Вести
28. 07. 2016.
У Србији не постоје медији већ индустрија медијске пропаганде
Медијска ситуација у Србији је пре приватизације била веома лоша, а сада је још гора, због чега је неопходно преиспитати сет медијских закона.
То је једна од кључних оцена која се чула на скупу „Медијска реформа- две године касније“, одржаног данас у Нишу, у организацији Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) и Синдиката новинара Србије (СИНОС).
На скупу се такође чуло да је неопходно да Уставни суд саопшти шта се деђава са поступком за утврђивање уставности одредби о приватизацији у медијским законима, пошто Устав прописује да “свако може бити оснивач медија“, а медијски закони су то забранили локалним самоуправама, као и републици и покрајини, изузев у случају јавних сервиса.
ПРОУНС и СИНОС су покренулу поступак за оцену уставности тих законских одредби још у сепштембру 2014. године, а месец дана касније су тражили да се донесе привремена мера којом би се зауставила приватизација до донишења судске одлуке, али Уставни суд још увек „ћути“, а штетне последице су више него јасне.
Учесници скупа су подсетили да је од доношења сета медијских закона који су омогућили „излазак државе из медија“, велики број медија завршио у рукама власника који су блиски властима, а да је пројектно суфинансирање медија „обезбедило“ промоцију те власти, а не остваривање јавног интереса у области јавног информисања, што је требало да буде његова основна сврха.
Представници ПРОУНС-а и СИНОС-а су прецизирали да је од тада, од 73 медија који су ушли у процес приватизације чак 20 је угашено, 19 има потпуно неизвесну судбину након што је стекло право на бесплатне акције, а 34 је купило „неколико породица које су блиске властима“.
Без посла је остало 1200 новинара.
- Предстојећа Медијска стратегија је изузетно важна и она ће дати смернице даљем развоју медија у Србији. Анализе показују да приватизација медија није дала добре резултате, а да се пројектно суфинансирање у великој мери користи за опстанак и одрживост медија, што није сврха државне помоћи. И повереник за информације од јавног значаја и заштитник грађана су констатовали да је ситуација у медијима у Србији забрињавајућа. За такву ситуацију нису одговорни само они који хоће да ставе медије под своју контролу, већ и сами новинари, који немају снаге да се одупру властима и власницима - рекла је Гордана Јанковић, шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији.
Зоран Гавриловић, програмски директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), који се више година бави мониторингом медија у Србији и региону, казао је да у Србији скоро да не постоје медији, већ постоји „медијска индустрија која прави јавно мењење“, односно индустрија која се бави пропагандом за рачун власти.
- Централни механизам пропаганде је Телевизија Пинк, коју “следи“ мрежа локалних медија чији су власници блиски властима, а у медијске перјанике, који се баве одмаздом и оптужбама за рачун власти, спада и Информер - рекао је он.
Ђокица Јовановић, социолог културе и један од лидера Удружења председника скупштине станара, оценио је да је пројектно финансирање „по својој суштини дефектно“ јер „финансира газде који се зарад опстанка свог медија и профита додворавају властима“, заложамског финансирања, које би то онемогућило.
Иван Златић, некадашњи члан Савета за борбу против корупције и коаутор извештаја Савета о медијима, додао је да је велики проблем и нетранспарентно власништво у медијима, контрола медија од стране власти и чињеница да РТС још увек није јавни сервис грађана већ сервис власти.
Учесници су били прилично једногласни и у закључку да је крајње неопходно покретање социјалног дијалога са медијима и потписивање гранског колективног уговора, истичући да „прекарни новинар и није новинар“.
Више пута је истицано да у Србији постоји медијска дискриминација, јер грађани Београда и Војводине „имају“ јавне сервисе - РТС, Радио Београд, Радио 202 и РТВ Војводину, док Србија јужно од Београда нема регионалне јавне сервисе, тако да се део учесника заложио да их што пре „добије“.
На скупу нису учествовали Вукашин Обрадовић и Љиљана Смајловић, председници НУНС-а и УНС-а, који су више пута означени као главни заговорници лоших медијских закона, јер су, како су казали организатори, били оправдано спречени.
Коментари (1)
Остави коментар28.07.
2016.
AKO ĆEMO PRAVO
‚‚U Srbiji ne postoje mediji već industrija medijske propagande"! I recimo da je tako.Ako može u SAD,Engleskoj,Italiji.Turskoj... Šta da se radi? Ali zar to moraju biti i PROUNS i SINOS.
ОдговориPobogu,zar ta dva ‚‚udruženja" nisu od svog osnivanja pa sve do dana današnjeg baš to:Profesionalno udruženje industrije medijske propagande i Sindikat industrije medijske propagande.
A šta je u našem slučaju prikladnije?Razmislimo!