Вести
10. 05. 2017.
Како стати на пут лажним вестима
Случај Рачак један је од најдрастичнијих примера и у нашој наредној причи у којој говоримо о ширењу лажних вести. О њиховим последицама последњих месеци говори се и на Западу, а све вести, па и лажне, сада се још већом брзином преносе преко портала и друштвених мрежа.
Жртве албански цивили, починиоци српске снаге - тако је сукоб у селу Рачак интерпретирао Вилијем Вокер. Злочин, међутим, никада није доказан, нити се нашао у пресудама Хашког трибунала.
Али се нашао у највећим западним медијима и искоришћен је као повод за бомбардовање. Озбиљне последице имале су и касније нетачне интерпретације злочина на Косову.
"Да су српска деца одговорна за дављење албанске деце 2004. године. Тада нам је спаљена Богородица Љевишка и још средњевековних цркава и манастира, протерани су људи, било је мртвих. Вест је била потпуно измишљена и ми сада, уствари, знамо да је то био договор да се изврши притисак на Србе", каже новинарка Љиљана Смајловић.
Да је лажна вест моћно оружје показао је и рат у Ираку - започет је после, испоставило се, нетачних тврдњи да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење. Данас су проблем и онима који су их својевремено лансирали - Доналд Трамп сукобио се са медијима који су његову победу повезивали са руским утицајем.
"Видећемо то све чешће и чешће да људи ангажују компаније, људе који се искључиво баве производњом вести које нису тачне. Развојем интернета и друштвених мрежа број извора је драматично порастао. ", рекао је Раде Мароевић, уредник сајта РТС-а.
Тако се, код нас, од локалног медија, преко друштвених мрежа, до портала читане дневне новине недавно проширила вест да се три недеље после самоубиства радника "Гоше", догодило још једно. Испоставило се, нетачна.
"Данас су гласине приступачније људима због друштвених медија и с једне стране жеље људи да поверују у вест тог типа и друго делимично због непрофесионалности јер вести попут те да су се људи обесили, да се људи убијају, то треба ипак проверити пре него што се објави", каже Мароевић.
На пут сензационализму и лажима, међу првима је стала Немачка - до 50 милиона евра кажњаваће онлајн медије који такве садржаје не уклоне. Фејсбук гаси налоге који шире лажне вести, док је оснивач Википедије покренуо портал са тачним и провереним информацијама, у нади да ће сузбити оне друге.
Смајловићева каже да неке лажне вести морају да се кажњавају и истиче да Американци имају први амандман - слобода говора.
"Али, чак и амерички врховни суд ће вам рећи - не можете ви у препуном биоскопу да викнете - пожар. Први амандман не штити ту врсту слободе говора", рекла је Смајловићева.
Да не може ни код нас, показују ретки примери. Током поплава 2012. због неистине о броју жртава и ширења панике, МУП је привео, а потом и подигао кривичну пријаву против једне особе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.