Вести
06. 07. 2016.
Бивши полицајци: Ћурувију убили припадници ЈСО
Двојица припадника ресора Државне безбедности учествовала су у убиству новинара Славка Ћурувије, али то није могло бити доказано, речено је данас у Специјалном суду у Београду у наставку процеса за убиство власника Дневног телеграфа.
Бивши начелник Управе криминалистичке полиције Радован Кнежевић и његов сарадник Драган Марковић су као потенцијалне извршиоце означили Зорана Ристовића Прику и Луку Пејовића, који су потом пронађени мртви.
Кнежевић и Марковић су рекли да су оперативна полицијска сазнања указивала на учешће припадника ЈСО у убиству Славка Ћурувије и истакли да то није могло бити доказано.
Марковић, који је био задужен да по први пут обједини предмет о убиству Ћурувије, каже да информације које је сакупио новоформирани тим нису размењиване чак ни са ресором Државне безбедности, односно само са уским кругом људи нба челу са тадашњим министром полиције Душаном Михајловићем.
Душана Михајловића поменуо је и други сведок, некадашњи начелник Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК) Радован Кнежевић, који је рекао да су после сазнања да су припадници ДБ пратили Ћурувију тражили такозвани дневник дежурства, али да нису успели да лоцирају тај документ. Испричао је да им је Стеван Никчевић, функционера ДБ-а, касније директора СДПР-а, а у одлазећој влади државног секретара, током саслушања рекао да је тај дневник достављен у кабинет министра Михајловића, што је министар касније негирао.
Кнежевић је испричао да је тадашњи начелник Ресора Државне безбедности Зоран Мијатовиоћ играо чудну улогу истрази убиства Славка Ћурувије, која је покренута у пролеће 2001. године.
"Мијатовић је играо чудну игру око тог предмета. Ми кад тражимо неке списе, пошаље нешто друго… Није био спреман да ради са нама заједно, држао је да више вреди и више зна, стављао нас у други план", објаснио је Кнежевић.
Као пример је навео случај полиграфског тестирања људи из државне безбедности који су пратили Ћурувију, јер је Мијатовић послао "неке сасвим друге људе, који нису били на списку".
Државна безбедност је, како је објаснио, после криминалистичкој полицији доставила исказе тих људи, које су они сами узели.
Кнежевић је рекао да је са радом на "случају Ћурувија" био упознат до 31. децембра 2002. године, када је отишао у пензију.
О осталим дешавањима везаним за истрагу убиства Ћурувије и о сарадњи са ДБ изнели су контрадикторне ставове, па је и судско веће морало да реагује.
Коментари (1)
Остави коментар07.07.
2016.
izvinite, ali
...ako nije dokazano onda se o tome ne sme pisati. Tuzicu vas onom Etickom odboru.
Одговори