Вести

03. 11. 2017.

Аутор: Виолета Глишић Извор: Цензоловка

Град ћути о томе како новац Крагујевчана троши на РТК

И даље се не зна да ли су исплаћена дуговања Радио-телевизије Крагујевац, нејасно је како ће Град потрошити 18 милиона намењених медијима, нити зашто дозвољава нова запошљавања у РТК. Одакле новац за РТК у граду који је најављивао да је на ивици банкрота? Двомесечни покушаји Цензоловке да нађе одговоре на ова питања нису уродили плодом

Град Крагујевац је одлуком Скупштине града 28. јуна 2017. године поново преузео оснивачка права над Радио-телевизијом Крагујевац (РТК). Враћањем ове телевизије под окриље Града, градоначелник Радомир Николић је на леђа пореских обвезника Крагујевца свалио и сва дуговања ове медијске куће, будући да је уговором предвиђено да Град добије телевизију на шест месеци, али и сва њена дуговања.

Од тог тренутка пословање РТК било је – случајно или намерно – скривено од очију јавности. Од грађана Крагујевца скривени су и финансијски подаци у вези са дуговањима ове телевизије, као и начин и динамика њихове отплате, иако је новац којим су дугови евентуално покривени заправо новац пореских обвезника Крагујевца.

Цензоловка је покушала да добије податке о начину финансирања РТК, али нико из ове куће више не даје изјаве за медије од када су под окриљем Града. Изузетак је било обраћање в.д. директорке Јелене Вуковић на седници Скупштине града.

Из Градске управе нико неће јавно да говори о финансирању РТК. Када смо послали захтев за приступ информацијама од јавног значаја и поставили питања о дуговима ове телевизије и исплати заосталих зарада, добили смо одговор само на питање колико је новца из градског буџета уплаћено на рачун ове медијске куће после преузимања.

Издвајамо неке од најзначајнијих непознаница везаних за функционисање Радио-телевизије Крагујевац.

1. Дугови – У тренутку поновног преузимања од стране Града дугови РТК, које је направио бивши власник, крушевачки бизнисмен и медијски тајкун Радоица Милосављевић, износили су 70 милиона динара. То је, уједно, и последња јасна чињеница везана за наставак рада ове телевизије.

У градској каси остало је још 18 милиона намењених медијима. Још увек се не зна хоће ли тај новац бити расподељен свим медијима по конкурсу за суфинансирање медијских садржаја или ће, као и претходних година, завршити на рачуну Радио-телевизије Крагујевац

Наиме, од тада више нико са сигурношћу не може да тврди да ли су и на који начин исплаћени дугови ове телевизије, али ни да одговори на питање одакле Граду новац за исплату потраживања, будући да није био предвиђен градским буџетом за 2017. годину.

И док одборници опозиције тврде како је Град покрио не само 70 милиона дуга већ и да је овој телевизији проследио додатних 10 милиона за текуће трошкове, из Градске управе су нам доставили податак да је до друге половине септембра на рачун ове медијске куће уплаћено само два милиона динара.

Тај новац је уплаћен 25. августа и распоређен је на следећи начин: нешто више од 1,7 милиона за зараде запослених за јул, 137.000 динара за исплату хонорара на основу уговора о делу, 34.000 за пореску пријаву за инвалидно лице, готово 44.000 за исплату превоза радницима за јун, нешто преко 20.000 динара фирми Адриахост д.о.о. за одржавање сајта ове телевизије и 5.000 динара за гориво.

Мада у Градској управи тврде да је то једини новац који је уплаћен на рачун РТК, не треба заборавити чињеницу да је Град као оснивач могао дуговања ове медијске куће да намири тако што је новац директно уплаћивао на рачун повериоца.

Овој тврдњи иде у прилог и изјава градоначелника Николића, који је средином августа истакао да РТК очекује почетак емитовања програма, али да се то вероватно неће десити до краја августа јер још увек има неизмирених обавеза према Емисионој техници и РЕМ-у.

Колико је новца грађана Крагујевца на индиректан начин отишло за измирење дуговања ове телевизије највероватније ће се знати тек крајем године када буде донет завршни рачун.

2. Број запослених – Када је Град преузео Радио-телевизију Крагујевац, у њој је остало двадесет четворо запослених од педесет деветоро, колико их је било у тренутку када је Град преузео телевизију. Неки су још годину дана раније напустили брод који тоне, да би се после раскида приватизације још тридесет петоро запослених одлучило да из телевизије оде уз социјални програм.

Када је Радио-телевизија Крагујевац почела да емитује програм, грађани су, међутим, могли да виде и нека нова лица, почевши од презентера, преко водитеља емисије Мозаик, као и нова имена потписана у прилозима.

После преузимања од стране Града, у овој телевизији настављено је са запошљавањем нових кадрова. То не би био проблем да се ради о приватној телевизији, али се њихове плате сада исплаћују из градског буџета

Вршилац дужности директора телевизије Јелена Вуковић потврдила је на последњој седници Скупштине града да је по уговору запослено неколико радника, што показује да је после преузимања од стране Града у овој телевизији настављено са запошљавањем нових кадрова.

То не би био проблем да се ради о приватној телевизији, али се њихове плате сада исплаћују из градског буџета. За исплату јулске плате, када је на телевизији било двадесет четворо запослених, Град је издвојио 1,7 милиона динара. С повећавањем броја запослених повећавају се и издвајања Града, односно грађана Крагујевца.

3. Заостале зараде – Бивши власник Радио-телевизије Крагујевац Радоица Милосављевић остао је дужан запосленима 12 плата, заједно са порезима и доприносима. Запослени на овој телевизији тврде да им је после преузимања од стране Града тај новац исплаћен, укључујући и заостале зараде радницима који су телевизију напустили уз социјални програм.

Зна се, међутим, да је држава обезбедила новац само за отпремнине, па је тако Министарство за рад, борачка и социјална питања проследило РТК 22,3 милиона динара за исплату отпремнина за тридесет петоро запослених, и то од 200 евра по години стажа. Заостале зараде за годину дана, укључујући и зараде за осам месеци када ова телевизија, после раскида приватизације, није емитовала програм, исплатио је Град Крагујевац.

Поједини радници су нам незванично потврдили да су наплатили новац по приватним тужбама које су поднели чим је Град преузео телевизију, али нису желели да говоре о којим се сумама ради.

На основу новца исплаћеног за јулску плату можемо да закључимо – уз претпоставку да она није повећана или смањена – да је просечна бруто плата на телевизији око 73.000 динара. Када тај број помножимо са 59 запослених, колико их је било на телевизији када је власник био Милосављевић, а затим и са 12 месеци, долазимо до износа од скоро 52 милиона динара. Овај износ може да варира у зависности од коефицијената по којима су запосленима одређиване плате.

4. Дуговања ЕТ, Рем-у и Рател-у – Два месеца од почетка емитовања програма РТК-а јавност још увек не зна колико је новца исплаћено на име дуговања према Емисионој техници, РЕМ-у и РАТЕЛ-у.

Не треба заборавити чињеницу да је Град као оснивач могао дуговања ове медијске куће да намири тако што је новац директно уплаћивао на рачун повериоца

Према новом ценовнику Емисионе технике, који је ступио на снагу 1. фебруара 2017. године, месечна накнада за услуге емитовања ТВ програма за емитовање на регионалним и локалним подручјима добија се множењем основне цене за одређену зону емитовања, у случају РТК то је Рудник/ Црни врх, и комерцијалног фактора који износи 0,2 – тако да је месечна накнада коју ова телевизија плаћа Емисионој техници готово 100.000 динара.

Будући да је приватизација раскинута у јануару, а да бивши газда није плаћао своје обавезе, јасно је да је и ова нагомилана дуговања морао да плати Град.

Слично је и са дуговањима према РЕМ-у. Месечна накнада за регионалну телевизију, која се израчунава у односу на број становника, који је покривен сигналом, за РТК износи око 300.000 динара. Када се томе додају и дуговања РАТЕЛ-у и СОКОЈ-у, јасно је да и ова сума прелази неколико милиона динара.

5. Новац без конкурса – Градско веће Крагујевца донело је у августу одлуку о расподели средстава за финансирање развоја информисања у граду Крагујевцу у 2017. години, по којој је медијима у граду намењено 20 милиона динара.

Само девет дана касније Радио-телевизији Крагујевац је без конкурса пребачено два милиона у виду субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама. Од тог новца испаћена је јулска плата запосленима.

У градској каси остало је 18 милиона намењених медијима. Још увек се не зна хоће ли тај новац бити расподељен свим медијима по конкурсу за пројектно суфинансирање медијских садржаја или ће, као и претходних година, завршити на рачуну Радио-телевизије Крагујевац.

Опозиција у граду тврди да се плате запосленима на овој телевизији редовно исплаћују и да ће завршни рачун показати да је новац исплаћиван из тих преосталих 18 милиона динара.

Према уредби Владе, Радио-телевизија Крагујевац може да остане у окриљу Града само шест месеци, када треба поново да се приватизује.

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Јавни новац за јавни интерес“, који спроводе БИРН, НУНС и СЋФ, а финансира Европска унија. Ставови изречени у овом тексту представљају ставове аутора и не одсликавају ставове ЕУ.