Вести
20. 02. 2017.
Колумна, Спаић: Наш “комшија” Трамп или Кад бих био НУНС и УНС
Да сам ја НУНС и УНС, свакодневно бих објављивао саопштења о глупостима, неписмености, непрофесионализму и бесмислу – има тога стално, свуда. Направио бих још казнену комисију од угледног света, па бисмо свакодневно гласали која казна – од једног до три шамара – и новинару и уреднику.
Да не буде одвећ насилно, казну би спроводила деца из нижих разреда основне школеДобро , преводилац може да погреши, и погрешио је – „neighborly”, придев од енглеске именице „neighbor”, комшија, не значи само „комшијски”, него и „пријатељски, добар, позитиван”.
Проверио сам не само у речнику, него и код пријатеља коме је енглески матерњи, човека који је завршио упоредну књижевност, а и сам пише и објављује на енглеском, веома негујући сопствени стил. Каже , колико год желео да оспори баш све што ради његов председник, овај пут нема замерке.
Добро , преводилац може да погреши, и погрешио је – али то је прошло толике новинаре и толике уреднике чији су медији масовно преносили Трампову честитку Николићу поводом Дана државности, све с реченицом у којој амерички председник поручује нашем да жели да нам будућност буде обележена „комшијским односима”. Ниједан од тих медија који су пренели ову вест преко једне наше агенције – друга је исправно превела „с добрим односима” па се њени претплатници нису обрукали – није нашао ту ништа чудно.
Чита она лепа водитељка што има трепавице, исписују се на екрану речи „комшијски односи” Србије и САД, све са сликама двојице председника, нико ни да помисли да нешто не штима. Да провери прво шта пише у оригиналу, па да провери превод с неким ко енглески зна боље од приученог агенцијског преводиоца или пре ће бити новинара који уједно преводи, али све финесе језика очигледно не зна довољно. Кад би проверили и видели да је превод којим случајем био добар – од тога направиш још какву причу, пренели би је сви светски медији. „Трамп мисли да се САД граниче са Србијом, малом државом на Балкану” – па куд ћеш бољи наслов! Пошто није, не бламираш се и сам, него лепо исправиш глупост.
Ја сам каријеру почео средином осамдесетих у деску Радио Београда. То је место где су стизале телепринтером Тањугове вести – мој посао је био да их цепкам, пазим да се оним ролнама папирчине не загуши машина (што се стално дешавало) и да те вести приредим тако да одговарају природи радија. Дакле, морао сам да мислим, да разумем шта пише, да, ако је нешто чудно или нејасно, проверим – зовем прво Тањуг, они би обично исправили грешку ако је има, па даље редом.Првих дана, сећам се, налети ми скраћеница ССРН (Савез социјалистичког радног народа, тзв. Соц . савез), за коју нисам имао појма шта значи – ипак сам био завршио светску књижевност, а не политичке науке – па сам нешто покушао да набодем. Изгрди ме дактилографкиња толико да дан-данас кад нешто не знам, проверим и питам, није срамота.
Учили су ме тамо да су агенцијске вести само састојак, материјал од којег ја правим оно што треба, да су у преносном смислу оне месо, а моје је да спремим од тога питу. А то је било почетничко, најниже место у новинарству.Новинарства, очигледно, више нема – ауторитет агенције (какво месо, каква пита, читај као да су речи Тита), плус ауторитет кабинета председника Николића, плус ауторитет Беле куће – шта има да се питамо и чудимо? Комшије Американци – ОК, још боље, вери гуд, нема Хрвата ни осталих што их не волимо, још да су на другој страни Руси, или макар Кинези, и ћао.
Наш посао није да мислимо, није да постављамо питања, није да тражимо истину, није да проверавамо, ни да не верујемо, ни да сазнамо, мисле ти скатови који слепо верују амбасади или ком већ политичком, а не стручном ауторитету.Нису за „комшију Трампа” криви ни Вучић, ни Тадић, „који је пре њега исто радио, само блаже”, ни Слоба, „а сада је горе него у његово време”.
Криви су стара добра глупост, лењост, незаинтересованост и незнање. Речју – непрофесионализам.Шта је њима чудно што Трамп мисли да смо суседи? Па , мајку му, да је још десет пута већи игнорант него што очигледно јесте, знао би ипак да се његова земља граничи само с две друге, није баш компликовано за памћење. Обашка што он не пише те ствари, него ко зна који чиновник.
Кренуше тако медији, а доватише се и друштвене мреже. ОК , многи моји пријатељи на ФБ нису из медија, није њихово да размишљају о технологији која је узроковала грешку, али ни ту нико да се запита. Сви се смеју, спрдају, таман им дошло да потврде своје предубеђење – Трамп ионако служи да се чудимо и смејемо његовим ескападама.Нису за „комшију Трампа” криви ни Вучић, ни Тадић, „који је пре њега исто радио, само блаже”, ни Слоба, „а сада је горе него у његово време”. Криви су стара добра глупост, лењост, незаинтересованост и незнање. Речју – непрофесионализам.
Да сам ја НУНС и УНС, свакодневно бих објављивао саопштења о оваквим глупостима, о потпуном непрофесионализму, неписмености и бесмислу – има тога стално, свуда. Направио бих још казнену комисију од угледног света, а себе поставио за председника. Па бисмо свакодневно гласали која казна – од једног до три шамара – и новинару и уреднику. Да не буде одвећ насилно, казну би спроводила деца из нижих разреда основне школе, они који још увек имају мозгове, али их ови упропаштавају. Мада , питање је да ли би им таква казна уопште била проблем – она значи понижење, а толико су понижења себи до сада сами допустили да им још једно можда и не би сметало.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.