Вести
20. 11. 2016.
Сузана Трнинић: Неки министри не долазе у Кажипрст
Ауторка и водитељка емисије "Кажипрст" Сузана Трнинић занимљива је саговорница. Дугогодишњи је извештач о политичким дешавањима у земљи.
Искуства - од 1996. године - стицала у дневним, месечним новинама, као и у Новинској агенцији Бета.
Најдужи репортерски стаж стекла извештавањем из Скупштине Србије, као и из скупштине некадашње савезне државе. Као репортер извештавала током најбитнијих и најдраматичнијих дешавања у Србији: од грађанских и студентских демонстрација због изборне крађе 1996-97, преко револуције 5. октобра, хапшења и испоручивања Слободана Милошевића Хашком трибуналу, убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића. Као највећи професионални успех издваја извештај који је понукао представнике власти да промене Закон о породици. Године 2012. била је у анкети магазина Статус, изабрана за новинарку године.
Како видите политичко новинарство данас у Србији?
- Видим га као што видим и Србију. Није нам новинарство ни горе ни боље од остатка професија или друштва у целини. Проблем је што имате све мање простора да радите професионално, јер је острашћеност огромна, а објективност минимална. Кад неко ради свој посао објективно, он није добар, он је за део Србије храбар новинар. Ту смо се ми закопали, И нема даље.
Јесте ли се суочили са неким видом притиска радећи свој посао?
- За ових двадесет година видела сам и чула свашта, али се не обазирем. То радим и данас. Трудим се да радим најбоље што умем и да сачувам и име и образ који ми је остао. Не дозвољавам да околности у којима живимо, а које су, видим, често алиби за све, буду оправдање за било коју срамоту, понајмање за нашу новинарску професију. Ради најбоље што можеш, докле можеш, и тачка.
Каква је сарадња са владајућом странком, желе ли они укључујући и премијера да долазе у ваше емисије?
- Са некима имам одличну сарадњу - одазивају се на позиве, трпе најнепријатнија питања, и враћају се поново. Са некима сарађујем теже, али је највећи проблем у томе да постоје министри који не долазе у Кажипрст уопште. Зашто не долазе, то је питање за њих, мој став је да та емисија неће бити "микрофон је Ваш", па ни кад траје осам минута. Не сме ту да буде личног односа, то људи који су на јавним функцијама морају да знају. Бар док примају плату из буџета. Мој позив је отворен. Надам се да ће га прихватити и премијер, као и његови најближи сарадници.
Које гостовање неког политичара посебно памтите, било по добром или по лошем?
- Заборављам све и свакога из света политике. Памтим дивне математичаре гимназијалце с медаљама, разговор с академиком Владимиром Костићем, медаљу коју сам добила од деце која се боре са раком. То су најчвршће карике које ме држе у новинарству данас - да могу да помогнем и да ме тај осећај корисности испуњава.
Друштвене мреже су постале полигон за објављивање свега и свачега. Помажу ли или одмажу телевизији као медију и јесу ли добра платформа за вођење политичког дијалога?
- Друштвене мреже су реалност, а не лабораторија за креирање политичких непријатеља. То никако власт да разуме. Добро су оруђе и медијима, тамо има квалитетних мамаца за добре приче. Не видим да су добра платформа за политички дијалог, али могу да разумем зашто у Србији тако функционишу. У недостатку простора у традиционалним медијима, друштвене мреже могу да буду шанса. То што се махом користе у погрешне сврхе, то је већ за анализу стручњака из неке друге професије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.