Вести
09. 12. 2016.
Све тежи положај новинара који критички пишу
Многи угрожени грађани Србије Међународни дан људских права, 10. децембар, проводе уз осећање неправде и урушеног достојанства због раскорака између права која имају на папиру и стварног живота, навео је заштитник грађана Саша Јанковићу саопштењу.
Најсиромашнији, како је навео Јанковић су особе са инвалидитетом, жене жртве насиља, радници губитници приватизације, житељи нехигијенских насеља, деца улице - традиционално неке од најрањивијих група у Србији.
"Све је тежи положај новинара који критички пишу и говоре. Такође, све је више притужби чланова и симпатизера опозиције", навео је Јанковић у саопштењу и оценио да је право грађана да закон пођеднако важи за све и да важи у сваком месту у свако време, а да то често није случај због положаја у друштву или због блискости са влашћу.
Јанковић је навео да у 10. години рада заштитник бележи још забрињавајућих трендова - сиромаштво и незапосленост који дају печат свакодневном животу појединца и користе се као оправдање за кршења права радника, сталним реформама објашњава се неефикасност администрације, недовољно добрим уставним решењима и законима немоћ правосуђа, а политизација урушава институције.
Заштитник је оценио да су медији у Србији бачени у економско-политички вртлог чије су жртве не само новинари, него и грађани, јер без слободних медија нема информисаних грађана, а без информисаних градана нема слободних грађана.
Према његовим речима број особа са инвалидитетом које су се запослиле у овој години није довољан упркос постојању посебног закона.
Како је додао, у области права детета унапређене су законске норме, али су деца и даље жртве свих облика насиља, укључујући и најбруталније облике вршњачког.
"Присутно је кршење права детета у медијима на приватност и достојанство. Услуге намењене деци и породицама на удару су мера штедње ради економског опоравка земље. Уз блага побољшања, ни издалека није довољно доступна здравствена заштита", навео је Јанковић.
Он је оценио да је слабост заштите жена од насиља више резултат непримењивања постојећих прописа и стандарда, а мање слабости тих прописа, као и да је и даље кључни проблем неодговорност за несавесно поступање.
Производња и емитовање културних, образовних, научних, дечијих, филмских и других радио и телевизијских емисија на мањинским језицима треба да доприноси очувању националног, културног и језичког идентитета мањинских заједница, навео је Јанковћ и додао да је превод тих програма на српски језик од посебног значаја за развој мултикултуралног друштва.
Јанковић је оценио да је можда највећи помак направљен у погледу права ЛГБТИ особа, али да је њихова дискриминација далеко од укинуте, а да су заштита и подршка још недовољни.
Заштитник је навео да се избеглице из Сирије и других земаља повремено на територији Србије суочавају са нехуманим условима, да капацитет смештаја и пропусна моћ нису довољни, а да поступци појединих држава дуж избегличке руте умногоме отежавају Србији да поштује све међународне стандарде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.