Вести
12. 07. 2016.
Трагедија и фарса
У једној ствари Маркс је стварно био у праву. Историја се заиста понавља: први пут као трагедија, други пут као фарса.
Посебно се добро то види у Србији. Када су изрази подршке Јосипу Брозу Титу поновљени писмима (и песмама) оданости Слободану Милошевићу, то се завршило као трагедија.
Овом (ре)продукцијом подршке Љиљани Смајловић, главној уредници „Политике“, након што је поднела оставку, повест се претворила у фарсу.
Са једном битном разликом. И Броз и Милошевић су у своју интересну машинерију упрезали десетине па и стотине мање-више анонимних људи. У случају Љ. С. ова индустрија одјека и реаговања је постала знатно напреднија. Пре свега у том смислу што су у њој кључне полуге преузеле истакнуте јавне личности (Бећковић, Кустурица, Којен…) чији се текстови, са све сликом, објављују на насловној страни.
Но, у ствари, то и није неко изненађење. Исте личности су се и раније афирмисале својим пропутиновским и/или антиевропским, посебно антилибералним ангажманом. Што је било сасвим у складу са карактером уређивачке политике главне уреднице „кад кажем новине, мислим…“ знате већ тај рекламождерски трик. Баш као што их је, све заједно, Цораx на својим карикатурама, прецизно окарактерисао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.