Вести
09. 07. 2016.
Невидљиви прсти и безимени мрак
Знате шта, изгледа да сам ја ипак видовит Доскора сам моју (повремену) способност да предвидим неке догађаје приписивао добром памћењу које повезује периодично понављање неких образаца и солидном познавању психологије али-виђи врага - ЈеxС Борис је много солиднији познавалац психологије него моја маленкост, па ипак није предвидео свој стрмопизд са власти, дочимја јесам.
Може бити да је моја релативна видовитост последица раније честих, сада нажалост све ређих, посета самозатајној српској пророчици - умал не рекох мајци - баба Курани, током којих је нешто од њене прозорљивости прешло и на мене, али то је већ тема за Треће око, а не за нашу колумну.
Шта сам, дакле, последње предвидео, а нисам поделио са вама? Јавило ми се, рецимо, ономад, кад је Смајловићка "драматично" резигнирала, да београдска чаршија неће оставити свој орган на цедилу и гле - данас, у петак, моје пророчанство се оствари - две угледне чаршилије - Матија Бећковић и Леон Којен - одлучно стадоше на браник Политике и Смајловићке.
И - шта кажем, шта кажу Матија и Леон? Шта ту има да се прича, свака им је ка владичина. Матија нас, на пример- у његовом чувеном епском стилу - позива у бој против "невидљивих прстију и безименог мрака" чиме, претпостављам, алудира на мрачну власничку структуру и умешаност мистериозних прстију у Политикина замешатељства.
Не кажем ја да у Политици - и око Политике нема мрака и лепљивих прстију, али мије такође јавља да је Смајловићка, која је толике године провела у глодурисању "најстаријим дневним листом на Балкану" добро знала како у Политици - и са Политиком ствари стоје, па ипак није одолела да се прихвати понуђеног (или можда пре изнуђеног) посла.
Наравно, уопште не сумњам да се госпа незахвалне дужности прихватила због добробити Срба, Србије и српских земаља, а не због друштвене позиције и неке бедне цркавице, али сумњам да ступајући на дужност - није знала како ствари стоје, али је ипак мудро ћутала све док јој мечка није заиграла пред канцеларијским вратима.
А Леон Којен, шта он каже. Мада није епски тип, и њему је свака ка владичина. Каже Леон, између осталог, да је Политика национална институција, што је ствар која ме је бацила у тешку недоумицу јер сам до јуче мислио да је Политика новинско издавачко преузеће у (додуше мистериозном) мешовитом власништву које је - као и сва друга преузећа - у обавези да држави плаћа порез, а не да државу ваћари за паре, што је искључива привилегија установа основаних од стране државе. Којен има и решење. Политику промптно трансформисати (не каже како милом или силом) ујавно предузећејерје, пазите сад, њена подобностда постане јавни сервис - "историјски потврђена". Доста је сваком дану глупости његове. Видимо се у понедељак.
Ди си се само сетио вакта, кад је председник централног комитеја Србије тумачио песме које је случајно чуо на радију. Добро, де, није да, и сам вактиле ниси заорао видљиву бразду, по путевима који нас воде у никад достижну ал ипак светлу будућност. лако млад имао си проширене видике тад. Пут је остао исти, но се будућност скршила кано кула вавилонска. Стварно би сви они заједно требало да иду у онај (најављени па одјављени) Музеј Увреда Драгог Великог Вође. Е да је колумниста обзнанио да ћемо и Вођу ускоро правити од блата, па да се колективно исповраћамо.
Осим Љиље Смајловићке и Мире Марковићке, можемо да направимо од блата и Слобу и сва српска руководства која су руководила у последњих тридесет пет година. Бар блата имамо на напретек.
Што само руководства, можемо од поменутог материјала да направимо и све значајније опозиционе лидере. Њих у облику глинених голубова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.