Вести
05. 05. 2017.
Дан слободе медија: најпотребнији етички кодекс, одбацивање цензуре и медијска писмености
Србија пала за седам места на на листи Репортера без граница, протести грађана Новог Сада због смене руководства Радио телевизије Војводина, спорне приватизације медија као што је она у Крагујевцу – то су чињенице које пластично показују тежак положај новинара и медија у Србији. Оне су биле и окосница расправе на обележавању и спеак уп-у поводом Дана слободе медија у организацији Медиа и реформ центра Ниш и Департмана за комуникологију и новинарство нишког Филозофског факултета.
„Филозофски факултет је место на коме треба да се говори о медијима у савременом друштву јер су слободни, независни медији опште место у савременом демократском друштву без икакве дилеме, али је пракса другачија“, рекао је на отварању проф. др Драган Тодоровић.
„Ако већ говоримо да је слобода медија угрожена, а јесте, морамо да кажемо да слободних медија у Србији и свету практично нема нигде. Има медија који су истинити, мање истинити, и морамо се увек залагати за истинито информисање – засновано на етичким принципима“ – рекао је професор Зоран Арацки и подсетио да у либералном капитализму влада тржиште, а да је такав случај у Србији као земљи у транзицији.
Професор Владета Радовић је затражио увођење медијског образовања у све нивое формалног образовања како би се створила критичка свест код младих, статус новинара као службеног лица, па можда чак и имунитет попут посланичког, и изнео идеју о новинарској комори која би регулисала све оно што је неопходно.
„Снага лежи у свакоме од нас, и ту енергију, коју свакако поседујемо, треба усмерити у правом смеру и заједно са добрим људима, који желе промене на боље у овом граду и овој земљи“, рекао је Младен Велојић, директор Медиа и реформ центра Ниш, објашњавајући принципе на којима овај центар ради. Марта Савић, која је, као студент, почела да ради у МРЦН, представила је његове пројекте – Мултимедијалну школу новинарства, портал Дијаспора на вези и видео платформу ТиВизија, посвећену грађанском активизму, коју је формирао МРЦН у сарадњи са Националном коалицијом за децентрализацију.
О продукцијском раду МРЦН-а говорила је новинарка Милена Милошевић, која је учествовала у снимању четвороделног документарног серијала „Важност слободе медија“. „Највише ми је значило то што сам имала прилику да учествујем у снимању и креирању документарних филмова“, објаснила је она и најавила пројекцију четвртог дела овог серијала.
Извештавање засновано на етичким принципима, медијска писменост, одбацивање сујете, неприхватање цензуре и аутоцензуре је оно што су учесници овог спеак уп-а препоручили као средства за побољшање положаја и новинара и медија.
Други учесници су пак изнели оцене да су медији као самопослуге у којима има за свакога по нешто, мишљење да медијски радници не желе слободу јер она значи и одговорност, као и залагање да се медијска писменост развија кроз неформално образовање због опасности да власт и то искористи за своју промоцију.
Нишки новинар Милорад Додеровић је подсетио на основно новинарско правило, да се чује и друга страна, које се често пренебрегава, оценио да је аутоцензура оно што највише гуши новинаре и истакао да треба објављивати истину, чак и по цену губљења посла или затвора.
Шта млади мисле о слободи медија:
„Што се тиче слободе медија – нема слободних медија уопште. Сваки медиј зависи од одређених центара моћи – да ли су то политички центри моћи, да ли су то невладини сектори моћи. Суштина је да новинарство уопште није слободна професија и медији су јако скупа играчка која има ту моћ да управља јавним мњењем, да креира мишљење, да утиче на ставове људи, да им мења понашања, да им сугерише за кога ће да гласају, шта ће да раде… Новинари су ту као марионете и лутке којима се управља из одређених центара моћи. Суштина је да не постоји слободни медији – може само да се говори о коректном односу према јавном мњењу и према аудиторијуму и публици и да се приликом извештавања прикаже и једна и друга страна и онда је на публици да извуче закључке.“ – Милан Дојчиновић, дипломирани новинар и мастер комуникологије
„Слобода медија је један појам који се јако тешко дефинише. Мислим да ми морамо да радимо на мотивисању новинара да се што више ослободе свих притисака и неких потешкоћа које имају у раду. Слободних и потпуно независних медија нема, нити ће их икада бити, али морамо да покушамо коликогод је могуће да медије узмемо у руке новинара и да ми радимо на томе да медији буду што објективнији и непристрасни“ – Филип Јовановић, апсолвент новинарства и уредник Капитал магазина
Мислим да је слобода медија врло угрожена код нас и медији који се труде да задрже неки облик независности, што у финансијском, што у било другом смислу – бивају од великим притисцима и то је врло тешка, али битна борба да се медији изборе за неко независно финансирање. Лако је пасти у стереотип да су неки медији страни плаћеници, а да се неки други боре за праву ствар и ту долазимо у неку идеолошку борбу. Ја искрено верујем да медији могу бити независни и да данас постоје независни медији. Ако би медији нонстоп причали оно што се људима свиђа – чему медији – Иван Динић, апсловент социологије и фрееланце фотограф
„Мислим да слобода медија подразумева да не може да ради ко шта хоће у медијима, већ подразумева и одговорност и да нам треба више регулације у смислу да Савет за штампу не буде само „регулаторно“ тело, него регулаторно тело и медијска комора која би уредила ко се бави новинарством. Онај који крши етичке кодексе не може да се бави тим послом“ – Милан Зиројевић, студент комуникологије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.