Вести
13. 12. 2016.
Радни услови новинара у региону: шта удружења и синдикати могу да ураде
Синдикати потребни, али су без снаге
Плате новинара су све мање, радно време све дуже, многи немају уговор о раду, али новинари често сматрају да им синдикати неће донети корист и ретко се учлањују у њих, иако је то неопходно за побољшање социјално-економског положаја и услова рада, заштиту радних права и за колективно преговарање.
Ово је један од закључака сесије „Радни услови новинара у региону: шта удружења и синдикати могу заједно да ураде како би побољшали радноправну, професионалну и економску позицију новинара?“, уз препоруку да се у свим земљама Западног Балкана поспеши формирање, укрупњавање и рад синдиката како би се постигла репрезентативност неопходна за социјални дијалог са послодавцима.
Према резултатима спроведеног истраживања, у свим земљама региона већина новинара има зараде мање од 500 евра, које се често исплаћују у целини или делом у сивој зони, с тим што је плата у новинарству углавном испод просечне националне зараде. Једини начин да се то измени јесте социјални дијалог између послодаваца и синдиката, сматрају учесници расправе.
Услов за квалитетно колективно преговарање је репрезентативност синдикалних и послодавачких удружења, а предуслов за то је прецизна статистика о броју запослених, јер се репрезентативност утврђује према тим подацима. Један од закључака је да треба направити неку врсту регистра новинара и медијслдх радника, јер се у свим овим земљама барата са проценама, често врло различитим.
Један од разлога за то је ангажовање људи без уговора, чиме су правно невидљиви. Такође, у многим редакцијама у приватном сектору власник често обавља више функција, као и остали ангажовани, што знатно отежава статистику.
Резултати истраживања су показали да је радни и социјални статус запослених у јавним сервисима и медијима са делимичним или пуним државним власништвом углавном повољнији него статус ангажованих у приватном сектору, где је синдикално ангажовање најчешће забрањено.
Изузетак је искуство Црне Горе где је Синдикат медија успео да окупи и запослене у приватним медијима, како наводи Маријана Цамовић. Међутим, анкета спроведена у истраживању показује да су тамо новинари у јавном сектору угроженији и да им се често дугује више месечних зарада.
Уочено је и да се новинари, као и у другим делатностима, лакше одлучују за синдикално организовање тамо где су услови рада и зараде бољи него у редакцијама где је талцва врста удруживања неопходна. Један од разлога за такво понашање је негативна перцепција синдикалног организовања која се везује за период социјализма и препознавање синдиката као продржавних.
Такође, већина учесника расправе сагласна је са оценом да новинари, посебно млађи, не знају довољно о својим радним правима и синдикалном организовању, па нису ни заинтересовани за ангажовање.
„Такав став новинара је апсурдан, јер би синдикати били јачи када би им чланство било веће“, каже Снежана Трпевска, главна истраживачица овог пројекта.
Изузетак у пракси региона је Синдикат медија Црне Горе који је, према речима учесника из те земље, преузео једну од кључних улога у организацији и заступању интереса новинара и медијских радника. За разлику од тога, у Србији су синдикати слаби, неактивни и опада им чланство. Представник Синдиката новинара Србије Дејан Глигоријевић каже да ј е после последњ ег таласа приватизације медија тај синдикат остао без око 800 чланова чији су медији избрисани са медијске мапе.
Глигоријевић је предложио да његов синдикат, уз сарадњу са НУНС-ом као носиоцем пројекта, организује састанак свих синдиката ради евентуалног стварања савеза којим би могла да се постигне репрезентативност. Заједнићки наступ могао би произвести притисак на удружења послодаваца да постану репрезентативна.
„Отворени смо за сарадњу, то је у интересу професије", каже Глигоријевић.
лако постоји сагласност о важности потписивања гранских и појединачних колективних уговора, у расправи је наглашено да је економски положај медијске индустрије толико лош да би зараде примерене новинарској професији за многе медије биле погубне.
Однос удружења и синдиката
Питање колико новинарска удружења треба да подстичу рад синдиката изазивало је на моменте бурну расправу, што се посебно односи на став ллира Гашија из Фондације „Славко Цурувија", који сматра да НУНС треба да организује нови синдикат.
У расправи је, међутим, наглашено да, за разлику од синдиката, новинарска удружења не могу да буду учесници у социјалном дијалогу са послодавцима.
„Ми подржавамо и подстичемо деловање синдиката, али оснивање синдиката и синдикални рад није део нашег посла. Ми треба да се бавимо професионалним стандардима, али, нажалост, због лошег економског положаја често се пред нас постављају питања из домена радних односа и од нас тражи да решавамо проблеме", каже генерални секретар НУНС-а Светозар Ракович.
Преовладао је став да новинарска удружења треба да сарађују са новинарским и медијским синдикатима и да им пруже помоћ, али не и да буду оснивачи синдиката, јер иницијатива за синдикално организовање треба да потекне из редакција, од запослених.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.