Вести
25. 01. 2018.
Скуп: Медији на језицима мањина у великим проблемима
Стални политички притисци, мизерне плате, беспарица, цензура и аутоцензура, језичке баријере и смањивање публике због емиграције младих људи као и слаб новинарски кадар, највећи су проблеми с којима се суочавају медији на језицима националних мањина, речено је на конференцији "Информисање на језицима националних мањина на споредном колосеку".
Главни уредник сајта Аутономија на мађарском језику и некадашњи главни уредник дневног листа "Мађар со" Чаба Пресбургер рекао је да додатни проблем за медије чији су оснивачи национални савети националних мањина чињеница да национални савети имају доста велика овлашћења према медијима и веома мале или никакве одговорности.
"Самим тим, поставља се питање да ли је могуће у таквим околностима изборити се за независну уређивачку политику и за професионално извештавање", казао је Пресбургер на конференцији у Независном друштву новинара Војводине (НДНВ).
Бивши главни уредник недељника на русинском језику Руске слово Борис Варга оценио је да су мањински медији у Србији "испод радара" па јавност не зна шта се дешава у тим медијима, као што не зна ни да партије утичу на мањинске медије кроз националне савете.
Он је навео да у медијима на русинском језику важне функције обављају и особе које су чланови Српске напредне странке и које су општински функционери, а веома је присутан и непотизам.
Варга је рекао да је потребно обезбедити механизме како би се гарантовала независна уређивачка политика медија чији су оснивачи национални савети националних мањина.
"Изостаје цивилна и демократска контрола мањинских институција и медија. Такође, грађанско друштво у Војводини не сме да искључи медије на језицима националних мањина из друштвеног живота, већ треба да их стимулише и окупља", казао је Варга. Бивша одговорна уредница недељника на словачком језику Хлас људу Владимира Дорчова Валтнерова казала је да је било покушаја политичких притисака на уређивачку политику, али је редакција томе успела да одоли.
"Јако ме брине што се у јавности мало прича о проблемима с којима се суочавају медији на језицима националних мањина", казала је она.
Представник Фондације Слободна штампа и некадашњи новинар Мађар соа Јанош Теке рекао је да тај лист потпуно фаворизује Савез војвођанских Мађара.
Председник НДНВ-а Недим Сејдиновић оценио је да се понекад чини да у Србији "десна рука не зна шта ради лева рука", а тако стоје ствари и с информисањем на језицима националних мањина и прописи који су у вези са регулисањем тог дела медијског простора.
Сања Станковић из Медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији казала је да су двојезични и вишејезични медији веома значајни како би се избегла гетоизација националних мањина.
Према њеним речима, потребно је избећи правне празнине и контрадикторности у новом Закону о националним саветима националних мањина, а новом Медијском стратегијом потребно је правилно дефинисати медије на језицима мањина и вишејезичне медије.
Сања Станковић је као добар пример двојезичног медија који је ван Војводине навела интернет портал Фар из Димитровграда и додала да се редакције све чешће организују као медији цивилног друштва, што је значајно.
Неда Живановић из организације Бранитељи људских права (Цивил Ригхтс Дефендерс – ЦРД) казала је да постојање медија на језицима националних мањина није важно само због мањина, већ и због постојања плурализма и неговања различитости.
Конференцију је организовао НДНВ уз подршку ЦРД-а.
НДНВ данас обележава 28. рођендан, а после конференције биће одржана трибина посвећена слободи медија у Србији и додељене годишње награде тог најстаријег удружења независних новинара на простору бивше Југославије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.