Вести
24. 10. 2016.
Грешке и исправке
Сплетом суманутих околности, за које је по мом скромном мишљењу крива актуелна владајућа већина у Србији, део јавности медије дели на режимске и тзв. „пристојне".
Знате већ како маса види ствари: или је црно или бело, нема средине. Лично, склонија сам теорији да нијанси има више од педесет. Често у тзв. режимским медијима заблиста нешто паметно и ћестито, док у овим које сматрамо пристојнима уме да се поткраде тешка подвала, измишљотина или, у најмању руку, непроверена информација.
Два смо крупна фаула имали прилику да видимо прошле недеље у овој екипи „пристојних". Прво је оспорена аутентичност „Недељниковог" интервјуа са ДоналдомТрампом,аондаједневни лист„Данас" на насловну страну, у насловтекста ставио изјаву заштитника грађана Саше Јанковића коју овај уопште није дао. Више саосећања имам за „Недељник". Извинили су се читаоцима те понудили две могуће теорије какоједо демантијаТрамповог интервјуа дошло: или сеТрампов штаб предомислио, па решио да повуче његове изјаве о Србима или их је посредник напросто преварио. Немам чиме то да поткрепим, осим интуицијом, али вероватније ми звучи ова друга могућност. Па опет, имам саосећање за „Недељник" - нису ни први ни последњи који су се због великих амбиција увалили у невољу. Са професионалне стране гледано, да, ово јесте тежак фаул, али са Ијудске и колегијалне, разумем жељу за ексклузивом, труд и залагање. Уосталом, поштено су се извинили.
Много ме више мучи Данас. Објавили су на насловној страни наслов Јанковићодлучио да буде независни кандидат". Из текста се види да сам Јанковић ништа није одлучио, а и ако јесте, никоме то није рекао. Реч је о „изворима из опозиционих странака" који су ово изјавили за Данас. На Јанковићев деманти, уместо извињењем, уредништво овог дневног листа је одговорило полемичким текстом. Свакако да на то имају апсолутно право. Но, међутим, из тог је одговора испало као да Јанковић има проблем са читавим објављеним текстом, а не са насловом. Наслов је, драге колеге, проблем, јер је неистинит, непотврђен и крајње сумњив.
Међутим, да ли треба да будемо бесни на медије за које иначе знамо да раде поштено, одговорно и професионално? Читаоци можда имају право на то. Медијске организације и удружења дужна су да штите кодекс и принципе етичког новинарства, па и они имају право да реагују са неодобравањем.
Ја, међутим, ову ствар гледам из позиције обичне новинарке, колегинице која једе исти хлеб. И после оба ова случаја, осећам дужност да јавности напоменем: притисаки очај у ком су они медији које волите да сматрате пристојнима и честитима толико су страшни и велики да, иако не оправдавам, разумем оваквеочајничке потезе. Веровати сумњивом посреднику, ставити таблоидни наслов да би се повећала продаја... Све су то очајнички потези који су реакција на притисак А тај притисак биће само јачи. И преживеће га само најјачи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.