Вести
25. 09. 2017.
Звоно на узбуну
Медијска и новинарска професија, у овом тренутку, стварно има повод да се објединии обрати јавности, као свом првом, једином и сталном савезнику, изјавила је ФоНету професорка Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Сњежана Миливојевић и оценила да је наступила "нова фаза" у положају медија у Србији.
"Од доласка напредњака на власт, ово предстваља нову фазу", објаснила је Миливојевић, поводом догађаја у редакцији Врањских, штрајка глађу њховог главног уредника Вукашина Обрадовића и притисака на истраживачки портал Крик.
Као саговорница у серији интервјуа "Европа без рукавица", она је напоменула да је, после усвајања закона о медијима, у другој фази "вођен необјављени рат против медија".
"Овај Вукашинов очајнички потез сада означава почетак директне конфронтације власти и медија", указала је Миливојевић, која није сигурна како ће јавност реаговати.
Према њеном ставу, потез уредника Врањских представља "очајнички крик" и позив на мобилизацију, а "можда и последњи тренутак да се друштво консолидује у одбрану својих медија".
Упитана да ли је штрајк глађу "цена и слободног и професионалног новинарства у Србији", Миливојевић је одговорила да је "та цена увек била висока, нарочито у овом делу Европе".
"Али мислим да је овог пута превисока. Од доласка ове власти, сведоци смо констатне регресије у области медијских слобода", сматра Миливојевић.
"Ово што се дешава је, између осталог, и покушај брисања ,не само институционалног, већ и сећања свих нас" и формулисања нечега што Миливојевић не може другачије да назове "него успостављање нове нормалности".
Објашњавајући ту "нову нормалност", она каже да су "некадашње државне 'погоне' РТС, Танјуг и Политику" заменили "Пинк и Информер, а да, по потреби, још неки ту улазе и излазе, Танјуг можда опет у истој улози".
"Пошто су, уз много труда власти, добили улазницу у медијски сектор, некада ексцесни случајеви таблоидизације сада су доминантан медијски облик", оценила је Миливојевић.
"То је сада наш мејнстрим и начин нашег говора", напоменула је она и приметила да "више немате простора ни да се згражавате над говором министара, који себи свашта допуштају".
"Србија живи у перманентном ванредном стању, које севербално производи, суочена са потенцијално страшном катастрофом урушавања крхотина друштвености", упозорава Миливојевић.
Она, међутим, у медијима и универзитету види две "кључне аутономије" из којих се "промаља нека друга реалност", која подсећа да друштво "тамо негде ипак постоји" и објашњава да су зато "управо медији и универзитет, као и 1998. године, под сталним нападом".
На питање да ли пореди деведесете и садашњу ситуацију, Миливојевић одговара да је овде популарно осећање сличности са деведесетим, па и "чак и представници власти имају то исто осећање".
"Министри се, у ствари, осећају као да су у деведесетим. Обрисали су једну деценију између, која их је ту нешто узнемиравала, и наставили тамо где су, несрећним стицајем околности, ето морали у једном тренутку да предахну", оценила је Миливојевић.
Према њеним речима, "сад поново бахато уништавају све и атакују чак и на сећање да је некад могло нешто да буде другачије".
Коментаришући чињеницу да представници Европске уније (ЕУ) инсистирају на "владавини права и слободи говора", Миливојевић каже да су "сви људи којима је стало до ЕУ и до јавних слобода мало изненађени и затечени понашањем међународне заједнице".
"Различите земље, када су ушле у ЕУ, имале су назадовање у медијским слободама. То су чињенице. Али то слегање раменима бриселске бирократије на дешавања у Мађарској, Пољској, па чак у неким елементима и у Чешкој, показатељје стања политичких односа", образложила је Миливојевић.
"Званичници ЕУ могу да подржавају чак и аутократске лидере и режиме", нагласила је она, "али не могу јавно да кажу да се супротстављају слободи говора".
И то њихово прихватање "нове нормалности", да су данас борци за слободу они исти који су све учинили да овде, када је реч о медијским слободама, никада ни цветић не процвета, у ствари је тужно стање, констатовала је Миливојевић.
Она је уочила и да глобална дешавања не иду у прилог неговања вредности демократског друштва.
Повлачећи паралелу између медијске ситуације у Америци и Србији, Миливојевић је приметила да се, у контексту медија, у ове две земље дешавају "обрнуте ствари".
"У САД је председник побегао на твитер и на друштвене мреже, јер су му професионални медији, бранећи јавни простор и јавни интерес, онемогућили приступ", илустровала је Миливојевић.
Она сматра да је Доналд Трамп зато све што објављују прогласио за лажне вести и на друштвеним мрежама се директно обраћа јавности, "градећи један популистички миље".
"У Србији је ситуација обрнута. Актуелни председник и бивши премијер толико контролише конвенционалне медије да у њима нема ничег другог сем њега самог, његове странке, фабрикованих аналитичара и разних подржавалаца", указала је Миливојевић.
Како је оценила, "пропланци слободе овде долазе садруштвених мрежа и он се сада свађа са твитерашима, твитовима, блогерима, инфлуенсерима".
Истовремено, имате "поделу рада" међу представницима јавних институција, "где су једни читачи свега, а други ботови", описује Миливојевић.
На питање да ли може да предвиди, када је реч о положају медија у Србији, шта ће се дешавати у блиској будућности, она се позвала на речи једне теоретичарке медија да су "наши медији највише важни онда када изгледају да уопште нису важни".
Објашњење је пронашла у прошлости, подсећањем да је"Слободан Милошевић изгубио власт када је мислио да је запушио све 'рупе', када није било никаквих могућности у земљи, чак је и неки 'прстен' око Србије прављен да би ушла нека критичка реч".
"Када је све победио, он је изгубио", предочила је Миливојевић, којој се не допада то што се на јавној сцени развија "конфронтација у идеолошком смислу" и што се "јавна сцена упорно чисти од могућности да се води дијалог".
Верујући да ће "медији ипак преживети", Миливојевић не може, међутим, да тврди да ће "друштво добити нову историјску шансу за нови чисти почетак после којег ће се направити ново демократско друштво".
"Ово је то што имамо. И у овом друштву је важно подржати Вукашина Обрадовића, Врањске, Крик и све иницијативе које постоје", поручила је Миливојевић.
"Сви они нам звоне на узбуну и помажу да артикулишемо незадовољство", које се, како закључује Миливојевић,"осећа на многим местима".
Коментари (1)
Остави коментар26.09.
2017.
Nisam profesor ali vidim
Eh, pa uparvo su Vukašin Obradović (Vranjske, NUNS), Zoran Sekulić (Fonet), Nino Brajović (UNS, sada Vlada Srbije) u sadejstvu sa nesrećnim Sašom Mirkovićeme (bivšim uposlenikom u Vladi Srbije) i još par nesolventnih osoba udruženih u u takozvanu Medijsku koaliciju sproveli politiku Aleksandra Vučića (SNS) da više ne postoje relevantni lokalni i regionalni mediji u Srbiji. Ako me sećanje ne vara, za vreme Miloševića je svakih par meseci "provaljivao" po neki medij u vlasništvu građana. Po Trsteniku, Banji, Jagodini... E, sada zahvaljujući pohlepi pomenute družine i iskustvu ministra za informisanje sa kraja devedesetih (AV) ti mediji više ne postoje ili su u vlasništvu visokih funkcionera Srpske napredne stranke (Kopernikus Cable Network).
ОдговориMa, ne mogu više da pišem. Rekao bih da nema nikakvog smisla.