Вести

14. 06. 2017.

Извор: ФоНет, Цензоловка

Шеф мисије ОЕБС-а: Институције да пошаљу сигнал да се напади на новинаре неће толерисати

"Институције имају важан задатак да дају сигнал да се напади на новинаре на задатку неће толерисати", рекао шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио на конференцији "Медијске слободе и безбедност новинара у Србији – шта је следећи корак".

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић истакао је данас да су професије у правосуђу и медијима ту да буду брана самовољи свемоћи и недодиривости власти и заштити грађана од потенцијалне или стварне самовоље и обе професије остварују функцију ако теже истини, заштити слабијег и на једнак начин испаштају због таквог ангажмана.

Мајић је указао да се владавина права и слобода медија негативно котирају у извештајима међународних институција које оцењују приступање Србије европским интеграцијама.

То није без разлога, јер тешко ћете наћи државу у којој не функционише владавина права, а има слободе медија и државу у којој медији нису слободни, а функционише владавина права, рекао је Мајић.

Према његовим речима, Србија је позната по томе да пречесто поверује да је довољно донети законодавни оквир, предвидети слободе и дефинисати уставну поделу власти, али суштина је да ли се ти институти остварују у пракси.

Независност судија, једнако као слобода медија, нису установљени због судија и новинара, слобода медија је установљена због мене као грађанина, владавина права такође, то се не би смело свести само да новинаре нико не напада, а видимо да је потребно говорити о томе свакодневно, нагласио је Мајић.

Мајић је рекао да је цензура забрањена уставом, самим тим и аутоцензура, али питање је колико сами оправдавамо такве одребе.

Да ли зауиста остварујемо слободе, да ли се кроз јавни сервис који уредно плаћам могу информисати о ономе шта се у држави дешава и донети свој суд? У којој мери смо сами одговорни што се владавина права и независност медија не остварује ни близу у мери у којој је потребно, упитао је Мајић.

Мајић је рекао да је Србија после промена дефинисала државу као демократску творевину, иако је могла да прогласи наследну монархију или чак аутократију.

Проблем са демократијом је да ако ова два механизма, владавина права и слобода медија, не функционшу, демократија нема шансе. Нема слободних избора ако немате обавештеног грађанина, ако му ускраћујете инфомацију, лажно га информишете, ви сте аутоматски негирали тај процес да демократија буде остварена, закључио је Мајић.

Како до боље заштите новинара?

Охрабрени смо вешћу да је тужилаштво упутило захтев полицији да идентификује нападаче на новинаре током митинга владајуће странке, 31. маја, изјавио је председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић.

Сејдиновић је истакао да очекује да нападачи на новинаре буду пронађени и санкционисани.

Веома је важно да онима који нападају новинаре пошаљемо јасну поруку да ће то бити санкционисано, поручио је Сејдиновић на конференцији, коју је Независно друштво новинара Војводине организовало уз подршку Амбасаде Аустралије и Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу.

Сејдиновић је рекао и да НДНВ очекује да споразум новинарских удружења са Министарством унутрашњих послова и тужилаштвом обезбеди бољу заштиту новинара.

Заменик републичког јавног тужиоца Бранко Стаменковић је, међутим, указао да „постоје одређена неразумевања“ представника новинарских удружења у погледу схватања кривично правног система у Србији.

Стаменковић је објаснио да је потребно разумети шта је све кривично дело и шта се може гонити по службеној дужности, а шта по приватној тужби.

Стаменковић је истакао и да је Републичко тужилаштво задовољно резултатом састанака Радне групе која делује у оквиру споразума МУП и тужилаштва са новинарским удружењима.

Помоћник министра културе и информисања Србије Милош Јанковић сматра да Србија има добар законодавни оквир за заштиту новинара и медијских слобода.

Јанковић је, чак, цитирао и поједине одредбе Закона о јавном информисању у којима се обезбеђује слобода говора и заштита новинара.

Он је најавио и да ће Министарство у следећим програмима за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса увести и тему безбедност новинара.

Амбасадорка Аустралије Џулија Фини је рекла да је током мандата у Србији дошла до закључка да се новинарска професија не поштује довољно.

Бројни су случајеви напада на новинаре и многи од њих остају нерешени, указала је Фини.

Шеф Мисије ОЕБС Андреа Орицио је оценио да су безбедност новинара и медијске слободе кључни за функционисање демократског система.

Медији су непроцењиви алат за праћење рада оних који обављају јавне функције, закључио је Орицио.

Петрушић: Најважнији суд партије

Показало се да је суд партије важнији од нашег правосуђа, изјавила је данас новинарка НИН Сандра Петрушић, указујући да у односу правосуђа и новинара не вреде закони и споразуми, већ све зависи од интегритета људи, који раде у суду и спремни су да се одупру политичком притиску.

Однос правосуђа и новинара је веома интересантан јер сви смо се до сада позивали на законе и споразуме, али пракса је показала да ништа од тога не вреди, јер немамо правила игре, истакла је Петрушић на панелу скупа о слободи медија и безбедности новинара, „Правосуђе и медији – подстицај за професионално извештавање или казна за непослушне“.

Петрушић је подсетила на своје искуство у процесу по тужби министра унутрашњих послова Небојше Стефановића за текст „Главни фантом из Савамале“ које је показало да у Апелационом суду ради одређен број људи који су спремни да донесу пресуду у складу са законом и интегритетом.

Колико год да сам задовољна таквом пресудом, она ми изазива већи страх јер мислим да је режим решио да притисне и новинаре и суд, упозорила је Петрушић.

Према њеној оцени, случај са НИН је пукотина која ће показати где може неко нешто да одради да помогне новинарима и слободи медија.

Чињеница је и да је, пре Апелационог суда, Виши суд у Београду пресудио да сам крива јер приликом моје вредносне оцене рада министра нисам контактирала Српску напредну странку, рекла је Петрушић.

Она је констатовала да се на овом скупу, где су присутни представници ОЕБС и међународних организације, није појавио нико из Министарства унутрашњих послова, али је зато у суду „сала била пуна људи запослених у МУП да чују грађанина Стефановића, а представник ОЕБС није могао да уђе јер није било места“.

Петрушић је упозорила и да судија Вишег суда и даље суди и је исти судија осудио Радио 021, коме је претило гашење.

Она сматра да ће бити мањи притисак на медије, али да ће додатни притисак ићи на судство, а као доказ за то навела је случај судије Вишег суда из Панчева која је преиначила првостепену пресуду вршачког суда, којом је новинар осуђен на затворску казну.

Судија је изложена медијском линчу, а спасава новинарставо. Њу подобни медији блате, пишу о њеној породици и објављују јој слику деце, истакла је Петрушић.

Сада је већи проблем како ћемо сачувати независност судства како би једни другима могли да помогнемо, указала је Петрушић.

Што новинари више користе слободу медија, то им је безбедност више угрожена, истакао је адвокат Слободан Бељански, уз оцену да то говори о незрелој демократији.

Новинаре чини угроженим то што или откривају истину или шире лажне вести и бацају љагу на недужне. Ако откривају истину о кршењу права и криминалу, кивни су и они који су раскринкани и државне организације чији је посао да овакве појаве откривају пре новинара, а из неких разлога то нису учинили, објаснио је Бељански.

Бељански је оценио да судови раде између бојазни да ће им се пребацити да се мешају у слободу медија и толерисања клевета, или пребацити да доприносе атмосфери угрожавања јавне речи и сигурности.

Предраг Благојевић, уредник портала Јужне вести, говорио је о образложењима правоснажних судских пресуда у којима су претње новинарима окарактерисане као слобода изражавања.

Благојевић је рекао да није правник, већ новинар, али да зна да следи затворска казна за оне које прете новинарима.

Према његовим речима, примери из Ниша показују да су у четири случаја високи фунцкионери владајуће партије због претњи новинарима кажњени условним затворским казнама од три, четири месеца, што је испод законског минимума.

Сврха казне није само да казни починиоца, да не понови дело, већ да делује преветивно на остале. Ови случајеви нису били превенција, већ подстрек за оне који би можда претили, рекао је Благојевић.

Благојевић је подсетио да је један од потписника споразума о безбедности новинара са државним институцијама, али да сматра да постоији озбиљан проблем у сарадњи, не само у комуникацији.

Он је оценио да му се чини да је тај споразум понуђен као изговор држави да сарађује са медијима и како би ЕУ рекла : „Супер испунили сте тај услов“.

Благојевић је навео свој пример у којем је пре три месеца сликао аутомобил из којег су га снимали, то је пријавио полицији.

Сутрадан су ме звали из БИА, срео сам се са шефом БИА у Нишу и на састанку су ме убеђивали да не објављујемо то јавно, рекао је Благојевић и нагласио да том захтеву нису изашли у сусрет.

Благојевић је тражио одговор на захтев да ли је под присмотром, а добио је одговор да је та информација строго поверљива.

Судија Апелационог суда Драгица Попеску рекла је да суд одбија неосноване надокнаде у тужбама против медија које су превисоке и не дозвољава да се лукративним захтевима изађе у сусрет.