Вести
14. 11. 2016.
THE ECONOMIST: Смањују се медијске слободе на Балкану
Велик број електроничких медија из бивше Југославије нашло се под пријетњом или сами пријете. Прије два десетљећа, кад је Запад почео марљиво обнављати ратом разорену Босну и Херцеговину, побољшање стања у којем су били локални медији на Балкану – који су често закухавали мржњу – било је прво на попису. Но двадесет година касније, резултати су разочаравајући, пише The Economist
На конференцији 4. и 5. студенога у Килкенyју, у Ирској, у организацији Удружења еуропских новинара (АЕЈ), много је разговора посвећено томе да ствари постају све горе у некоћ насилном, а данас још увијек забрињавајућем дворишту старог континента. Новинари из бивше Југославије или њеног сусједства, поново се сусрећу с пријетњама и етничким антагонизмом. А подршка онима који су довољно храбри да открију ружну истину је слаба, пише британски The Economist.
Живот новинара у бившој Југославији није тако ризичан као у Турској, гдје је од покушаја удара у српњу похапшено више од 100 људи из медија, укључујући и десетак запослених у дневнику Cumhuriyet; није тако гадно као у Русији. Но назадовање посебно жалости због велике количине западне помоћи која ће, мислило се, ојачати слободу медија и боље извјештавање.
У послијератној су Босни и Херцеговини, на примјер, страни савјетници покушали створити неутрални јавни електронички медиј према моделу Би-Би-Си-ја. Истовремено су трупе НАТО-а заплијениле одашиљач који су користили екстремни Срби да би хушкали на насиље. Но данас се јавни програм готово вратио на старо. Босански пажљиво покренут национални јавни електронички медиј једва преживљава (дијелом због конкуренције комерцијалних медија), док се регионални програми држе етничких и политичких питања, у једном случају тврдолинијашког српског национализма. Други велики државни електронички медиј је близак највећој бошњачкој (муслиманској) странци. Ратни злочинци имају приступа етеру и добивају могућност слободног пропагирања своје искривљене верзије рата у тој земљи. Босанска српска телевизија је постала платформа за Момчила Крајишника, бившег политичког вођу осуђеног у Хагу због убојства и прогона, који тврди да никад никакав масакр ни геноцид нису починиле снаге с његове стране. Босански муслимани то сматрају нечувеним. Ранко Маврак, босански новинар, Хрват који ради у Сарајеву, рекао је на конференцији да је поларизација забрињавајуће слична оној из 1990-их.
Што се физичке сигурности новинара тиче, неке свјеже приче узнемирују. На Косову је уредник таблоида Газета Еxпресс био суочен с правом навалом пријетњи смрћу након емитирања документарца о злочинима Албанаца над етничким Србима. У Хрватској (чланици ЕУ, послијератној бившој југославенској држави која не воли да је се зове балканском) Хрватско новинарско друштво, то јест његов предсједник Саша Лековић, рекао је да је сретан што је жив након што му је нетко петљао по котачу аутомобила претпостављајући да ће доживјети судар. Његово је Друштво пријавило многоструке пријетње смрћу упућене онима који истражују вијести, посебно од групе која глорифицира пронацистички усташки режим из 1940-их.
Цијели чланак можете прочитати овдје.
Превела: Весна Арсовски
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.