.
Позив на линч Драгана Јањића, главног уредника новинске агенције Бета и потпредседника Независног удружења новинара Србије, након убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици, не само да се појавио на Фејсбуку него је и плаћен као оглас на овој друштвеној мрежи.
На Фејсбук страници Србија Наша земља, наиме, плаћен је оглас за пост у коме стоји да је Јањић „абонент непријатеља Србије“ који „презире Србију и све што је Српско“. Испод поста је постављен коментар са „братског“ пејџа: „А је л’ вас интересује где станује? Податак је јавни…“
Фејсбук: Ако нико не пријави позив на насиље, он остаје на мрежи
Како је могуће да на највећој друштвеној мрежи на свету, са две милијарде налога, буду плаћени огласи у којима се прети људима?
Како је могуће да на Фејсбуку постоји мноштво страница на којима разне екстремистичке групе промовишу насиље према другим људима или народима?
Да ли највећа друштвена и медијска платформа уопште ово види као проблем? Да ли и како мисли да га реши?
Ово су питања која смо поставили Фејсбуку одмах после претњи Драгану Јањићу.
Најпре смо добили уобичајени аутоматски одговор који указује на правила понашања на Фејсбуку, да би се нешто касније ипак јавио корпоративни менаџер за комуникације Јан Sciengienny, коме смо предочили да су нам одговори хитно потребни.
Због његове „изузетне заузетости“, данима смо чекали да врх Фејсбука реагује, да бисмо на крају добили одговор који то заправо није.
Наиме, господин Sciengienny се није ни осврнуо ни на једно наше конкретно питање, али је образложио политику своје компаније и правила коришћења Фејсбука.
Ево шта Sciengienny каже:
„Ми имамо сет стандарда заједнице који забрањују како употребу отвореног говора мржње, тако и коришћење симбола организација које пропагирају расизам и мржњу. Забрана говора мржње односи се на све садржаје који директно угрожавају људе на основу личних карактеристика: расе, етничке припадности, порекла, верских убеђења, сексуалне оријентације, пола, инвалидности и болести. Такође не дозвољавамо промоцију група и организација које позивају на насиље и нападе засноване на личним карактеристикама.“
Али, на који начин се спроводе ти стандарди који забрањују употребу говора мржње? Свакодневно видимо да се такав говор масовно користи на Фејсбуку, па се ти постови још и додатно „бустују“ кроз плаћени оглас, тако да га на својим „зидовима“ могу видети десетине или стотине хиљада људи?
На који то начин ФБ спречава промоцију група које позивају на насиље, када је управо то урадила Србија Наша земља?
Можда наша питања нису довољно јасна, па господин Sciengienny наставља:
„Некад је такав говор мржње очигледан и треба га уклонити јер укључује директно подстицање насиља на основу личних карактеристика, или деградира или дискриминише адресиране. Ако идентификујемо претње насиљем против било кога, укључујући и претње засноване на личним карактеристикама, то превазилазимо кроз сарадњу са локалним полицијским органима. Међутим, понекад је немогуће то неопозиво установити јер су саме речи двосмислене, или је намера иза њих скривена, или је нејасан њихов контекст. Језик се развија и еволуира, па реч која није била увредљива јуче, данас може таквом да постане.
Уколико неко пријави кршење стандарда заједнице, ми такав садржај скидамо са Фејсбука, а ако нема пријава, он остаје на мрежи. Једна пријава је довољна да ревидирамо садржај. Садржај не уклањамо само зато што корисници пријавом указују на његову проблематичност, већ примењујемо своје стандарде и уклањамо садржај искључиво ако угрожава ове стандарде. Наравно, мноштво пријава нам сигнализира да тај одређени садржај захтева наше подробније преиспитивање.“
Дакле, ако корисници у оквиру неке заједнице не пријаве претње убиством, одушевљавање геноцидом, навијање за ратове, промоцију педофилије… све то ће организације које шире мржњу и залажу се за насиље моћи без икаквих проблема да кроз плаћене огласе промовишу до миле воље.
Фејсбук бежи од одговорности
„Фејсбук начелно бежи од своје одговорности, првенствено јер нема техничких могућности да контролише огромну количину садржаја који се генерише на њиховој мрежи“, каже за Цензоловку Данка Нинковић Славнић, докторанткиња Факултета политичких наука у Београду.
Притисак на Фејсбук да изнађе решење поводом неподобних постова, посебно се појачао након афере током председничких избора у САД, подсећа Нинковић Славнић. Афера је кулминирала недавним признањем компаније да је открила изворе повезане са Русијом који су платили 100.000 долара за 3.000 политичких реклама на тој друштвеној мрежи у протекле две године, пренео је Би-Би-Си. Плаћеним проруским огласима подржан је актуелни амерички председник, тврдили су медији.
Фејсбук је поводом овог случаја наговестио ангажман извесног броја људи у модерацији садржаја. До сада је тај посао највећим делом контролисан помоћу алгоритама, напредних софтвера, који су, међутим, још увек далеко од препознавања оваквих проблема.
„Засад не постоје индиције да ће Фејсбук пронаћи начин да одмах реагује, већ је у позицији да реагује само накнадно, што је већ добро познато“, објашњава Нинковић Славнић. Стандарди заједнице, с друге стране, не улазе у суштину проблематике, већ прописују низ техничких норми.
„За веће језике, англосаксонске рецимо, постоји алгоритам који препознаје спорне речи и изразе и аутоматски их одбацује“, наводи Нинковић Славнић и додаје да је за мање језике, попут српског, таква могућност регулације минимална.
„Искуство је показало да су групе намерене на ширење говора мржње врло довитљиве у изражавању и да брзо нађу начин да заобиђу синтагму коју алгоритам препознаје као кршење стандарда заједнице“, каже ова политиколошкиња.
Када су спонзорисане објаве у питању, оне не подлажу ревизији, и на споран садржај Фејсбук реагује искључиво по пријавама.
„Ово намеће питање ‘празног хода’ и стварних домета контролних механизама“, закључује Данка Новковић Славнић.
Маркетиншке иновације насилника
У прилог довитљивости групација чија је намера да шире претње и говор мржње, говори „маркетиншка иновација“ на коју указује Радомир Лазовић из Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“.
Иницијативи је прећено са истих страница као и Драгану Јањићу – Србија Наша земља, Земун наш град, Блоковска империја узвраћа ударац кругу двојке и сличних.
„Тај до сада овде невиђени приступ маркетингу подразумева отварање странице на Фејсбуку која ће својим постовима окупити велики број пратилаца на чије ће зидове после слати спонзорисане садржаје“, објашњава Лазовић. Ови садржаји често су супротни од оних раније пласираних, као што је било и у случају „Не да(ви)мо Београд“.
Спонзорисане и друге претње, Иницијатива је пријавила и Фејсбуку и надлежним државним органима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.